#bashcha

[bashcha]

Prvi plodovi i ostale baštenske zanimacije

Dočekasmo skoro pa leto dok se nisam nakanila da napišem jedan update iz bashche, i evo dok se napolju kiša nećka sakupljam fotografije i gledam svoje beleške...

U par crtica.... Krajem maja su sazrele prve bobice, šumske jagode, maline i po prvi put tayberry. Ove krupne sočne bobice su nastale ukrštanjem kupine i maline. Za prvu godinu mi smo se prijatno iznenadili brojem plodova s obzirom da je držimo u saksiji. Takođe sve je prezimelo bez problema u saksijama.

Gajim jednu zlatnu tikvicu na terasi, izgleda vrlo egzotično i u ovom momentu je puna cvetova. Planiram da probam neki recept sa cvetovima tikvice.

Štraftasta tikvica ima zanimljive listove, sad već i dva ploda spremna za branje, a ovo je slika od pre par nedelja.

Paradajiz je teško podneo presađivanje u baštu, neko vreme je izgledao očajno, smoren, opečen, žutih listova...ali onda je došao na svoje i sada izgleda sjajno. Opet starija slika, u otprilike to vreme kada je krenuo da se oporavlja...moraću češće nositi aparat sa sobom ovo već nema smisla :D

Skidala sam zaperke, i one veće ću pokušati ožiliti, javim kako je taj eksperiment prošao.

Skarletni kelj lepo napreduje, ali dolaze mi one dosadne bele leteće napasti...

Tu su još boranije Blauhilda i Teepee, paprike, batat, patlidžan, krastavci, tikve, lubenice..i cveće, ali drugom prilikom, kada budem imala foto dokaze. Taman se kiša ispadala, i donela toliko potrebno osveženje biljkama.

[bashcha]

Rascvetala se Montana

Sa nestrpljenjem sam isčekivala da se otvori stotine pupoljaka, već sam prošle godine bila očarana i nisam ni mogla da zamislim ovo obilje.

Razmišljala sam kako bi toliko cvetova trebalo na neki način proslaviti, pa su mi padale blesave ideje poput da napravim u dvorištu čajanku i kolače pa da se okupimo i divimo klematisu.

Svakim danom se otvara sve više cvetova, a prva stvar koju ujutro uradim je istrčim da ga vidim, jer na neki način moram da se uverim da je još tu hahha da ga nisam sanjala.

Prošle godine sam uzela nešto reznica, dve su preživele i ovog proleća sam ih zasadila u pojedinačne saksije. Razvili su lepe korenčiće. Mislim da bi za tri godine i oni mogli postati ovako veliki i rascvetani.

[bashcha]

Prva sezona batata, iskustvo i lekcija

Nekako da već napišem ovaj post i sumiram sezonu batata. O samom početku sam več pisala ovde i par redova ovde, a nastavak sledi...

Berba je počela 12. oktobra, prvu trećinu smo povadili tad i odmah uvideli da vađenje nije ni malo lako, bilo je to poput arheološkog iskopavanja.  Dugačke i nepravilnog oblika krtole smo pažljivo iskopavali malom lopaticom i rukama jer nismo hteli da ih zasečemo ašovom. Korenje se razbežalo tako da nije sve bilo odmah ispod gde smo ga zasadili i cela operacija je bila dugotrajna i neudobna (na kolenima).

Sledeće godine ništa bez uzdignutih gredica, iako je rastao u pesku zemlja se sabila i bila je prilično tvrda. Sem toga par puta smo ga prskali preko lista sa humisinom, to je preparat sličan čaju od humusa, bio je dobro zalivan sa kap po kap i nadzemni deo je celu sezonu bio zdrav.

Običan krompir je imao puno izgriženih krtola, a krivci su bili rovci, batat ih nije jako puno interesovao, nije da nije bilo rupa i to na najlepšim i najvećim krtolama ali je uglavno prošao puno bolje.

