venom

savršena kao svemir neshvatljivo jednostavan

[ssanja-lica-blog]

Udarce sam, dušo, primao i prije, to što i ti ideš, ništa novo nije

Prljavo Kazalište- Ipak

[ti-bi-trazila-kise]

Zašto sam plakala?

~

onda kada smo prestali da krademo jabuke

i počeli da krišom uzimamo novac od roditelja,

onda kada smo poljupce u obraz

i tajno gledanje zamenili seksom,

onda kada smo crtane filmove u 11 ujutru zamenili spavanjem do 4 popodne,

onda kada smo u rančevima umesto bojica počeli da nosimo cigarete,

onda kada smo prestali da radimo domaće zadatke

i počeli da prepisujemo u zadnji čas,

onda kada smo zaboravili da igramo lastiša

i naučili da plešemo prljavo,

onda kada smo prestali da verujemo u Deda Mraza

i umesto slatkiša zatražili odeću,

onda kada su barice postale samo barice,

onda kada su oblaci prestali da budu ono što srce izmisli,

onda kada smo zaboravili ,,Na kraj sela žuta kuća",

onda sam ja

sela i plakala

svim silama pokušavajući

da se setim kako glase reči

te zaboravljene, dečje pesmice

i kakav li je sada osećaj držati mamu za ruku,

da li će me komšija i danas tužiti ukoliko mu uzmem koju jabuku

onda sam ja

sela i plakala

jer nemam predstavu šta da radim

sa ovim godinama koje imam

a ne tako davno

sve je bilo jasno

čitav život ispunjen talasima sreće

ja sam sela i plakala

onda kada sam shvatila

da smo svi odrasli

a niko zapravo

nema pojma o životu

i zato što smo žurili da saznamo

nikada nećemo znati

~

- Sanja Mitrović ig: obecao_si

[just-shower-thoughts]

If you are alone when you crack open a peanut shell and eat the peanut inside, you are the only person in the world to have ever seen that peanut.

[perspektivno]

Nijednu bol nisam voleo kao tebe.

- Žarko Laušević

[marchelovicitati]

“Neću da Srbija ima snage — ja bih da ima pameti.”

— Marčelo feat. Ministar Lingvista, Senke (x)

[ssanja-lica-blog]

Ljubav 21

Hej, nećemo više da se zavaravamo. Onaj ko želi, doći će pod tvoj prozor u 3 ujutru i pitati te jesi li za šetnju. Neće biti potrebe da ti kupi 101 ružu, što inače devojke slikaju i stavljaju na insta stori, već će znati da ti voliš kaktuse. Ljubiće ti obraze i ne, neće ti pevati one seks pesme od jale i bube. Telefon iznad vaših glava sviraće tiho Crvenu Jabuku.

Onaj ko želi, doći će. Poslaće ti poruku kada se uveri da si zaspala, da bi te to pisamce ujutru razbudilo radošću. Nikada se nećeš osećati kao da si na drugom mestu, jer nisi. Neće dozvoliti da se pitaš da li te voli, znaćeš to.

Zapamti, samo onaj ko te ž e l i osvajaće te i nakon što shvati da si njegova. Tom nije frka da odbije društvo, ostane da gleda film sa tobom i napravi ti krofne. Sa takvim ćeš leteti, on neće dozvoliti da se tvoji snovi pretvore u ruševine.

Nemoj da veruješ u one izmišljotine da te voli onaj ko je hladan prema tebi. Onaj ko te voli, ne može da bude hladan prema tebi. Taj ne može da te pravi ljubomornom, ne može da podnese tvoje suze i čini sve da ne bi sumnjala u njega. Nećemo više da se zavaravamo.

Onaj ko te želi, doleteće.

Onaj ko te želi, stvoriće.

Nećemo više da se zavaravamo.

Onaj ko te zaista voli, zaustaviće igrice, pogledaće te u oči i biće ti jasno baš sve.

