Moja Fato, šta da ti pričam. Eto, godinama živiš pored nas, najbolja si mi komša, a opet nisi znala ni pola stvari kroz koje smo Ahmo i ja zajedno prošli. Jedne noći, u onom periodu kad je slomio obije noge, budim se, njega nema. Hiljadu misli mi je prošlo kroz glavu. Ustadoh da ga tražim u 3 ujutru, kad on u kuhinji, jede baklavu. Šta to bolan, radiš? Kaže 'znaš kako mi se jela, a bilo mi žao da te budim'. Samo sam sjela i počela da plačem. Ne znam da l' od sreće što imam takvo biće pored sebe, ili što sam bila svjesna da mu je kraj blizu. Nikad nisam zaspala a da me nije poljubio u čelo i rekao da me voli. Nikad nisam popila kupovni čaj jer znaš onu njegovu 'batali kupovno, idem da nam uberem majčine dušice i nane, da zamiriše kuća'. A ja sjednem pored prozora i čekam ga da dođe, pa kad se pojavi, iako je na pedeset metara od kuće, meni srce počne da lupa isto k'o kad sam ga prvi put vidjela. Bog mi dao toliku ljubav prema njemu. Činilo mi se da kad bih tu ljubav podijelila svim živim bićima na svijetu, meni bi je opet ostalo. Toliko sam ti ga, moja Fato, voljela. Mada, jednom se moraš oprostiti od osobe koju voliš. Ili ona od tebe. Takav ti je život. Žao mi je samo što ga nisam više grlila. Što ga nisam više ljubila, više gledala. Pamtim svaku njegovu boru, svaki njegov drhat i stisak ruke, svako njegovo 'mogli smo kaficu' i 'imal' šta slatko'. Pamtim svaku šetnju, klupu, svaki uzdah i zajedničku suzu. Zadovoljna sam, moja Fato, Božijom odredbom, ali ako ćeš iskreno, voljela bih da i ja što prije odem. Kad mi je Ahmo umro, umrla sam i ja, samo čekam da me stave pored njega. Nemoj mi se ti sekirat'. Ni Ahmo ne bi volio da se sekiraš. Nego iskoristi dok možeš, voli onoliko koliko ti umiješ. A umiješ mnogo, znam ja. Eh, moja Fato, težak ti je ovaj život...
yousharknotpass
2087
snowghoul
izzy806
germansingergirl
andulkaphoto
romaincrisis
janainaart
prguitarman
pixelskylines
