#prevencija

[unitaseurope]

Zbog čega su osobe sa invaliditetom i mentalnim poteškoćama na meti trgovaca  ljudima?

Autor: Ana Krstajić, Unitas

Slučaj pop zvezde Britni Spirs pokrenuo je ozbiljna pitanja koja se odnose na eksploataciju ljudi s mentalnim teškoćama. Naime, nakon što je u javnosti imala krizu mentalnog zdravlja, Britni Spirs su sudskim putem dodeljeni staratelji u sklopu sporazuma o starateljstvu i od 2008. godine ona nema nikakvu kontrolu nad svojim odlukama i finansijama. Opisujući sebe na sudu kao žrtvu trgovine ljudima, dobila je podršku velikog broja ljudi koji se sve više pridružuju inicijativi #FreeBritney. 

Njena situacija skrenula je pažnju javnosti, posebno imajući u vidu elemente eksploatacije i metode koje koriste trgovci ljudima, a to su izolacija, konstantan nadzor uz uskraćivanje privatnosti, ograničavanje kontakata s prijateljima, primoravanje na rad raznim ugovorima. Ovo je vrlo složeno, pravno i medicinsko pitanje, koje se mora svestrano analizirati, pre svega s etičkog aspekta. Međutim, vredno je pažnje medija širom sveta, kako oštrom oku javnosti ne bi promakla surova realnost, a to je da se osobe sa invaliditetom, mentalnim poremećajima i smetnjama u razvoju i te kako koriste u seksualnoj i radnoj eksploataciji, kao i u zloupotrebi, pogotovo kada su sitne krađe i kriminalne radnje manjeg stepena u pitanju. 

 Prema izveštaju Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala za 2018. godinu, trgovina ljudima se povećava na globalnom nivou i to u različitim oblicima, koji uključuju trgovinu seksualnim uslugama, prisilan rad, prosjačenje i trgovinu organima. Brojni globalni izveštaji ukazuju na činjenicu da su na meti trgovaca ljudima češće ljudi sa smetnjama u razvoju. Ljudi sa fizičkim i/ili mentalnim invaliditetom i problemima imaju potrebu za posebnom negom i pomoći u svakodnevnim aktivnostima koju dobijaju od svojih staratelja. Skoro u potpunosti se oslanjaju na osobe koje se o njima brinu i stoga uglavnom udovoljavaju svim njihovim zahtevima. Zbog društvene stigmatizacije kojoj su izloženi, povlače se u sebe, izolovaniji su i usamljeni, pa upravo to stvara veliku zavisnost od staratelja i nejednaku dinamiku moći u odnosu. Njihova društvena interakcija je često svedena na minimum. Među njima ima i onih koji ne mogu jasno da govore, da se izraze, nedostaju im informacije, a većina njih je i nepismena. Osim toga, u nepovoljnom položaju su često na tržištu rada i nezaposleni. Sve ovo čini ih vrlo podložnim viktimizaciji, a na to ukazuju dokumentovani slučajevi kada su osobe sa invaliditetom i smetnjama u razvoju radno eksploatisane od strane staratelja ili trgovaca ljudima koji su ovaj vid zloupotrebe pretvorili u isplativ biznis. 

 Slučaj koji možemo smatrati presedanom, koji je svakako uticao na šire shvatanje termina trgovina ljudima, jeste slučaj muškarca sa kognitivnim poremećajem, koji je bio primoran da radi na farmi u Mičigenu. Vrhovni sud u SAD-u ukinuo je osuđujuću presudu za ovaj zločin, što je dovelo do toga da Kongres izglasa Zakon o zaštiti žrtava trgovine ljudima 2000. godine. On je obuhvatio nove alate koji doprinose tome da trgovci ljudima, uključujući i one koji su trgovali osobama sa invaliditetom, odgovaraju za svoja dela. 