Nemoj da pristaješ na ovo što nazivaju ljubavlju dvadeset prvog veka. Svet se jeste promenio, ali ljubav nikako nije. Kada je ima, ima je i ne može se sakriti. Kada je nema, nema je i ne smišljaj izgovore zašto nije tu. Ljubav nikada ne spava i ne može se obuzdati.

Zato mu ne veruj kada ti kaže da te voli

i da je on prosto eto, takav.

Kada je ljubav u čoveku, čovek prestaje da bude sve što je bio i postaje ta najčistija emocija. Ta emocija ne poznaje pauze, dosadu i potrebu za zabavom sa strane.

Zato mu ne veruj kada ti kaže da te voli

i da je ta hladnoća normalna

i da su te druge devojke samo prolazne

i da su ti njegovi odlasci samo na kratko.

Ko može da ode na kratko, ne može biti zauvek.

Nećemo više da se zavaravamo. Nemoj pristajati ni na šta manje od ljubavi koja jeste zauvek.

- Sanja Mitrović instagram: obecao_si

[ssanja-lica-blog]

[ssanja-lica-blog]

Ujed zbogom zauvek

Šta uopšte znači reč ''zbogom''? Sastoji se iz 7 karaktera što je za 1.8 manje od prosečne srpske reči. Sadrži 2 (28.6%) samoglasnika, što je za 14.2 procenata manje od proseka. Eto, to možeš pročitati na internetu. Na sveznajućem guglu. Sigurno je da svet neće baš mene pitati za značenje reči ''zbogom'', ali ja ću ipak napisati to značenje, u slučaju da neko zaluta i stigne do ove stranice. ''Zbogom'' je bol u vilici i griženje usana uprkos puštenoj krvi. Ljudi umiru, odlaze, ostaju, gube. Dugo nakon reči "zbogom" nismo se rastali. Ta reč je kruna na glavi svih naših propasti koja nam se ruga jer zna da, iako je izgovorena, nije okončala bol i strune između ljudi.

"Zbogom" je toliko konačna reč da je smešno što se koristi u situacijama koje se nikada ne završe tek tako. Da li misliš da zaista nisam mislila na tebe nakon što smo jedno drugom rekli "zbogom"? Da li misliš da si prestao da me mučiš? Nastavili smo da bolimo jedno drugo iako smo "završili". Ljubav je jedina priča koja se ne završava nakon poslednje stranice.

"Zbogom" je gorak ukus usred kolača od jagoda. Potrebno je dosta vremena da se "pomiriš" sa tim. Da, "zbogom" je reč sa kojom si u svađi i pre i posle njenog izgovaranja. "A zašto je moralo biti tako? Da li smo mogli bolje? Možda da kažem "neću zbogom"? Zar smo zaslužili kraj? Trebalo je da kažemo nešto više. Nije trebalo da kažem prokleto "zbogom"!"- tako se svađaš dok konačno toliko ne pukneš, pa ti postane svejedno. E da, "svejedno" je još jedna smešna reč.

"Jebeš i zbogom i osobu kojoj sam to rekao i osobu koja mi je to rekla, idem na pivo"- kažeš. Ali i u tom "svejedno" stanju ti je gorak ukus u sredini kolača od jagoda.

Nikada više ne osećaš ljubav kao što si je nekada osećao. Osvešćen, svestan da kraj postoji, postaneš cicija. Ne daješ sebe bezuslovno. Postaviš granice. Lakše se pomiriš sa svakim narednim "zbogom". I to je dokaz da ljudi nikada ne prežive prvo "zbogom". Nakon toga ne umeju ponovo da vole celim svojim postojanjem.

Prvo "zbogom" je ajkula koja ti je odgrizla levu nogu. Znala je da se njom više koristiš, prokletnica. Svako sledeće "zbogom" je običan ujed komarca za nogu do koje ti uopšte nije stalo.

