#obecaosi

[ssanja-lica-blog]

Ljubav 21

Hej, nećemo više da se zavaravamo. Onaj ko želi, doći će pod tvoj prozor u 3 ujutru i pitati te jesi li za šetnju. Neće biti potrebe da ti kupi 101 ružu, što inače devojke slikaju i stavljaju na insta stori, već će znati da ti voliš kaktuse. Ljubiće ti obraze i ne, neće ti pevati one seks pesme od jale i bube. Telefon iznad vaših glava sviraće tiho Crvenu Jabuku.

Onaj ko želi, doći će. Poslaće ti poruku kada se uveri da si zaspala, da bi te to pisamce ujutru razbudilo radošću. Nikada se nećeš osećati kao da si na drugom mestu, jer nisi. Neće dozvoliti da se pitaš da li te voli, znaćeš to.

Zapamti, samo onaj ko te ž e l i osvajaće te i nakon što shvati da si njegova. Tom nije frka da odbije društvo, ostane da gleda film sa tobom i napravi ti krofne. Sa takvim ćeš leteti, on neće dozvoliti da se tvoji snovi pretvore u ruševine.

Nemoj da veruješ u one izmišljotine da te voli onaj ko je hladan prema tebi. Onaj ko te voli, ne može da bude hladan prema tebi. Taj ne može da te pravi ljubomornom, ne može da podnese tvoje suze i čini sve da ne bi sumnjala u njega. Nećemo više da se zavaravamo.

Onaj ko te želi, doleteće.

Onaj ko te želi, stvoriće.

Nećemo više da se zavaravamo.

Onaj ko te zaista voli, zaustaviće igrice, pogledaće te u oči i biće ti jasno baš sve.

Nemoj da pristaješ na ovo što nazivaju ljubavlju dvadeset prvog veka. Svet se jeste promenio, ali ljubav nikako nije. Kada je ima, ima je i ne može se sakriti. Kada je nema, nema je i ne smišljaj izgovore zašto nije tu. Ljubav nikada ne spava i ne može se obuzdati.

Zato mu ne veruj kada ti kaže da te voli

i da je on prosto eto, takav.

Kada je ljubav u čoveku, čovek prestaje da bude sve što je bio i postaje ta najčistija emocija. Ta emocija ne poznaje pauze, dosadu i potrebu za zabavom sa strane.

Zato mu ne veruj kada ti kaže da te voli

i da je ta hladnoća normalna

i da su te druge devojke samo prolazne

i da su ti njegovi odlasci samo na kratko.

Ko može da ode na kratko, ne može biti zauvek.

Nećemo više da se zavaravamo. Nemoj pristajati ni na šta manje od ljubavi koja jeste zauvek.

- Sanja Mitrović instagram: obecao_si

[ti-bi-trazila-kise]

Zašto sam plakala?

~

onda kada smo prestali da krademo jabuke

i počeli da krišom uzimamo novac od roditelja,

onda kada smo poljupce u obraz

i tajno gledanje zamenili seksom,

onda kada smo crtane filmove u 11 ujutru zamenili spavanjem do 4 popodne,

onda kada smo u rančevima umesto bojica počeli da nosimo cigarete,

onda kada smo prestali da radimo domaće zadatke

i počeli da prepisujemo u zadnji čas,

onda kada smo zaboravili da igramo lastiša

i naučili da plešemo prljavo,

onda kada smo prestali da verujemo u Deda Mraza

i umesto slatkiša zatražili odeću,

onda kada su barice postale samo barice,

onda kada su oblaci prestali da budu ono što srce izmisli,

onda kada smo zaboravili ,,Na kraj sela žuta kuća",

onda sam ja

sela i plakala

svim silama pokušavajući

da se setim kako glase reči

te zaboravljene, dečje pesmice

i kakav li je sada osećaj držati mamu za ruku,

da li će me komšija i danas tužiti ukoliko mu uzmem koju jabuku

onda sam ja

sela i plakala

jer nemam predstavu šta da radim

sa ovim godinama koje imam

a ne tako davno

sve je bilo jasno

čitav život ispunjen talasima sreće

ja sam sela i plakala

onda kada sam shvatila

da smo svi odrasli

a niko zapravo

nema pojma o životu

i zato što smo žurili da saznamo

nikada nećemo znati

~

- Sanja Mitrović ig: obecao_si

[ssanja-lica-blog]

[ssanja-lica-blog]

Ujed zbogom zauvek

Šta uopšte znači reč ''zbogom''? Sastoji se iz 7 karaktera što je za 1.8 manje od prosečne srpske reči. Sadrži 2 (28.6%) samoglasnika, što je za 14.2 procenata manje od proseka. Eto, to možeš pročitati na internetu. Na sveznajućem guglu. Sigurno je da svet neće baš mene pitati za značenje reči ''zbogom'', ali ja ću ipak napisati to značenje, u slučaju da neko zaluta i stigne do ove stranice. ''Zbogom'' je bol u vilici i griženje usana uprkos puštenoj krvi. Ljudi umiru, odlaze, ostaju, gube. Dugo nakon reči "zbogom" nismo se rastali. Ta reč je kruna na glavi svih naših propasti koja nam se ruga jer zna da, iako je izgovorena, nije okončala bol i strune između ljudi.

