Baja Mali Knindža održao koncert na Tašu
Ovo je vrh moje karijere, nema dalje! Nešto u tom stilu poručio je novinarima pred izalzak na scenu Baja Mali Knindža koji je sinoć nastupio pred prepunim Tašem. Počeo je koncert sa pesmom “Pevaj Srbijo” (Pevaj Srbijo, zemljo junaka, Pevaj Srbijo, zemljo bitaka, pevaj Srbijo, silnije, jače, pevaj Srbijo, kad ti se plače), a zatim nastavio da niže pesme, koje je publika horski pevala sa njim uz uzdignute ruke i aplauze. Na repertoaru je bilo 50 pesama. „I sve su to moje autorske pesme, ima možda dve koje nisu, ali su od mog brata“, rekao je Baja za medije dodajući da nije planirao da peva „Raču“, „Danijelu“ i neke druge pesme s kojima je krčio (treba li reći ’uspešno’) autorski i pevački put.
Ali zato su se čule “Stari bagrem", "Tamara", “Prepelice", "Volela me kao druga", "Samo je moj stari znao" i mnoge druge pesme koje je izveo u odličnoj atmosferi. Prolomio se Tašmajdan od oduševljenja kada je uz pratnju trubača zapevao "Morem plovi jedna mala barka"... U susretu sa novinarima, a i tokom koncerta prisetio se Baja da je pre 30 godina pevao na istom mestu kao gost na koncertu “Riblje čorbe”. Družio se, kaže, sa Borom Đorđevićem za kafanskim stolom i na salvetama beležio pesme: “Ja mu kažem ‘Al sam sinoć kitio trubače’, a on odmah doda: ’da duvaju u trube što jače’. Tako je nastala i ’Celu noć i celi dan, svirajte mi Đurđevdan’“. Na pitanje od najdražoj pesmi iz njegove karijere rekao je da je to „Božić je“ jer ga ona asocira na njegovu babu Smilju koju je voleo najviše.
Na koncertu na Tašu bilo je i poznatih javnih ličnosti kao što su narodni poslanik Vladimir Đukanović, predsednik „Srpske desnice“ Miša Vacić, predsednik Slobodne Crne Gore Vladislav Dajković... Lepi Mića je sedeo za stolom sa Tamarom Đurić, a tu je bio i njen bivši dečko Dejan Palić Makarona. Negde na oko polovine koncerta u VIP zoni pojavio se i direktor RTS-a Dragan Bujošević i počeo da uživa u koncertu zajedno sa dvojicom mlađih novinara RTS-a koji se nisu ustručavali da stojeći pored šefa i glasno zapevaju i podignu ruke.
Tekst i foto: Momčilo Karan
