Baksuz.

Samira :) Nikad' ti nece reci da joj se svidjas,a umirace za tobom.

[eksplozija-duse]

Ovaj januar je bio toliko naporan i iscrpljujuć mesec, samo želim da se šćućurim kraj nekoga dok mi prolazi prstima kroz kosu i govori da će biti okej.

[dunjeikolaci]

biću ja još mnogo toga,ali nikad više ista

[thankgoditschristmas-blog1]

[recisumojeigracke]

Životne prijatnosti #308

kada se vratiš sa ispita i legneš da spavaš

[neobjasnjiva]

Napravili smo korak;

al krećemo se u krug

[serious]

[zaljubljena-deactivated20200619]

“Ti čitaš šest knjiga odjednom. Za svaku si posebno vezana i svaki detalj znaš. Pročitaš jednu i danima ne prestaješ da pričaš o njoj. Imaš zbunjen izraz na licu dok šetaš sa tim Andrićevim pričama u ruci jer ti ništa nije jasno. Čitaš Musoa, ali ga ne voliš zbog previše mašte i fikcije. Šeldon ti je zauvek omiljeni, to sam zapamtio nakon što si mi nakon trećeg puta čitanja "Sjaj zvezda” pet puta pričala koliko je knjiga predobra. Noru ne voliš, dosadna ti je. Obožavaš “Dok nisam srela tebe” i sve delove i svaki put plačeš kad je čitaš, a često je čitaš, i zato su stranice toliko izgužvane. Naše domaće ne voliš toliko, traljave su ti i dosadne, previše izveštačene. “Med i mleko” čitaš bar jednom u mesecu da se podsetiš na ljubav prema sebi. Da znaš koliko sam bio začudjen kad sam čuo da čitaš čak i Njegoša. Ne voliš to, nerazumljivo ti je. Ali ipak čitaš. Nušić ti je dosadan, nervira te. Ne voliš ga. Čak i ono što moraš, ti ne čitaš. Jedini savremeni srpski roman koji si pročitala je “Ljubav u doba kokaina” i čak si i na njega imala reakciju “ništa posebno” ali dopao ti se. Ti se vodiš nekom svojom psihologijom. Ti tražiš knjigu koja će odgovarati tvojoj ličnosti. Ti tražiš knjigu koja treba da bude napisana samo tebi. Ti ne zaslužuješ ništa manje od toga. I uvek ciljaj na zvezde, nikako se ne zadržavaj na malim planetama koje gase tvoj sjaj.“

[zaljubljena-deactivated20200619]

"Zamisli samo koliko će biti lepo kada te bude držao za ruku na Kalemegdanu dok gledate kako sunce zalazi a svetla ovog ludog grada se pale. Zamisli koliko će ti biti žao da udješ u taj usrani autobus i voziš se 45min do kuće da bi čeznula za njim iznova i iznova. Zamisli kako ćeš se osećati kada u svemu što si napisala vidiš samo njega, ne one kojima su tvoje reči bile posvećene. Zamisli koliko će voleti ono što jesi neko ko te je tako dugo čekao. Zamisli kako se šetaš Knez Mihailovom sa njim i kako te zaustavlja pored svake knjižare i pita te da li želiš da uđeš jer zna koliko voliš knjige. I koliko on ne voli knjige. A voli tebe. Zamisli koliko će mu biti drago kada ga nateraš da te nauči da sviraš gitaru. Samo zamisli kako će biti nasmejan kada mu budeš objašnjavala prve taktove "Za Elizu". Zamisli svoje prvo delo posvećeno njemu. Seti se njegove kose i očiju. Seti se traženja mesta koja želite da posetite na karti. Seti se ljubavi. Zamisli ljubav. Pusti je da ti obuzme telo. Ne zabranjuj mu da te voli. Voli ga."

[zaljubljena-deactivated20200619]