"Zbogom" je toliko konačna reč da je smešno što se koristi u situacijama koje se nikada ne završe tek tako. Da li misliš da zaista nisam mislila na tebe nakon što smo jedno drugom rekli "zbogom"? Da li misliš da si prestao da me mučiš? Nastavili smo da bolimo jedno drugo iako smo "završili". Ljubav je jedina priča koja se ne završava nakon poslednje stranice.

"Zbogom" je gorak ukus usred kolača od jagoda. Potrebno je dosta vremena da se "pomiriš" sa tim. Da, "zbogom" je reč sa kojom si u svađi i pre i posle njenog izgovaranja. "A zašto je moralo biti tako? Da li smo mogli bolje? Možda da kažem "neću zbogom"? Zar smo zaslužili kraj? Trebalo je da kažemo nešto više. Nije trebalo da kažem prokleto "zbogom"!"- tako se svađaš dok konačno toliko ne pukneš, pa ti postane svejedno. E da, "svejedno" je još jedna smešna reč.

"Jebeš i zbogom i osobu kojoj sam to rekao i osobu koja mi je to rekla, idem na pivo"- kažeš. Ali i u tom "svejedno" stanju ti je gorak ukus u sredini kolača od jagoda.

Nikada više ne osećaš ljubav kao što si je nekada osećao. Osvešćen, svestan da kraj postoji, postaneš cicija. Ne daješ sebe bezuslovno. Postaviš granice. Lakše se pomiriš sa svakim narednim "zbogom". I to je dokaz da ljudi nikada ne prežive prvo "zbogom". Nakon toga ne umeju ponovo da vole celim svojim postojanjem.

Prvo "zbogom" je ajkula koja ti je odgrizla levu nogu. Znala je da se njom više koristiš, prokletnica. Svako sledeće "zbogom" je običan ujed komarca za nogu do koje ti uopšte nije stalo.

- Sanja Mitrović instagram: obecao_si

[ssanja-lica-blog]

Saučesnici

Jesi li znao da žene uče da, u slučaju napada na njih, seksualnog ili neke druge vrste, ne viču "Upomoć" već "Požar"? Ja nisam znala. Kada čuju "Požar", ljudi će se uspaničiti i reagovati.. kada čuju "Upomoć" ubediće sebe da oni ne mogu pomoći. To je baš sjebano, ha? Činilo mi se da sam toliko glasno vikala "Upomoć" da više nikada neću moći da progovorim. Dok sam zarivala nokte u tvoja leđa osećala sam prljavu krv ali nisam prestala, nadala sam se da će te zaboleti, mislila sam da sam ih zarila toliko duboko da neću moći da iščupam prste iz tebe. Ali monstruma kakav si ti je nemoguće povrediti.

Miris alkohola i zla je nastavio da se širi po mom malom, tek iznajmljenom stanu na uglu 7. i 8. Ulice. Bio je još uvek topao septembar, prozori su bili otvoreni, osećao se miris pita od jabuka i čuo se TV dnevnik. Bilo je poražavajuće osećati kako se jedan po jedan prozor zatvara. Ljudi su pokušavali da zaborave moje jecaje. Tebi je to išlo u korist, da. Tvoja zloba je nastavila da raste zbog njihovih izbora. Nije svo zlo u onome ko ga nanese, ima zla i u onome ko je odabrao da tom zlu ne stane na put. Saučesnici ste brutalnom silovanju i ubistvu, drage komšije i prolaznici sa ugla 7. i 8. Ulice. Hoće li vam to biti jasno tek kada vas policija bude pitala "Jeste li čuli nešto neuobičajeno?" Hoćete li im odgovoriti "Da, o Bože, ti krici su bili njeni! Jadna devojka!" ili ćete prećutati, svesni da nakon tog pitanja sledi "Zašto niste pozvali policiju?" Nisam znala da sam živela u takvom svetu. Ja sam se okretala na zvuk plača tek rođenih kučića ostavljenih u kartonskoj kutiji, hranila ih i mazila. Meni su rekli da ukoliko ne pokušam da pomognem baš ja, niko drugi neće. Da je užas koji je zadesio mene zadesio nekog drugog, ja ne bih zatvorila prozore. Ali jebiga, izgleda da niko drugi nije čuo za 192. Ti si pobegao, da siluješ i ubiješ neku drugu kćerku ili sestru. Takvi kao što si ti ne staju dok ne budu uhvaćeni. Da su samo želeli da pomognu, da nisu odabrali da me ne čuju.. možda to ne bi bile baš one. Možda to ne bi bila baš njegova kćerka, njegova devojčica.. Ovako, ko zna? Možda se još nečiji krici začuju na uglu 7. i 8. Ulice. Možda još neko zatvori prozore. Hej, jedan savet. Nemoj više da loviš na uglu 7. i 8. Ulice. Sada su upozoreni i neće zatvarati prozore. Pokušaj u drugom kvartu. Znaš, neko je morao da ih upozori. Ja sam morala da umrem da bi oni shvatili da učestvuju u zločinu ukoliko biraju da ga zanemare. Šalim se, nisam ja morala da umrem, bila sam živa 24 minuta nakon što si napustio moj stan. Ali, u kupatilu nije bilo telefona i ja nisam mogla da se pomeram jer si mi toliko iskasapio noge, pa zaključao vrata sa spoljašne strane. Dva ipo sata si me silovao. Sat vremena si mi sekao utrobu, vrat, ruke i noge. 24 minuta nakon toga sam nastavila da vrištim. Zatvorili su prozore.

