#paradajiz

[bashcha]

Update iz bashche, ili ti kako smo prošli sa paradajizom ove sezone

Negde oko mog rođendana, krajem jula, su počeli da sazrevaju prvi cherry paradajizi, činilo mi se kao da dosta kasne jer prošlih godina su plodovi stizali nekako ranije, čak i krupne beefstake sorte su mogle da se probaju.

Ali kako je naša gradska bašta u polu hladu, i drveće je poraslo, najverovatnije je i razlog kasnijeg sazrevanja manjak sunca. Uprkos kilavom početku na ostatak sezone se ne možemo požaliti.

Prvi su sazreli Sungold Select definitivno favorit svake sezone, i crveni cherry čije sam sadnice kupila na pijaci, verovatno je u pitanju neki hibrid, ali jako fin i sladak.

Još jedan favorit je Black Zebra Cherry, seme ovog paradajiza sam sačuvala iz plodova kupljenih u Tescu u Segedinu, a ovo je druga sezona da ih sejem. Čini mi se da im treba malo duže da sazreju, ali imaju debelu kožicu i mogu se dugo čuvati, ili stajati na biljci. Ukus je takodje odličan.

Nama se izgleda nešto biljaka ukrstilo pa smo imali i malo duguljastijih plodova čije seme sam takođe sačuvala, ali misleći da znam koje je koje seme nisam obeležila...tako da sledeća sezona će biti lutrija i nauk da se ne oslanjam na svoje pamćenje.

Novitet ove sezone je bio Salsa Super Roma, hibrid koji je niži rastom, ima plodove jajastog oblika i čvrstu kožicu. Ukusom ne oduševljava, bolji je za kuvanje.

Na sledećoj slici ima svašta nešto, među već omiljenom Zebrom i Persimonom, tu je i Costoluto Fiorention veliki naboran beefstake. Iako izgleda fantastično malo je ne praktičan za čiščenje, od njega sam uglavnom pravila sok za supe.

Posadili smo ga na selo u baštu moje mame, bio je pun plodova ali u nekom trenutku naš paradajiz tamo je propao. Prvo su nastala neka oštećenja na vrhovima biljaka koja su izgledala kao stres na otrove, iako nismo ničim sličnim tretirali biljke. Bilo je tu posle još problema ali smo uspeli barem ubrati i plodova. Dok u gradu, iako su sada 1. novembra temperature zimske, paradajiz još stoji prepun zelenih plodova, a krajem oktobra se mogao naći po koji zreo sungold prepun ukusa i slasti.

U gradu smo jedino imali više smrdljivih martina koji su se okomili na plodove i sisali ih, ali sem toga cele sezone smo jeli naš paradajiz, ne prskan, ukusan...a sada je vreme da krenem da zamisljam baštu za sledeću godinu.

[bashcha]

Paradajiz iz bashche

Najzad je pala malo veca “berba” paradajiza. Vec cetvrtu godinu sadim/cuvam seme starih sorti kupljeno na rareseeds, samim tim vec imamo i svoje favorite. Na listi za sadnju svake godine je Green Zebra, neobican zuto-zeleni paradajiz sa prugama, ukus mu je prijatno kiselkast. Jos jedan omiljen je Persimmon, ogromnih zlatno zutih plodova, mesnat i socan sa vrlo malo semenki, odlican i kada se skuva. Dalje tu ima i nekoliko sorti koje su malo razocarale pa ih nismo sadili kasnijih godina, uglavnom ljubicaste/plave, Indigo Rose, Blue Beauty, jedino smo nastavili saditi Purple Russian. Uostalom koji god zasadite imace bolji ukus od onog sto se prodaje na pijacama i prodavnicama. Prijatno!