Do kraja oktobra smo završili iskopavanje batata i ukupan rod je bio oko 60 kilograma. Nije loše, a sve je započelo sa jednom krtolom i 56 sadnica od iste!

Na slici iznad je batat izvađen u prvoj turi, a vadili smo ga još dva puta nakon toga. a dole je slika sadnica na dan kada smo ga nosili zasaditi

Što se tiče narandžastog batata, u startu su sadnice bile mizerne, a presudio mu i rovac, presekao je na početku oko 8 biljaka (a posađeno je 30). Ono što je uspelo da naraste je ispalo sića, poput nekih čvorova jer je bio root bound s početka. Nadzemni deo nije bio uopšte bujan poput ljubičastog. Ne znam ni da li smo imali 5+ kila na kraju.

Usledile su slatke muke, šta sa tolikim batatom, kako ga spremiti da prezimi. Za nas bez grejanog plastenika nije jednostavno. Uglavnom ovaj video je koristan. Doduše, ja sam svoje potrpala u kese (po savetu iz tog videa) i stavila pored peći...ostali su oni tako možda skoro mesec dana i proklijali! Drugi deo nisam ni očistila od zemlje samo sam ih poslagala u gajbe u mračnu prostoriju na oko 15-17 stepeni i ti su još ok.

Dosta batata je otišlo prijateljima i rodbini, a nešto se nađe i na tanjiru kod nas, najbolji je pečen ucelo zavijen u foliju, a nisu ni gomboci loši, par puta sam radila i njoke, slani galette, čak i pitu!

[bashcha]

Update iz bashche, ili ti kako smo prošli sa paradajizom ove sezone

Negde oko mog rođendana, krajem jula, su počeli da sazrevaju prvi cherry paradajizi, činilo mi se kao da dosta kasne jer prošlih godina su plodovi stizali nekako ranije, čak i krupne beefstake sorte su mogle da se probaju.

Ali kako je naša gradska bašta u polu hladu, i drveće je poraslo, najverovatnije je i razlog kasnijeg sazrevanja manjak sunca. Uprkos kilavom početku na ostatak sezone se ne možemo požaliti.

Prvi su sazreli Sungold Select definitivno favorit svake sezone, i crveni cherry čije sam sadnice kupila na pijaci, verovatno je u pitanju neki hibrid, ali jako fin i sladak.

Još jedan favorit je Black Zebra Cherry, seme ovog paradajiza sam sačuvala iz plodova kupljenih u Tescu u Segedinu, a ovo je druga sezona da ih sejem. Čini mi se da im treba malo duže da sazreju, ali imaju debelu kožicu i mogu se dugo čuvati, ili stajati na biljci. Ukus je takodje odličan.

Nama se izgleda nešto biljaka ukrstilo pa smo imali i malo duguljastijih plodova čije seme sam takođe sačuvala, ali misleći da znam koje je koje seme nisam obeležila...tako da sledeća sezona će biti lutrija i nauk da se ne oslanjam na svoje pamćenje.

Novitet ove sezone je bio Salsa Super Roma, hibrid koji je niži rastom, ima plodove jajastog oblika i čvrstu kožicu. Ukusom ne oduševljava, bolji je za kuvanje.

Na sledećoj slici ima svašta nešto, među već omiljenom Zebrom i Persimonom, tu je i Costoluto Fiorention veliki naboran beefstake. Iako izgleda fantastično malo je ne praktičan za čiščenje, od njega sam uglavnom pravila sok za supe.

Posadili smo ga na selo u baštu moje mame, bio je pun plodova ali u nekom trenutku naš paradajiz tamo je propao. Prvo su nastala neka oštećenja na vrhovima biljaka koja su izgledala kao stres na otrove, iako nismo ničim sličnim tretirali biljke. Bilo je tu posle još problema ali smo uspeli barem ubrati i plodova. Dok u gradu, iako su sada 1. novembra temperature zimske, paradajiz još stoji prepun zelenih plodova, a krajem oktobra se mogao naći po koji zreo sungold prepun ukusa i slasti.