- Sanja Mitrović instagram: obecao_si

[ti-bi-trazila-kise]

reči

,,Ja bih vodio ljubav sa tobom’‘- dodaje mi pivo. ,,Je l’?’’- srce mi igra. ,,Mhm’’. ,,A što?’’ ,,Ne znam. Valjda je do tvojih prstiju koji dodiruju moje’’.  Nastavljamo da ležimo na travi i gledamo u beskraj nazvan ,,nebo’’.  ,,A kako to.. vodio bi ljubav sa mnom?’’ ,,Što se praviš luda?’’ ,,Ne znam’’. Ćutimo. Nijedno od nas dvoje se ne pomera, te prsti i dalje ostaju jedni do drugih. ,,Sad ne smeš da progovoriš jer analiziraš jednu prostu rečenicu. Ja bih vodio ljubav sa tobom. Jebem li ga, do prstiju je, do drhtaja u telu jer postojiš, do zvezda, do Galije.. prosto bih. Možeš da nastaviš da pričaš, samo sam hteo da te obavestim’‘. ,,Znam da mogu’’. ,,Što ne pričaš onda?’’ ,,Ne znam. Srećna sam’’. ,,Au’’- osećam kako se smeje. ,,Aha’’. Nismo mi vodili ljubav posle toga. A najtopliji dodiri su nam bili ti, kroz reči. Svaki put kada tonem u san kraj njega, šapne mi ,,Što se praviš luda?’’ i tada znam koliko smo još uvek zaljubljeni klinci, nikako odrasli ljudi.

Sanja Mitrović ig; obecao_si

[ti-bi-trazila-kise]

Ako ikada

za tebe bude vezano pitanje

,,Je l' se sećaš?"

odgovoriću

da se ne sećam

jer takvi kao što si ti

nikada ne mogu stati

u to pitanje

takvi kao što si ti

nikada ne mogu biti

samo sećanje

takvi kao što si ti

ostaju zauvek

iako su otišli.

- Sanja Mitrović ig; obecao_si

[ti-bi-trazila-kise]

Dečak

• ožiljak •

Devojčice

mrzim tvoje neverovatno duge trepavice

skakutavost tvojih nogu i

mekanost tvojih obraza.

Mrzim glupavu fleku na mom džemperu od tvog flomastera

gumice za kosu koje si zaboravila na mom radnom stolu i

drhtaj u nedrima dok mi jagodicama prstiju prelaziš preko vrata.

Mrzim to što te ne čekam ni minuta

tvoje lice bez trunke šminke i

sportske, crvene patike

jer ne mogu da kažem

,,Ma, ista je ko sve druge!"

Mrzim to što sam otkazao izlazak sa drugovima

da bi ti ležala na mojim grudima i plovila po snovima.

Mrzim tvoje razbacane knjige

prazne kutije plazme i

plavo ćebe.

Mrzim ožiljak koji sam dobio pokušavajući da ti dohvatim jabuku, crvenu poput onih tvojih, mekanih obraza što ih mrzim.

Mrzim tvoje zanovetanje jer nisam otkopčao dugme na majici 'kako treba' i mrzim te što uvek znaš kako treba.

Mrzim te dok pevaš Riblju Čorbu

recituješ Disa i

gledaš me kao da si svesna svega.

Mrzim te jer zaboravim kako da dišem dok te grlim.

Prokleto mrzim svaku suzu koja je pala niz one tvoje neverovatno duge trepavice što ih mrzim.

Mrzim te dok se smeješ i šapućeš mi ,,Priznaćeš ti mene jednom sebi".

Mrzim te u snovima u kojima mi pružaš ruke

nameštaš kravatu

i mašeš mi sa prozora.

Mrzim baš sve što ima veze sa tobom

baš sve!

Mrzim te jer ja više

nikakve veze nemam sa sobom

sve postaje

samo tvoje

mrzim te jer se plašim da te volim.

~

- Sanja Mitrović ig: @obecao_si