 Zadovoljavanje osnovnih potreba ove posebno osetljive društvene kategorije, staratelji mogu da iskoriste kao izgovor za sticanje ekonomske koristi od njihovog rada. Legitimitet za ovakvo postupanje pronalazi se i u činjenici da se njima lako trguje, te da obično ne traže pomoć, jer nisu svesni svoje eksploatisanosti. S druge strane, kriminalna mreža koja se bavi trgovinom ljudima, upravo njih identifikuje kao lake mete, a koje u nekim slučajevima otkupljuje od njihovih staratelja. Destinacije su obično zemlje, gde trgovci ljudima pronalaze rupe u zakonu ili legalne tokove koje zloupotrebljavaju. Kenija je prepoznata kao odredište trgovine osobama sa smetnjama u razvoju u svrhu prosjačenja. Prema izveštaju nezavisnog medija East Africa Monitor-a, velika kriminalna mreža koja ovde trguje uglavnom ljudima sa invaliditetom, koristi mere ove države za ublažavanje imigracione politike i dovodi veliki broj njih iz istočne Afrike koji u Keniji rade kao prosjaci. Takođe, prikupljanje donatorskih sredstava na račun njihovog stanja je još jedan vid zloupotrebe i metoda kojoj pribegavaju trgovci ljudima. Navedeni primeri zloupotrebe teško se sankcionišu, jer su na ulicama vidljive samo potencijalne žrtve trgovine ljudima, ne i trgovci koji prisvajaju njihovu zaradu. 

Otežano je i identifikovanje žrtava trgovine ljudima, jer oni često nisu svesni svoje pozicije. Zbog toga veoma je važna edukacija kako prepoznati žrtve i kako im pomoći, jer one su često tu oko nas na ulici, u parkovima i svakodnevno ih srećemo. 

Ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, pozovite neki od sledećih brojeva: 

Srbija Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu 19833 

Srbija SOS Telefon [phone] 

Evropski broj za nestalu decu +116 000 

SAD [phone]

[unitaseurope]

Tamna strana velikih sportskih događaja - Kako oni pogoduju trgovini ljudima?

Autor: Ana Krstajić, Unitas

Ogromna pažnja publike i masovnost koja prati globalne i nacionalne sportske događaje ukazuju na značaj sporta u savremenoj kulturi. Moć koju imaju ovakvi događaji ogleda se u podsticaju lokalne ekonomije u zemljama koje ih organizuju, mogućnostima prihodovanja, poboljšanju infrastrukture, javnog prevoza, i izgradnji novih sportskih terena i hala. Takve manifestacije povećavaju priliv posetilaca iz svih krajeva sveta u zemlje domaćina, i utiču na povećanje tražnje za hranom, smeštajem,  a između ostalih i seksualnim uslugama. Sve je veća zabrinutost da trgovci ljudima koriste ove prilike da bi ostvarili značajan profit.

Trgovina seksom i veliki sportski događaji predmet su rasprave o trgovini ljudima više od jedne decenije. Veliki je broj argumenata u korist teze da upravo takvi događaji, kao potencijalno mesto veće potražnje za seksualnim uslugama, privlače i trgovce ljudima, a  zemlje domaćina postaju destinacije i zemlje transporta žrtava trafikinga. S druge strane, ima argumenata koji negiraju ovu tezu ističući da ne postoje merljivi pokazatelji da priliv navijača povećava tražnju za seksualnim uslugama, budući da navijači nisu samo muškarci, već i žene i čitave porodice koje dolaze kako bi prisustvovali utakmicama, kao i da granična policija u tim situacijama primenjuje dodatne mere opreza kako bi identifikovala žrtve. Međutim, treba imati u vidu da u većini slučajeva kada osobe upadnu u lanac trgovine, u početku toga nisu svesne, i da se često u njihovom ponašanju tokom transporta ne može primetiti da su žrtve. Praksa je, naime, pokazala da trafikeri koriste pogodnosti izdavanja putnih viza za ove događaje, i da svoje žrtve često odvode kao gledaoce i navijače.

