#licna

[ckode]

"Otišo je deda neka mu je laka zemlja. Bože želim samo da zna da ga volim do neba. Život je kurva, u senci stalno vreba, pa mi nije dao da se oprostim sa njim kako treba."

[gerascophobiaaa]

(Op)sena

O, tako te želim pod svojom kožom, i da zbog tebe osećam onaj odvratan bol pod noktima jer mi čak ni to ne smeta kada samo pomislim makar na tvoje ime; a kada si tu, pa to ne mogu ni da opišem, kada vazduh sam cirkuliše mojim plućima jer su svi mišići, pa čak i srce i dijafragma, zastali da bi mogli da se dive tvojim pokretima i tvom osmehu i očima i tebi celom.

Znaš, tako me sa vremena na vreme nesvesno pustiš sa lanca, pa ja odlutam i zaboravim te, ponekad odšetam kao nezahvalna mačka i ne vratim se danima, i ne primetim da ne primećuješ da me nema. Pripitomi me neko drugi, pa počnem da mu se umiljavam i vrzmam oko nogu dok ga ne sapletem. Kada vidim koliki je šonja, okrenem leđa i njemu pa se vratim kod tebe i obradujem ti se, ali ti me samo prekorno pogledaš, skoro kao da ne postojim, i nastaviš da hodaš, bez zastajanja. Ali tebe je nekako nemoguće saplesti.

O, bio si mi inspiracija za mnoga moja dela, i jesi, i verovatno ćeš biti još dugo, dugo, sve dok mi ne iscuri sva krv kroz ove sitne kapilare u očima ili žuljeve na prstima i šakama, dok ne budem polomila sve noge koje su me gazile i dok ne pomodre sve ruke koje su me ućutkivale da ti kažem koliko mi jebeno značiš. I ti, i tvoji glupi načini na koje se najčešće sprijateljiš sa ljudima, i tvoje mišićave ruke koje tako snažno stežu u zagrljaju i daju prividan osećaj sigurnosti, i tvoja, na momente oštra, kosa (koja me je bockala po dlanu dok sam ti rukom prelazila preko vrata i potiljka), i tvoje usne koje sam gledala kako pričaju i, jao čoveče, tako sam htela da ih ućutkam i da ćutimo zauvek negde na putu između Čikaga i Los Anđelesa dok pretičemo druge ljude i pokazujemo im srednji prst.

Ali, nikada se nije desilo da divlja zver pripitomi čoveka, zar ne? Pa i ja postavljam glupa pitanja, i sama znam da nije; te nikada neću moći ni ja tebe. Dani će me boleti, i ja ću odlaziti povremeno, ali se vraćati ubeđena da sam ti nedostajala, na šta ćeš me ti pogledati kao da si na ivici smeha, ali opet pun besa, ali ćeš samo udahnuti duboko i suzdržati se - što me kida još više.

Hvala na (ne)razumevanju, tvoja možda-ipak-mogu-bolje-od-ovoga.

[krem4eto]

Licna karta prazna je samo tvoja slika stoji tu da jednom kad umrem po njoj me poznaju