#nekonepostojan

[nekonepostojan]

Čudno je to,

Pojavi ti si neki stranac,

O kojem ne znaš apsolutno ništa,

Ni datum rođenja,

Ni grad,

Omiljenu boju,

Film,

I nekoliko zajedničkih uspomena između,

Opet je stranac,

Ali ovoga puta znaš šta ga to rasplače,

Na šta je slab,

Znaš o čemu sanja,

I za šta živi,

Odejnom se moliš za tog stranca,

Da bude srećan,

I dobro,

Gde god bio.

[nekonepostojan]

Imaćeš sve što si ikada poželeo,

Tu diplomu,

Posao iz snova,

Omiljeni auto,

I kuću iz bajke.

Imaćeš sve,

A faliće ti ona.

Bićeš najbogatiji,

A najsriomašniji čovek na svetu.

[nekonepostojan]

Ti si na kraju bio samo jedna dobra lekcija,

Iz koje sam naučila kako da volim sebe.

Znaš, idem još uvek u onu kafeteriju,

Ali najlepšu kafu pijem sa sobom.

I znaš ona mesta koja smo planirali da posetimo,

Obilazim ih sama.

Budim se bez čekanja na tvoju poruku,

I ležem ne pitajući se zašto te nije bilo celog dana.

Sada ponovo volim jutra.

Konačno se opet budim bez suza.

Ne plačem više pod tušem,

Ponovo pevam.

Cirkus se vratio u grad.

Ili moju glavu.

Umesto da čekam tvoje priznanje,

Sada ga odajem samoj sebi.

I znam da vredim.

Iako tebi možda nisam bila dovoljna,

Iako nisam bila vredna tvog vremena.

Sada sve vreme ovoga sveta imama za sebe,

I ljude koji zaista vrede.

I možda ti je bilo teško voleti mene,

Ali zato ja sada konačno volim sebe.

I zapravo, tako je lako.

Samo ti nisi znao kako.

Tačnije, nisi želeo.

Da se na kraju makar ne lažemo.

[nekonepostojan]

Znaš, često se setim nas.

Samo želim da ti kažem da mi je žao što smo sve to upropastili.

I hoću da znaš da te ne mrzim, stvarno.

Samo eto, možda sam malo ljuta.

Ali ne na tebe, na nas.

Možda te čak još uvek volim.

Ali ne ono kao da ne mogu da te prebolim, već onako da ćeš uvek biti posebna osoba u mom životu.

I želim ti sreću.

Znam da si je zaslužio.

Čuvaj mi se.

[nekonepostojan]

Sedim, gledam u ekran i ne otvaram. Poruku koju sam nekada toliko priželjkivala. Ne stižu sve poruke u pravo vreme. Za ovu je odavno postalo kasno.

[nekonepostojan]

Bežim.

Od sebe,

Tebe,

Bežim od nas.

Bežim iz ovog grada,

U kojem me svaki ćošak podseća,

Na mene i tebe,

Na tvoju ruku u mojoj,

Na tvoje poglede.

U kojem me stanice podsećaju,

Na tvoje poljupce u čelo,

Najsnažnije zagrljaje.

Bežim od svega u čemu te ima,

Od ljudi sa tvojim likom,

Hodom,

Tvojim očima.

Bežim po svojim mislima,

Lutam,

Samo da te negde ne sretnem,

Samo da se nečeg ne setim.

A uvek me stigneš,

Na korak od zaborava.

A najmanje sam te imala,

A najduže te pamtim.

[nekonepostojan]

Večeras negde u tami,

Posle flaše crvenog vina,

Svlačiš bretele satanske haljine,

U nadi da će njegovi dodiri

Obrisati moje tragove.

[nekonepostojan]

Spakovala sam kofere i otišla.

Ne jer sam prestala da te volim,

Već jer nijednan tvoj gest nije govorio 'Želim te'.

A u reči već odavno ne verujem.