Prema statističkim podacima grčkog Ministarstva za javnu bezbednost tokom Olimpijskih igara u Atini 2004. i neposredno posle igara, broj žrtava trgovine ljudima porastao za 95 odsto, a potom se procenat tih žrtava smanjio za 24 odsto godinu dana nakon Olimpijade. Veliku pažnju i zabrinutost institucija na međunarodnom nivou izazvalo je Svetsko fudbalsko prvenstvo u Berlinu 2006. godine, kada je policiji prijavljeno 33 slučaja prostitucije, a za pet takvih slučajeva verovalo se da su žrtve trgovine ljudima, direktno povezane sa događajem. Osim Olimpijskih igara i Svetskih prvenstava,  jedan od događaja čiju su tamnu stranu identifikovali mediji i nazvali ga uporištem kriminalnih aktivnosti poput trgovine ljudima je Super Bowl, globalni događaj koji okuplja stotine hiljada navijača iz celog sveta. Nakon što je, uoči Super Bowl-a 2017. godine, američka policija tokom najveće akcije imala 750 hapšenja povezana sa trafikingom, on se nezvanično smatra i događajem koji najviše privlači trgovce ljudima.

Srbija je takođe prepoznata kao jedna od destinacija i zemalja tranzita žrtava trgovine ljudima koja se dešava najčešće u hotelima u vreme većih društvenih i sportskih događaja, kada u njima odseda veliki broj gostiju iz zemlje i inostranstva. Iz ovog razloga UNITAS će, u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija u narednom periodu, početi edukaciju zaposlenih u hotelijerskoj industriji kako da prepoznaju indikatore ove kriminalne industrije, koja na godišnjem nivou u svoj lanac zarobi više od milion ljudi.

Osim problema seksualne eksploatacije, potrebno je ukazati i na jedan drugi problem sličnih razmera. Postoje podaci koji skreću pažnju na povezanost ovih događaja sa povećanjem radne eksploatacije, s obzirom na to da najveći sportski događaji u mnogim zemljama zahtevaju izgradnju novih objekata, sportskih sala i terena za veoma kratko vreme. Iako je ideja nove infrastrukture pozitivna i doprinosi stvaranju novih radnih mesta, u pozadini toga je često surova radna eksploatacija i kršenje ljudskih prava. Radnici se angažuju iz siromašnih zemalja trećeg sveta, prinuđeni su da rade u vrlo kratkim rokovima, lošim uslovima izvan ljudskog dostojanstva, a pritom njihova dokumentacija je kod poslodavaca i često nemaju mogućnost da daju otkaz. Nedavni događaji pokazali su obrazac radne eksploatacije, koji se teško može pomiriti sa idejom pozitivnih društvenih promena. Prema podacima u Brazilu, uoči Svetskog prvenstva i Olimpijskih igara zaposleni u građevinarstvu zarađivali su mnogo manje od očekivanog, a samo 17 odsto radnika tokom pripreme ovih događaja primalo je iznad minimalne mesečne zarade koja je propisana u toj zemlji. Istraživanja su pokazala i da je više od 8,3 miliona američkih dolara neisplaćenih zarada radnicima za izgradnju tokom Zimskih olimpijskih igara u Sočiju.

Imajući u vidu činjenice, strah je opravdan i racionalan. Potrebna je reakcija nadležnih institucija i celog društva, inicijative građana pre svega u vidu edukacije i širenja svesti o ovim problemima, podsticanja volontiranja u nevladinim organizacijama koje se bore protiv trafikinga, širenja znakova upozorenja kako primetiti trgovce ljudima i žrtve. Od presudnog značaja su i preventivne mere edukacije određenih struka, poput hotelijera, zaposlenih u avio kompanijama, ugostitelja, taksista koji mogu da prepoznaju žrtve. Ovo je bitan korak ka sprečavanju trgovine ljudima na sportskim događajima, kako oni ne bi bili u senci te kriminalne aktivnosti, sve u cilju vraćanja humanog karaktera koji se pripisuje sportu, a to je da on ujedinjuje i širi pozitivne društvene vrednosti.

Ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, pozovite neki od sledećih brojeva:

Srbija Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu 19833

Srbija SOS Telefon [phone]

Evropski broj za nestalu decu +116 000

SAD [phone]

[unitaseurope]

Da li znate s kim se vaše dete dopisuje na internetu?