U gradu smo jedino imali više smrdljivih martina koji su se okomili na plodove i sisali ih, ali sem toga cele sezone smo jeli naš paradajiz, ne prskan, ukusan...a sada je vreme da krenem da zamisljam baštu za sledeću godinu.

[bashcha]

Bashcha u septembru

Par kadrova hosti, hojhera i ljubičaste deteline.

[bashcha]

Žuto u julu, solidago i rudbeckia

Prošlo leto sam u bašti imala puno žutog cveća, solidago sam sećam se očarana masom metličastih cvetova koja se mogla videti pored puteva i njiva jedva iskopala jednog i dovukla ga u baštu.

U komšiluku je bio jedan nekako prefinjenijeg izgleda, sa metlicama koje su elegantno savijale svoj duguljast cvet (uvek sam ga ljubomorno gledala), a moj je bio kao neki divljak sav načičkan samo pri vrhu, ali bez obzira privlačio je mnogo pčela i insekata koje su se gostile polenom. Da napomenem, da je izrazito invazivna biljka, za čas se od jednog prutića razbokorio i krenuo da zauzima teritoriju.

Do njega sam posadila rudbekije, i njih su volele pčele, ali i puževi! Neverovatno mi je kako su puževi jeli njeno lišće koje je puno bockavih dlačica od kojih sam ja dobijala uvek crvenilo i svrab po rukama.

Rudbekije su letele iz bašte več posle dve sezone, a posle cvetanja sam i solidago počupala. Moja mama je bila razočarana, njoj je žuta omiljena boja.

[bashcha]

Colocasia esculenta Fontanesii

Kod nas je zovu Eva, a ja sam morala nabaviti Evu mom Adamu da ne plače. Ova Colocasia ima zanimljivu istoriju, još 1981 je nečija baka prošvercovala iz Australije. Od prošle godine jedan potomak te biljke je kod mene,a ove imam tri prinove.

Razmnozavanje Eve mi je bila misterija, moja pušta rizome pa sam ih turila u kantu sa vodom, i nakon nekog vremena krenuli su korenčići a potom i prvi list. Listovi brzo rastu, napredak je vidljiv iz dana u dan, pa je trebalo već nešto uraditi sa njima. Posle googlanja nisam bila puno pametnija, odlučila sam da jednostavno presečem rizom, odvojim male Eve od velike i zasadim ih u posebne saksije.

Odvajanje je prošlo uspešno, mlade biljke drzim unutra jer je tamo ipak malo toplije. Velika biljka je krenula cvetati krajem septembra, ali je naglo zahladilo i cvet nije uspeo da se otvori do kraja.

Evo i par reči o održavanju Colocasie:

Od kraja maja pa do prvih mrazeva je držim do pola saksije u vodi, na sunčanom mestu. Za zimu je sklanjam u ne grejanu svetlu prostoriju i zalivanje svedem na minimum. više da je suva nego zalivena. Biljka mora da izdrži do proleća sa barem jednim listom. Kako je prošla zima bila oštra, temperature su išle ispod 10 stepeni, i listovi su malo smrzli, bojala sam se da neće preživeti, ali čim sam je unela na toplije počela je terati mlade listove.

Ove godine je imala velike listove, ali nikad više od tri, malo je vetar izmlatio, pa nisu bili tako reprezenatitvni. Takodje sam primetila da ima problema sa nekim lisnim vašima na donjoj strani lista, ako se ne reaguje mogu naneti veliku štetu, pa se lišće osuši.

Toliko o Evi, a sada sam bacila oko na crnu verziju *wink wink*

UPDATE cvetala je još jednom u oktobru

[bashcha]

Clematis alpina

Ove godine posađen, i već treći put me obradovao cvetovima. Slaba sam na plave cvetove a ovaj klematis u sebi pored divne plave ima i ljubičastih tonova, a to je tako posebna boja. Posle svakog cveta ostaje glavica sa svilenim semenom koja je takođe vrlo dekorativna.