- Sanja Mitrović instagram: obecao_si

[ssanja-lica-blog]

Kad te volim i kada odem

Ja nikada ne 'voluckam'. Prezirem igrice, osećam kada me lažu i ne čekam te ukoliko kasniš.

Kada te volim, volim te od razbijenih tanjira do smejanja bez prestanka. Prihvatam da zarastem tamo gde tebe boli. Upoznaješ me iskrenu, naivnu, pravu. U mojim očima nema nikoga osim tebe, ne mogu da te se zasitim.. kada te volim, za mene postojiš jedino ti.

Odlazićemo na kućne žurke, razgovarati sa prijateljima i sve više ćeš razumeti da me samo ti poznaješ. Oljuštiću se pred tobom, do strahova, do demona, do krvi. Neće me biti sramota da drhtim pred tobom, da zaplačem, da vrištim, jer ja kada volim, to je hrabrost.

Kada te volim, volim te tako da počneš da obožavaš sebe. Letiš sve dublje u nebo koje sam ti stvorila. Plava je jače plava i crvena je jače crvena. Muzika prestaje da bude muzika i spaja se sa našim golim telima u suton.

Kada te volim, uviđaš koliko je život kratak. Prestaneš da brineš o politici i vremenskoj prognozi. Ljubav je jedini vazduh koji udišeš. Manje piješ, jer si stalno srećan. Ne pališ jednu za drugom, jer ne želiš da praviš pauze između poljubaca. Kasniš na posao, jer smo razbili satove.

Kada odustanem od tebe, mora biti da si gadno zgrešio. Mora biti da mi je trebalo dosta vremena, mora biti da me je vraški bolelo jer.. kada te volim, volim te jednom u zauvek. Nije potrošivo, ne može da mi dosadi, ali ukoliko uništiš moju ljubav, ukoliko osetim da se zauvek klima i uzima zdravo za gotovo.. odlazim. A ja kada odem, niko me nikada ne može vratiti.

- Sanja Mitrović instagram: obrecao_si

[ssanja-lica-blog]

Jezik za zube i ljubav umre

vrištao je ispred moje zgrade

pesmu od parnog valjka

"U prolazu"

kao davajući mi do znanja

da on mene ni malo ne voli

a ja sam mu mahala sa balkona i šaputala da se ne pravi dovoljno dobro

nikada me nije držao za ruku niti me u društvu nazvao devojkom

ali je uvek pazio na moje odvezane pertle, isuviše tanku majicu za april i način na koji prelazim ulicu

mahao mi je sa druge strane trotoara dok je pod ruku vodio Klaru Isidoru ili Mirjanu

a ja sam se osmehivala i slala poljupce

jer me njegove avanture nisu doticale

oduvek sam bila njegov dom

govorio mi je da sam isuviše naivna da sam prerasla haljine na tufne i da bi trebalo da se probudim

a ja sam klimala glavom i bilo je jasno koliko mi je smešno njegovo pametovanje

dok su zbijali šale u vezi tajnih veza, ćutali smo

jer mi smo se krili sami od sebe

pravdajući poljupce i dodire time što smo popili previše ma nismo čak ni znali šta radimo

uvek su nas stizala neka kriva vremena

iz vojske mi je slao dva pisma

jedno da pročitam našim prijateljima uz muziku

drugo da pročitam u mraku svoje sobe

onog dana kada se vratio

kazao je kako su mu oči crvene zbog košave

bili smo svi zajedno

a on je ruku položio na moje rame i šapnuo

da se plašio da me neće biti kada se vrati

nakon tog života

nisam odobravala ljubavi koje se ne priznaju

govorila sam kako su takvi ljudi lažovi kako se ne vole dovoljno da bi podigli u vis ruke spojene i viknuli zauvek

a jedina istina jeste

da moj sin nosi njegovo ime i da nikada neću zaboraviti ulicu Dositejevu kuću broj 12 sobu na drugom spratu do ulice

u njoj smo se poslednji put sastali

uz obećanje da se više nikada nećemo ponoviti

jer odlazimo u druge živote

isuviše slabi da bi priznali da je ljubav sve to

što smo prećutali

sretali smo se

ali nismo se više pronašli

nestali su magični pogledi

tu smo mapu dobro skrili

sami od sebe

- Sanja Mitrović instagram: obecao_si

[ssanja-lica-blog]

