Budim se u jednom od onih ratnih bunkera. Vazduh se oseća na barut i spaljena ljudska tela. Dim se prostire od ovog nepoznatog mesta preko zelenila obrnutih stabala visećih jelki pa do obližnjeg grada Rivendela- bar tako Džek kaže. Ustajem polako, gledam oko sebe, nepoznato mesto i moj radoznao pogled čine me uznemirenom. Crnac osrednjih godina, Džek, izlazi iz bunkera. Obučen u narandžasti oderan i prašnjav kombinezon, ogrnut starom crnom jaknom. Protresavši svoju odeću da bi je makar malo očistio od prašine, okrene se prema meni- ,,Daj, dodaj mi ono malo vode što je ostalo, moram da skinem ovu prljavštinu sa sebe." Ćutke sam se okrenula i dohvatila flašu u kojoj je bila pomućena voda zelenkaste boje. Dodala sam mu flašu. Pokretom jedne ruke se umivao tom ustajalom vodom koja zaudara na mulj. Mislim u sebi : ,, O bože, kakav grozan prizor, da li je moguće da to zaista radi?!" Zureći u ostale jarke sa mrtvim telima, obrati se meni (uz čudan smeh):,, Dobro je što smo uspeli da izbegnemo sigurnu smrt! Izgledalo je prosto nemoguće izvući se živ." Uz mali smešak, promrmljala sam : ,,Mhm". Razmišljam u sebi:,, Gde sam sada, šta se desilo, zašto se ničega ne sećam, i ko je uopšte ovaj čovek ? ". Zujanje u ušima i ubrzan puls su bile dve neizostavne stvari u tom trenutku. Odjednom je nastupila potpuna tišina. Nikakav šum, niti glas. Sve što si mogao čuti bilo je sopstveno disanje. Kad u jednom trenutku, zvuk lomnjave grančica uz šuštanje, bili su to koraci. Nisam imala dovoljno hrabrosti da se okrenem i pogledam ko se uputio ka meni. ,,Hej, konačno, tu si. Da li si nabavila neku hrane i nešto municije?"-reče Džek. Okrenula sam se. Bila je to devojka ridje kose sa naočarima u smedjoj uniformi, slična onoj koju nose arheolozi u nekim avanturističkim filmovima, pretpostavljam. Takodje je imala i šešir iste boje. ,,Zar se nećeš zahvaliti Lari ? Bili bismo mrtvi sada da nije bilo nje." Iako nisam imala pojma o čemu mi priča zahvalila sam se. ,,Nema na čemu "- reče ona. ,,Nego, hoćemo li otići sa ovog mesta?, čula sam da su sve bliže gradu.Najbolje bi bilo da pokupimo torbe i nastavimo put ka Hoksmidu, inače ćemo pešačiti više od 3 dana.
