#predivno

[nrosei]

“Ostani večeras sa mnom”- prošapta Mjesec.

“Sunce će te sutra otpratiti kući.”

[iamnoangel]

[legalien]

tako volim vidjeti istinsku sreću na ljudima 

[legalien]

volim kad mi je blog najljepši ikad. 

[sibirskiplavac]

[tvoje-ime-cuvamu-srcu]

[zbrkamisli]

Treba mi samo jedan dan sa tobom, ili samo jedna noć Hotelska soba recimo, lagana muzika, vino I nas dvoje kako ležimo jedno pored drugog i prepričavamo naše živote Želim te dugo, predugo, znaš to Od naše ljubavi, stvarne, imamo svega nekoliko slučajnih susreta I tvoje “neću” u bezbroj varjanti Prošle su godine, ti nisi više tako nedodirljiva, tvoje snove sada žive neke druge devojke Manje sanjaš, više živiš, a baš, ako ćemo iskreno, i ne živiš I fali ti upravo neko da te izvuče iz života Iz svih onih okolnosti u koje si se zapetljala Dogovorili bismo se, unapred, da imamo pravo na sve, osim da se dodirujemo Možemo jedino da se kucnemo čašama, ili da ti pridržim odeću dok se svlačiš Voleo bih da čujem tvoju priču, pravu Ne onu koju mi prodaješ preko uvek sređenih fotografija, internetom Imam i ja tebi toliko toga da kažem Reči koje ispisujem samo oponašaju ono što osećam A osećam mnogo, veruj mi Volim ženu u tebi, znam to Sve tvoje nesavršenosti, nesigurnosti i nesnalaženja Drugačija si od svih koje znam, jesi Volim tvoju prefinjenost, otmenost, uzdržanost, a i otkačenost Oduvek sam se pitao kakva si u krevetu Da li se daješ i prepuštaš, onako divlje, do kraja, u znoju i vatri Ili samo nezainteresovano legneš i puštaš muškarca da te voli Da li si strasna, željna dodira, siline, ili samo stidljivo grliš i maziš Kao srednjoškolka koja ne zna ni šta, ni kako hoće Zna samo da hoće, i to ne ume da sakrije Zamišljam kako ležimo u krevetu, u hotelskoj sobi, i razgovaramo Otvaraš mi se, i što više pričaš osećaš kako sam ti bliži Spremna si da prekršiš obećanje, imaš potrebu da me zagrliš Ali umesto toga počinješ da plačeš, skupilo se toliko toga u tebi Lepa si mi, i takva, ma i svakakva, lepa žena je uvek lepa Šta god da radi Nikada nisi pustila da budem tvoj muškarac, uvek sam bio samo umetnik Plašiš me se, znam, nisi jedina Plašiš se moje slobode, zanosa, sposobnosti da uvek budem neko drugi Prolaze sati, minuti, nas dvoje i dalje ležimo okrenuti jedno ka drugom Divim se crtama tvog lica, tvojoj kosi, boji tvoga glasa koja me obuzima Svašta mi prolazi glavom Kako vodimo ljubav, i to onako ludački, kako živimo zajedno, započinjemo nešto, a ne znamo šta Osećamo povezanost, razumevanje, potrebu da se naše noći nikada ne završe Ti, prva, kršiš dogovor i prebacuješ se na moju stranu kreveta A ja, napokon, počinjem da grlim i ljubim ono o čemu godinama maštam Tvoje grudi, ruke, ramena, usne, vrat, butine Spuštam se i jezikom tamo dole, i idem do kraja Treba mi samo jedan dan sa tobom, ili samo jedna noć Tim rečima sam započeo ovu pesmu Sada shvatam, na kraju, da mi sa tobom jedna noć ne bi bila dovoljna A možda ne bi ni jedan život, koliko te... Ma znaš već dobro ti šta.

Stefan Simić

[legalien]

kokakola mašna je nešto najbolje što se dogodilo u zadnje vrijeme.