Nikada ti i ja

Čujem da su te videli potpuno nasmejanog

odmahuješ glavom kada me spomenu

ne ideš ulicom beskrajnih bagrema

zaboravio si miris mog stomaka

ne sanjaš o osećaju plesa mojih prstiju po tvojim leđima

a ja znam da si tako morao

i opraštam ti

nikada drugačije ne bi bio srećan

bilo ti je potrebno da me ne voliš

svakoga dana sahranjujem delove naših ludosti

zaista bih volela da te pitam

kako ti je uspelo?

ako te bacim u zaborav

plašim se da ću poći sa tobom

u trenucima slabosti ćutim nakon što čujem tvoje "Halo"

dok njegov jezik klizi po mom vratu u mojoj glavi odzvanja tvoj šapat "Volim te"

ne umem da ne pocrvenim kada se sa starim prijateljima prisećam naših mladosti

nekada samo ćutimo

u želji za datumima koji su davno iscepani iz kalendara

nismo očekivali da ćemo postati jedni od onih živih mrtvaka

ali radnim danima se dobro pretvaramo

Šunjam se po rubovima bivših svetova

i mada znam da ne bi trebalo da me zanima

želela bih da znam da li i dalje piješ gorku kafu

spavaš na stomaku

i gutaš vrele suze

toliko smo daleko da te ne bih prepoznala kada bih te srela

možda bih samo posumnjala

zbog jamica na tvojim obrazima

Pribijaš se uz mene i srca nam iskaču iz grudi

pevaš mi zaboravljene pesme

nikada nisu posekli našu krošnju

tvoje oči čuvaju isti sjaj

snovi o tebi me proganjaju

istina o tebi me ubija

prolaziš pored mene dok držiš svoga sina za ruku

ne znaš koju si mi pesmu posvetio 29.

zasadili su novo drveće u našem parku

tvoje oči su mutne

Lomiš čaše kada čuješ baladu disidentu

peče mesto na kom je nekada počivao naš Beograd

hodaš poput stranca ulicama gde si pravio prve korake

više ne drhtiš kada ljubiš

čini se da su sva sećanja

sećanja na neke druge ljude

to ne možemo biti nikada ti i ja

- Sanja Mitrović instagram: obecao_si

[ssanja-lica-blog]

Iskreno o odlasku

Ako ikada odeš od mene, neću moći da podnesem svoju sobu. Znaš i sam koliko sam uspomena ugurala u nju. Cvet koji si mi stavio u kosu označava mesto u Mikinoj knjizi koje je samo naše. Flaše nekih čudnih piva za koje smo dali silne pare stoje na policama, pisaća mašina bi trebalo da se ponovo podmaže i moram podsetiti mamu da su plišane igračke spremne za pranje. U toj mojoj sobi, najviše stvari je tvoje. I ja sam tvoja, dok u flekavoj pidžami citiram Selimovića i nudim te "najlepšim željama". Molim te da zatvoriš prozor, da mi dodaš flašu vode, da me češkaš i da samo još jednom ja odaberem koji film ćemo da gledamo.

Ako ikada odeš od mene, postaraj se da to ne bude u ponedeljak. Isuviše sam neispavana ponedeljcima i neću moći valjano da ti kažem sve što imam na umu. Kosa će mi biti mokra, kasniću i opsovati te. Zato, postaraj se da to ne bude u ponedeljak.

Ako ikada odeš od mene, postaraj se da to ne bude u utorak. Utorcima sam nekako, znaš, mlaka. Saslušaću sve što imaš da kažeš i kao, prihvatiću. Mlitavo ću te zagrliti i poželeti ti sreću (što zapravo neće biti iskreno). Zato, postaraj se da to ne bude u utorak.

