#ne idi

[disao-bih-kroz-tvoje-dodire]

Ne idi. Ne sad. Ne ovako. Ne kad sve ima smisla. Plašim se. Samoća je demon. Ti tjeraš demone. Ne idi. Ne sad. Trebaš mi. Boli. Haos u mislima. Ruke u očima. Mrakovi u srcu. Pustinja u duši. Ne idi. Ne ti. Ti me u život vratiš. Ti treba da budeš tu. Ti mi značiš. Ne idi.

[disao-bih-kroz-tvoje-dodire]

Jučer je otišla, tiho, bez pozdrava, rastanke nikad i nije voljela. Mrzila je vozove i pruge, autobuske stanice i sve ono što ljude razdvaja. Kilometre i sve što s njima ide. Jutros sam i pročitao poruku ostavljenu u poštanskom pretincu "U nekom drugom životu, neki drugi put, neki drugačiji mi." To je napisala. A moglo je i ovaj put, samo da je bilo za mene mjesta u tvom putu u jednom pravcu. Jučer je otišla, spakovala ono najbitnije u mali kofer. Dugo se dvoumila, znam je. Pazila da ne zaboravi avionsku kartu, pasoš, a namjerno izbjegavala da vidi i da ponese sve ono što je bi moglo podsjetiti na to ko je, šta je i odakle dolazi, a pogotovo čija je nekad bila. Od jučer je odlučila da bude neko drugi, da mijenja sebe, navike, svoje prioritete u životu, pogled na život i stavove. I prezime, ono što sam ja jedino kod nje htio da mijenjam. Šta će postati, čijom će se zvati i da li će je neko imati onako kako ja više neću. Da li će je svijet promijeniti, možda će gledati ljude sa visine, možda će postati osoba puna predrasuda prema drugima. Ja ne znam gdje je otišla, ne bih volio ni da znam. Pošao bi za njom, a za mene tu nema mjesta. Da li će joj šta nedostajati? Jutarnje sunceve zrake koje se kroz obližnje lišće drveta jutrom šunja u njenu sobu, da li ću joj faliti ja i moja poruka "Izađi na 5 minuta" samo da je vidim... Da li će uspjeti da ostvari zamisljeno, da joj ime zapamte, da joj se dive, da bude cijenjena u društvu, ugledna žena. Da li će povrh svega biti i tamo negdje voljena kao ovdje što je i što će biti. Hoće li i dalje da sluša Kerbera, Prljavo Kazalište, Parni Valjak, da li će da sad propusti Merlinov koncert, a nikad nijedan nije. Da li će i dalje da plače kad čuje Generaciju 5 i pjesmu "Ti budi samo dovoljno daleko" I hoće li imati sve, i ono najbitnije da je neko barem na tren voli zbog nje. Tamo, gdje je otišla. Da li će i tamo nekom lagati da se jako plaši horor filma samo da bi je zagrlio i čvrsto držao uz sebe. Da li će i njemu ostavljati kratke ljubavne poruke i crtati srca gdje god stigne, po bitnim dokumentima,knjigamai soferšajbi auta, da li će ostati dijete u tijelu žene ili će ipak odrasti u ženu koja će iznevjeriti dijete koje je nekad bila. A ja ne želim da je promijene ljudi s kojima će se družiti, ispijati kafe, komunicirati i svijet u koji odlazi. Ali kao da je bitno šta ja želim, moja se želja izgleda ostvariti nekom drugom i nosiće njegovo prezime. Ja sam je volio baš takvu, kakva jeste, nekad jednostavnu koja sve redom komplikuje, a nekad toliko komplikovanu koju jednostavno samo trebaš zagrliti. I ne znam kome odlazi i da li je neko čeka da mu dođe, ali znam da će je uvijek neko čekati da mu se vrati, ako se ikad vrati. A možda i hoće, kažu ljudi čuda se dešavaju. Treba mi jedno, zbog mene, zbog nje, zbog nas. Da povjerujem u sve ono što je otišlo s njom, a najbitnije u ljubav.

[bela-vrana]

[pokazivac]

Tako mi ove noći trebaš…

  Zagrli me noćas i ne odlazi od mene, grli kao što samo ti umeš – nežno, nežnije, Pričaj mi tiho, najtiše od svih, laži me da nisi voleo iskrenije. Priđi mi što bliže, mili, noćas i nemoj me ostaviti samu, Pričaj mi makar i reči laži, ne zelim bez tebe ovu tamu. Zagrli me ... http://dlvr.it/6HKdw8

[crazysexywild1704]

ljubav moja

[wowanderlust]

[people-always-leave-me]

[asweetjane]

Kratak poljubac u čelo i ono poznato: "Nisam ja mala za tebe". Zajebi ti to, ostani, budi čovek za mene, ne idi, ne odlazi... A u stvari izgovaram: "Ma nema veze. Preživeću..."