#ajmo

[nasivo]

ajmo se kladit kog vise boli kurac

[utopia-concept]

Film

Zasto mislima pokusavamo zivjet drugi zivot? Prisjecamo se uspomena, nasih okova ili slatkih trenutaka, stvaramo scenarije, glumimo pisca pa pisemo romane. Preskacemo sve i zapocinjemo /in medias res/ kada ozivljavamo svoje najdublje zelje i tajne pa stvaramo spektakularne scene u kinu snova. Ponekad se razocaramo, ali iznova se dovedemo do gledanja slicnih filmova istog redatelja, nas samih. Ostavljamo li ista sadasnjosti, neki dublji znacaj ili samo bjezimo sanjati i mjenjati proslost i buducnost.

Nismo stvoreni za proslost niti stvoreni u buducnosti. Sve sto imamo je danas.

[blesava-devojka]

Jedna noc.

Jedne noci ili ranog jutra u zavisnosti kako ljudi gledaju na tri sata posle ponoci, odlucila sam da odem.

Nisam donela odluku da odem negde, odlucila sam da odem od sebe.

Odlucila sam da ostavim neku sebe u toj noci.

Neku sebe od pre.

Neku koja je znala da objasni sta je to ljubav.

Neku koja je verovala u ljubav.

Neku koja se nije bojala da prizna sta oseca.

Neku koja se nije plasila reci “volim te”.

Neku koja je verovala da su te reci iskrene.

Neku koja je mogla da masta.

Neku koja je videla srecu u svemu.

Neku koja je verovala u prava prijateljstva.

Ona najiskrenija, ona gde si do srzi otvoren i gde se ne plasis da budes ono sto zaista jesi.

Odlucila sam da odem. Od sebe.

Od osobe koja je zivela za muziku, prijateljstvo i ljubav.

Od osobe koja bi ruku u vatru stavila za one koje je smatrala svojima.

Od osobe koju nije moglo nista da iznervira, sem tuge njenih osoba.

Od osobe, koja je skakala po ulici kako bi iste nasmejala.

Blamirala se po kaficima, parku i centru grada. I nikad nije marila za price koje kruze o njoj zbog toga.

Odlucila sam da pobegnem.

Od sebe.

Da stavim masku. Da izgradim zid. Zatvorim sve to duboko u sebi.

I evo danas, upravo sada.

Gledam u fasciklu punu papira. Svih potrebnih za vizu. I pitam se da li cu doneti odluku da pobegnem i negde, ne samo od sebe. I odlazem podnosenje zahteva. A blizu je. Al’ opet daleko.

Donosim odluku da pobegnem odavde.

I cekam.

Nekog ko ce pored svega znati sta se nalazi tu iza svih tih zidina i ograda.

Nekog ko ce prihvatiti ovog tvrdoglavog skota.

Nekog ko ce znati da razume. Zasto ponekad gledam u zid bez ikakvog razloga. Zasto udaram recke na listu papira. Zasto tresem nogom u nezgodnim situacijama. Zasto pobegnem cim vidim suze. Zasto se zatvaram u sobu. Zasto pusim dve paklice dnevno. Zasto volim da svako vece popijem. Nekog ko ce razumeti da iza svega ovoga krije se nesto sasvim drugo. Nekog ko ce razumeti da je sve samo maska. Nekog ko ce uspeti da skine zidine.

[minyoongislaysme]

SIJEDIM SVE VISE OD OVE TEKME

[legalien]

ako mogu preživit ovaj tjedan, mogu cijeli život. 

[legalien]

pa neka rasturanje života počne. 

[legalien]

ako se po početku godina poznaje,  ova 2016.  će bit jebeno dobra godina. doslovno. hvala. molim. doviđenja.