Ako ikada odeš od mene, postaraj se da to ne bude u sredu. Srede su mi "ni tamo ni ovamo". Imaću zakazano kod frizera u 15 do 3 i pitaću te da mi, kao i svakog puta, pozoveš taksi. Mahnuću ti i dobaciti da nismo završili sa razgovorom. Zato, postaraj se da to ne bude u sredu.

Ako ikada odeš od mene, postaraj se da to ne bude u četvrtak. Baš je to bez veze, četvrtkom razmišljam o petku i čitav dan tumaram, ništa ne osetim. Neću te dobro čuti, pričaću ti o ideji za sutradan i zaboraviću da ti kažem da te volim. Zato, postaraj se da to ne bude u četvrtak.

Ako ikada odeš od mene, postaraj se da to ne bude u petak. To je dugo iščekivani dan, zakazala sam nam najlepši sto kraj reke na splavu. Naručićemo kupinovo vino i pričati o našim prvim danima. Zato, postaraj se da to ne bude u petak.

Ako ikada odeš od mene, postaraj se da to ne bude u subotu. Ujutru ćemo se dugo maziti u krevetu, kasno ćemo doručkovati i igraćemo 'ne ljuti se čoveče' na terasi. Čekaće nas tona obaveza, ali ostavićemo ih za sutra jer nismo zadovoljni rezultatima igre. Zato, postaraj se da to ne bude u subotu.

Ako ikada odeš od mene, postaraj se da to ne bude u nedelju. Svako će raditi na svojim radnim zadacima, nećemo ručati i propustićemo onu emisiju koju smo rekli da ćemo gledati prošle nedelje kada smo je propustili. Zvoniće nam baba Mara iz stana 27. da nas pita za šećer, ja ću joj rado pozajmiti i podsetiti te da moraš da kupiš nov. Zato, postaraj se da to ne bude u nedelju.

Ako ikada odeš od mene.. nemoj nikada da odeš od mene.

[ssanja-lica-blog]

Naspram tebe

Mogli smo mi i drugačije, nemoj se zavaravati da je do sudbine. Volan i kočnice su nam oduzeti. Okliznuli smo se na podijumu ove prljave igre. Nema nazad.

Moraćemo da umremo da bismo preživeli.

Rane postaju ožiljci i sreće postaju sećanja. Praviću se da te ne poznajem kada budemo stajali u redu za isti film, kada se budemo hvatali za iste knjige u knjižarama i zastajali pored istih reklama. Kada budemo govorili jedno o drugom, što neće biti često, govorićemo u prošlom licu.

Svakog puta kada mi kažu nešto novo o tebi neću moći da poverujem, iako znam da se ljudi menjaju. U mom si srcu večita baraba koja je ukrala mesecu zvezde da bi ih stavio meni u krila. Zato, ne uzimaj za ozbiljno kada ti budu rekli da sam se udala, rodila tri sina i prestala da sanjam. Odmahni glavom i seti se naših piknika, sladoleda sa karamelom i nespretnih dodira.

Isto sunce će sijati, ali nebo će se promeniti. Ono je svom svojom dubinim verovalo u nas dvoje i zato, postaje bleđe. Nemoj da zaboraviš da promeniš vodu u akvarijumu, javiš se mami i ne odustaneš od svojih snova.

Kada budem naišla na osmeh sličan tvome, pobeći ću. Ti pokušaji univerzuma da stvori boje kao tvoje u tuđim očima su mi smešni. I da ih više nikada ne vidim, znaću da su bile brljave. Menjale su se sa tvojim raspoloženjem, nikada nisi uspevao da me slažeš. Mada, nisi nešto ni pokušavao.

Pomalo je tužno, zar ne? Neke zvezde su se ugasile sa nama. Govirio si kako će one biti tu sve dok je naše ljubavi.. i ja sam tada ozbiljno mislila zauvek. Ali neka zauvek kratko traju. To bi trebalo da bude sasvim u redu, ne očajavaj. Bar je bilo zauvek, hej!