Autor: Ana Krstajić, UNITAS

Ovo pitanje postaje sve bitnije za svakog roditelja, imajući u vidu da deca odrastaju koristeći internet, njegove moći povezivanja i socijalizacije. Ova briga sve je realnija i podstiče borbu protiv neograničenog uticaja interneta, kao i potrebu za edukacijom dece da budu mudri korisnici interneta i društvenih medija, usled eskalacije negativnih pojava u online svetu. Jedna od njih je svakako deljenje seksualnog sadržaja u virtuelnim sobama za četovanje. Povezujući nasumično ljude u virtuelnom video i tekstualnom ćaskanju, ta mesta sve više postaju uporište predatora koji vrbuju svoje žrtve u online prostoru. S druge strane, četovima pristupaju, maloletnici - tinejdžeri i deca - sasvim nesvesni opasnosti.

Globalne organizacije za zaštitu dece sve su više zabrinute zbog predatora koji koriste stranicu Omegle za prikupljanje materijala sa seksualnim sadržajima. Pritom Omegle ne poseduje adekvatnu starosnu verifikaciju, već samo izjavu za odricanje od odgovornosti, koja sadrži napomenu da korisnici treba da imaju više od 18 godina. To znači bez logovanja i provere, samo jedan klik i dete je u sobi za ćaskanje. Ova platforma nastala je 2009. godine, ali poslednjih godina postaje sve posećenija. Prema novom istraživanju alata za analizu ključnih reči SemRush, Omegle je globalno porastao sa oko 34 miliona poseta mesečno u januaru 2020. na 65 miliona u januaru 2021. godine. Posebno zabrinjava širenje popularnosti virtuelnog chat room-a Omegle na društvenoj mreži TikTok, koju u najvećem broju koriste tinejdžeri. Omegle je zapravo toliko uzeo maha da je postao tema nedavnih viralnih video snimaka popularnih influensera, a samo na TikTok-u, video snimci označeni sa „Omegle“ pregledani su više od 9,4 milijarde puta.

Virtuelne sobe za razgovor, kao potencijalna lokacija koja se koristi za eksploataciju dece, zahtevaju pažnju javnosti, s obzirom na to da se procenjuje da je čak 750 000 predatora prisutno na internetu u svakoj sekundi. Mnogo toga se dešava - od prikupljanja seksualnog sadržaja na kojima su deca, do regrutovanja i podvođenja. Zbog toga nameće se bitno pitanje da li one podležu starosnoj verifikaciji, kontroli i regulisanju od strane njihovih osnivača? Koliko je ovo bitno, usled široke dostupnosti interneta, ukazuju pristalice zakona FOSTA i SESTA, koji su 2018. godine doneti u Sjedinjenim Američkim Državama, kao vitalni alati koji služe za kontrolisanje veb stranica, a žrtvama trgovine ljudima pružaju priliku da tuže te veb stranice zbog olakšavanja njihove viktimizacije. FOSTA, Zakon o borbi protiv seksualne trgovine ljudima putem interneta i SESTA, Zakon o zaustavljanju trgovine seksualnim trgovcima, pokušaj su gašenja sajtova koji pospešuju trgovinu ljudima. Ovi zakoni prepoznaju veb lokacije kao potencijalni izvor i mesto za trgovinu ljudima, te ih smatraju pravno odgovornim što svojim sadržajem doprinose trafikingu. Njihov odjek i usvajanje i u drugim zemljama širom sveta potpuno bi promenio internet kakav danas poznajemo. Pre svega oni su korak napred ka suzbijanju slobode na internetu, a sve zarad višeg cilja, da zaštitimo maloletnike od vrbovanja i opasnosti da upadnu u lanac trgovine ljudima. Dok se to polje ne reguliše, velika je odgovornost na roditeljima, koji bi trebalo da proveravaju svaku aplikaciju, posebno one koje nude funkcije četovanja, nadgledaju sajtove koje deca koriste, blokiraju pristup u slučaju sumnjivih aplikacija, odrede vremenska organičenja za decu, a pre svega uče decu da ne veruju neznancima na društvenim mrežama.

Ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, pozovite neki od sledećih brojeva:

Srbija Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu 19833

Srbija SOS Telefon [phone]

Evropski broj za nestalu decu +116 000

SAD [phone]

[unitaseurope]

Amber alert - mobilišimo sve resurse dok nije kasno!