Nekad želim da pustim kosu, nekad želim da je skratim do ramena. Nekad želim da nalakiram nokte, nekad me nije briga i slomim ih. Nekad želim da isprobam novu maskaru, bronzer, rumenilo, nekad se samo umijem i izadjem iz kuće. Nekad želim da se isfeniram, nekad me mrzi i da se očešljam. Nekad želim da obučem najskuplje stvari koje posedujem, a nekada izadjem kao muškarac beskućnik. Nekada želim da slušam strani rep, rock, a nekada me ne zanima i pustim Jalu i Bubu. Nekada želim da budem nasmejana, a nekada idem ulicom kao da ću pobiti ceo svet oko sebe. Nekada mi dodje da skačem, pevam, igram, vrištim na sav glas, a nekad me mrzi i da ustanem iz kreveta. Nekad mi se čitaju knjige, nekad me mrzi pa samo odgledam film. Nekad mi se štedi novac, a nekad potrošim sav na hranu. Nekad želim da se zaljubim, a nekad prezirem ceo muški rod. Nekada želim da gradom prošetam u štiklama, a nekad su dovoljne i one stare najke tri puta lepljene super lepkom. Ništa od ovoga nas nikada neće činiti manje ženama. Ovo je samo dokaz da postojimo, i ako vam neko nekada kaže drugačije, ispružite treći prst na vašoj ruci, okrenite se, i dostojanstveno odšetajte u svojoj isflekanoj majici i pocepanim trenerkama.

[recisumojeigracke]

neka se svakom ko ovo pročita dogodi nešto lepo, iznenada, na način na koji najmanje očekuje

[vise-tvoja-nego-svoja]

Trag na srcu

[s-ljubavlju-t]

Kažu: “Nema te. Izgubila si se”.

Nema me jer sam ratovala tuđe ratove, vodila bitke,prva i jedina bila na tuđim bojištima.Izgubila sam sebe, boreći se za druge. Naravno da me nema. ⁽ʳᵉᵏᵒⁿᵛᵃˡᵉˢᶜᵉⁿᵗⁿᵃ⁾

[s-ljubavlju-t]

Ja sam uvijek imala vremena i mogla sam sve. Hiljadu puta su mi oči bile pune suza, hiljadu puta nisam bila dobro, hiljadu puta sam gutala knedle, kao neko alkoholno piće, ali slušala sam one koji su trebali moju pomoć i razgovarala s njima, a ja sam bila ta koja je umirala. -S ljubavlju, T.

[nostalgiaishere]

[vdnblck]

You’re no longer in my vains

Stajala sam ispred ogledala u jedan ujutro i gledala kako mi suze klize niz lice. Nema zvuka, samo se boja boli i povrijeđenosti širila i padala mi iz očiju. Čudno izgledam kad plačem. Tako sam sićušna i krhka, gotovo da se rasplinem. Vanjština mi se topila, a nutrina vrištala, i samo sam ja to mogla čuti. 

Ljudi oko mene pričaju o tome kako ništa ne osjećaju… svi se time kite, kao da je fora biti prazan. Možda i jeste… ali ja nikad nisam imala tu (ne)sreću da budem jedna od njih. Ja sam uvijek osjećala sve. Odjednom. Najjače na svijetu. Osjećala sam ljubav i zaljubljenost i ljutnju i tugu i smrt u sebi, a da ničije ime nije pisalo u zagradi kraj svakog od tih osjećaja. Cijeli život sam ničija, iako mi se ljudi predaju na svakom koraku. Sama sam, a u gužvi. Umirem… umirem od sebe i svega što ljudi ne mogu da razumiju. 

Ne treba mi da pričam, niti da me slušaju satima o svemu što je iza slojeva umora. Treba mi samo da šutim i da netko zna razumjeti govor te šutnje. Treba mi da vežem za nekoga sve što osjećam, a da se ne prepadnu jačine ovoga što gori u meni. I da šute. Da budu tu kad sama za sebe nisam… 

Stajala sam i plakala. Polako me gutao osjećaj napuštenosti. Žele da me mijenjaju. Žele da me prilagode onome na šta su navikli. Ne shvaćaju zašto plačem na pjesme i skakućem kao dijete kad vidim kako ulična svjetiljka treperi u mraku. Volim život i volim osjećati, volim vidjeti ljude sretne, ali njihovo nerazumijevanje me toliko povrjeđuje da odlučujem ostati među četiri zida svoje (o)sobe. Pritajiti se i ne kvariti im sivilo svojim smijehom u boji. Bolje je za sve.

Verbalni terorist

[recisumojeigracke]

[urbani-trubadur]

Ponekad

Ponekad poželiš

Pobjeći sam od sebe.

Da izađeš iz

Okvira epitela

Svog slabog tkiva.

Da postaneš

Neko bolji

Ili neko jači.

Ili da bar

Postaneš orao,

Da se skriješ

U visine,

U planine daleke.

Da čuvaš

Ljude dalje

Od sebe,

Slabog, malodušnog,

Nesavršenog, nedovršenog.

Ponekad je najteže

Razlučiti

Gdje se krije više patnje:

U tvom prisustvu

Il’ odsustvu?