Ljudi pogrešno misle da, ako nešto prestane, nije ni bilo vredno, nije ni bilo jako, neće doživeti zauvek.. Toliko mi ih je žao! Ne bi trebalo da se čeka na neko "zauvek". Trebalo bi da se živi zauvek, baš u tom trenutku dok se gledate u oči, dok se smejete punih usta, dok se volite.. Tako smo mi živeli i znaj da mi prokleto nije žao.

Mogli smo mi i drugačije, ali ne želim ništa da promenem. Ti si bio taj otkucaj koji mi je pokazao da jesam živa. Ti si bio taj osmeh koji mi je pokazao da jesam srećna. Ti si bio ta iskrenost koja mi je pokazala koliko duboko mogu da osećam.

Ta mera po kojoj znam koliko nekoga ne volim, jer, svi su ništa naspram tebe.

- Sanja Mitrović instagram: obecao_si

[ssanja-lica-blog]

Ne, ovo nije "spontana" već iskrena slika majkemi i dalje se divim fotografu koji je uspeo da fotografiše momenat koji je bukvalno život:

Stefan pravi glupave face a Sanja ga gleda kao zaljubljeno pile kakvo i jeste

[ssanja-lica-blog]

Neki ljudi će te napustiti

i to je sasvim u redu

jer šraf koji ne pripada projektu

ne može ostati zauvek

× delovi tebe

- Sanja Mitrović instagram: obecao_si

[ssanja-lica-blog]

Živeti posle tebe

Čekam te, da ti priznam da je postojao miris koji sam volela više od mirisa starih knjiga. Bio je to miris tvoga dolaska. Čuvali smo se, iako nas zapravo niko ne bi uspeo ukrasti jedno od drugog. To smo mogli i učinili samo mi.

Ujutru ti skuvam nes kafu i ostavim je na terasu uz "bakine kolače", iako znam da ih nikada nisam pravila dobro kao tvoja baka.

Popodne ti napravim proteinski šejk i ostavim ga na prozoru uz jednu kockicu čokolade, iako znam da ćeš mi reći da je ja pojedem.

Uveče sebi napravim 3 gorke kafe i plačem uz kutiju tvojih pisama. Toliko dugo te čekam da nisam više sigurna da li bih volela da se pojaviš.

Sećaš li se onih noći u kojima bismo se pretvarali da smo stranci? Sastajali bismo se i upoznavali "po prvi put". Šaputala bih ti da inače nemam naviku da se topim u nepoznatim rukama, a ti bi govorio da se naše duše poznaju od ranije. Mesečeva svetlost nas je obilazila i čuvala naše tajne. Toliko dugo te nema da nisam više sigurna da li te je ikada bilo.

Tri kruga po trgu, klupica ispred kafića koji pušta stari rok i prepričavanje avantura. Sok od nane, zajedničko kupanje u kadi koja jeste bila mala ali mi to tada nismo priznavali. Smejala sam se načinu na koji pocrveniš kada te pitaju za pocepane usne, obožavala sam sve naše bezobrazluke. Često smo sedeli sa tvojim uvrnutim prijateljima, u prolazu bi mi dotakao ruku i kazao nešto kao "Savršena si". Toliko dugo te volim da nisam više sigurna da li išta drugo osećam.

Prvih pet puta bilo je teško ušunjati te u moju sobu, dok se nisi pretvorio u pravog nindžu. Ukrao si moje smejalice, tabane i svu moju nevinost. Postalo je toliko stvarno srećno sa tobom da sam zaboravila da čovek može da umre pre smrti. Zaboravila sam da čovek može da izgubi, da bude nemoćan i da okrene leđa drugom čoveku. Toliko dugo sam ti gledala leđa da nisam više sigurna da su bila tvoja.