Autor: Ana Krstajić, UNITAS

Tokom 2019. godine u Americi Amber alert se oglasio 145 puta, a 142 puta je njegov cilj postignut, pronađena su nestala deca. Da li je Srbiji potreban Amber alert i da li će on biti uveden, u poslednje vreme se dosta polemiše. Dok se udružuje sve veći broj poznatih ličnosti, kako bi podigli svest javnosti o problemu nestanka dece i potrebe za usvajanjem ovog sistema, odgovor još čekamo. Ono što znamo je da je prvih nekoliko sati kada dete nestane presudno i zato je pravovremena i brza potraga od presudnog značaja.

Od kada je prvi put usvojen 1996. godine, kao odgovor na otmicu i ubistvo devetogodišnje devojčice u Teksasu po imenu Amber Hagerman, Amber alert je od lokalne inicijative ubrzo postao prihvaćen i u drugim američkim državama da bi vremenom prerastao u globalni mehanizam. Prema izveštaju Nacionalnog centra za nestalu i eksploatisanu decu, od početka programa 1996. godine do 31. decembra 2019. godine, 983 deteta su se bezbedno vratila kući, kao rezultat primene Amber-a u Americi.

Amber alert, odnosno uzbuna u slučaju otmice deteta, informiše građane i poziva ih da pomognu u potrazi. Oslanja se na brzinu širenja informacija o nestalom detetu i izdavanje hitnog upozorenja putem medija, društvenih mreža, svih kanala komunikacije, sms poruka, poruka na bilbordima pored puta, na aerodromima, parkiralištima. Oslanja se na tehnologiju koja itetako pomaže, ali najviše pomaže ljudska solidarnost - zajednički mali doprinos svakog aktera društvene zajednice radi velikog poduhvata, a to je spaseno dete, koje bi u suprotnom moglo da bude ubijeno, postane žrtva trafikinga ili ropstva. Efikasnost Amber alerta u svetu dokaz je empatije koja se u ovakvim situacijama širi među svima nama, jer slučaj otmice više nije izolovan slučaj porodice koja traga za detetom, već postaje problem čitavog društva. O efikasnosti ovog mehanizma govori podatak da se oko 95 odsto Amber alert slučajeva reši u roku od 72 sata.

Definitivno Amber alert doneo je ogromnu promenu u brzini pronalaženja dece u zemljama u kojima se primenjuje. Ovaj mehanizam zvanično funkcioniše u SAD, ali i u mnogim evropskim zemljama - Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Malti, Irskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Italiji, Holandiji, Portugalu, Rumuniji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. Na njegovu globalnu prihvaćenost ukazuje i činjenica da od 2011. godine Google podržava ovaj način pronalaska dece, omogućavajući u realnom vremenu ažuriranja AMBER Alert upozorenja korisnicima Google Map i Google Search funkcija.

Osim sagledavanja učinkovitosti tog mehanizma u brzini potrage, ne možemo prenebregnuti ni njegov preventivni značaj u pogledu demotivisanja potencijalnih slučajeva otmice. Alarmiranje javnosti u posebnim i sistemski definisanim slučajevima nestanka dece je i akt ka sprečavanju budućih zločina, kao i same pomisli na njih.

Na Međunarodni dan nestale dece 25. maja prošle godine objavljeno je da u Srbiji godišnje nestane između 1300 i 1500 dece. Zato za bezbednost dece, za njihovo bezbrižno odrstanje podržimo Amber alert, jer je i jedno nestalo dete previše.

Takođe, ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, pozovite neki od sledećih brojeva:

Srbija Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu 19833

Srbija SOS Telefon [phone]

Evropski broj za nestalu decu +116 000

SAD [phone]

[unitaseurope]

Koliko vredi ljudski život?

Autor: Ana Krstajić, UNITAS

Jedna žrtva trafikinga u centralnoj i jugoistočnoj Evropi vredi koliko i trgovina jednim pištoljem, 80-100 grama meta ili 2 kilograma žive, staklene jegulje, odnosno oko 1.500-2.000 evra.

Ovo su samo neki od stravičnih podataka, objavljenih u novom, petom Globalnom izveštaju o trgovini ljudima, koji na dve godine objavljuje Kancelarija Ujedinjenih Nacija za drogu i kriminal (United Nations Office on Drugs and Crime).