Odneo si sve moje sigurne luke u svojim cipelama i bacio me olujama, bez brodova za spasavanje i bez sidra. Čovek najteže podnosi odlazak osobe zbog koje je poverovao u zauvek.

Toliko dugo te preživljavam da nisam više sigurna da je moguće živeti posle tebe.

- Sanja Mitrović instagram: obecao_si

[ssanja-lica-blog]

Saučesnici

Jesi li znao da žene uče da, u slučaju napada na njih, seksualnog ili neke druge vrste, ne viču "Upomoć" već "Požar"? Ja nisam znala. Kada čuju "Požar", ljudi će se uspaničiti i reagovati.. kada čuju "Upomoć" ubediće sebe da oni ne mogu pomoći. To je baš sjebano, ha? Činilo mi se da sam toliko glasno vikala "Upomoć" da više nikada neću moći da progovorim. Dok sam zarivala nokte u tvoja leđa osećala sam prljavu krv ali nisam prestala, nadala sam se da će te zaboleti, mislila sam da sam ih zarila toliko duboko da neću moći da iščupam prste iz tebe. Ali monstruma kakav si ti je nemoguće povrediti.

Miris alkohola i zla je nastavio da se širi po mom malom, tek iznajmljenom stanu na uglu 7. i 8. Ulice. Bio je još uvek topao septembar, prozori su bili otvoreni, osećao se miris pita od jabuka i čuo se TV dnevnik. Bilo je poražavajuće osećati kako se jedan po jedan prozor zatvara. Ljudi su pokušavali da zaborave moje jecaje. Tebi je to išlo u korist, da. Tvoja zloba je nastavila da raste zbog njihovih izbora. Nije svo zlo u onome ko ga nanese, ima zla i u onome ko je odabrao da tom zlu ne stane na put. Saučesnici ste brutalnom silovanju i ubistvu, drage komšije i prolaznici sa ugla 7. i 8. Ulice. Hoće li vam to biti jasno tek kada vas policija bude pitala "Jeste li čuli nešto neuobičajeno?" Hoćete li im odgovoriti "Da, o Bože, ti krici su bili njeni! Jadna devojka!" ili ćete prećutati, svesni da nakon tog pitanja sledi "Zašto niste pozvali policiju?" Nisam znala da sam živela u takvom svetu. Ja sam se okretala na zvuk plača tek rođenih kučića ostavljenih u kartonskoj kutiji, hranila ih i mazila. Meni su rekli da ukoliko ne pokušam da pomognem baš ja, niko drugi neće. Da je užas koji je zadesio mene zadesio nekog drugog, ja ne bih zatvorila prozore. Ali jebiga, izgleda da niko drugi nije čuo za 192. Ti si pobegao, da siluješ i ubiješ neku drugu kćerku ili sestru. Takvi kao što si ti ne staju dok ne budu uhvaćeni. Da su samo želeli da pomognu, da nisu odabrali da me ne čuju.. možda to ne bi bile baš one. Možda to ne bi bila baš njegova kćerka, njegova devojčica.. Ovako, ko zna? Možda se još nečiji krici začuju na uglu 7. i 8. Ulice. Možda još neko zatvori prozore. Hej, jedan savet. Nemoj više da loviš na uglu 7. i 8. Ulice. Sada su upozoreni i neće zatvarati prozore. Pokušaj u drugom kvartu. Znaš, neko je morao da ih upozori. Ja sam morala da umrem da bi oni shvatili da učestvuju u zločinu ukoliko biraju da ga zanemare. Šalim se, nisam ja morala da umrem, bila sam živa 24 minuta nakon što si napustio moj stan. Ali, u kupatilu nije bilo telefona i ja nisam mogla da se pomeram jer si mi toliko iskasapio noge, pa zaključao vrata sa spoljašne strane. Dva ipo sata si me silovao. Sat vremena si mi sekao utrobu, vrat, ruke i noge. 24 minuta nakon toga sam nastavila da vrištim. Zatvorili su prozore.

- Sanja Mitrović instagram: obecao_si