Situacija je podjednako zabrinjavajuća i u Istočnoj Aziji, gde žena prisiljena na brak ili prostituciju može biti prodata za 10.000 dolara, što je manja vrednost nego prodaja 15 kilograma slonovače, ili 40 grama kristalnog metamfetamina. Zapanjujući su odgovori na pitanje koliko vredi jedan život...

Prema pomenutom izveštaju, u periodu od 2007. do 2017. godine, 15 država iz 6 regiona sveta prijavilo je informacije o vrednosti žrtve među trafikerima. U većini slučajeva, žrtve su bile žene, kojima se trgovalo za cifre u rasponu od samo 36 dolara do 23.600 dolara. U 22 od 30 slučajeva, posrednik je dobio manje od 2.000 dolara za svaku uspešno regrutovanu žrtvu. Slučajevi trafikinga u okviru jedne zemlje predstavljaju najniže zabeležene vrednosti, kada su žrtve prodavane prosečno za 250, a najviše za 600 dolara.

Iako se u izveštaju navodi da podaci ne oslikavaju u potpunosti trgovinu ljudima širom sveta, činjenica je da trafikeri na žrtve gledaju kao na robu, i da se broj žrtava ne smanjuje. Naprotiv, i u izveštaju se ističe da situacija sa virusom Covid-19 predstavlja plodno tle za širenje trafikinga. Potencijalne žrtve su pre svega osobe koje su marginalizovane, koje su u komplikovanoj situaciji, migranti i osobe kojima očajnički treba posao. Potraga za žrtvama se preselila i u online prostor, u kome trafikeri mnogo brže i jednostavnije mogu da stupe u kontakt sa osobom koju bi mogli da iskoriste.

Tako, dok zaljubljeni u februaru slave ljubav, drugi u želji da upoznaju nekoga, mogu biti na meti trafikera a da to i ne znaju. Nasuprot uobičajenom mišljenju da se trgovci ljudima kriju iza lažnih profila na društvenim mrežama, na sajtu američke Nacionalne linije za trgovinu ljudima (The National Human Trafficking Hotline) se navodi da oni zapravo koriste lične profile kako bi se približili potencijalnoj žrtvi, a potom je obasipali komplimentima i lažnim obećanjima. Kada bi se izradio odnos pun poverenja, dogovor o zajedničkom životu ili putovanju rezultirao bi prinudnom prostitucijom. U periodu od 2015. do 2018. godine, pomenuta američka nacionalna linija zabeležila je 969 potencijalnih žrtava seksualne eksploatacije, regrutovanih preko internet platformi. Najveći broj njih, 502, regrutovano je putem različitih internet platformi i sajtova, kao što je Craigslist. Potom, 300 potencijalnih žrtava regrutovano je preko Fejsbuka, 147 preko sajtova za upoznavanje i 113 preko Instagrama. U pojedinim slučajevima, korišćeno je više platformi za komuniciranje sa istom osobom.

Moramo biti svesni da se sve ovo ne dešava negde daleko, već žrtva trgovine ljudima može biti bilo ko, bilo gde. Sada, kada se više ljudi suočava sa ekonomskim izazovima i kada se sve više okrećemo online prostoru, je pravo vreme da širimo svest o ovoj temi. Naše pravilno informisanje i edukacija, može spasiti nečiji život. Ljudski život koji nema cenu.

Zbog toga vas ohrabrujem da ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, pozovete neki od sledećih brojeva:

Srbija Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu 19833

Srbija SOS Telefon [phone]

Evropski broj za nestalu decu +116 000

SAD [phone]

Source: United Nations Office on Drugs and Crime - Global Report on Trafficking in Persons 2020 - released February 2, 2021

[unitaseurope]

Epidemija trgovine ljudima

Autor: Ana Krstajić

Sa nestrpljenjem odbrojavamo poslednje dane 2020. godine, koju će cela planeta pamtiti po pandemiji virusa Covid-19. Sada ne samo da gotovo svi poznaju nekoga ko je oboleo od ovog virusa, već su mnogi i sami preležali. Brojke rastu iz minuta uminut i procenjuje se da je do sada zaraženo 70,8 miliona ljudi, a preminulo je oko 1,6 miliona. I dok se nadamo da će sledeća godina doneti bolje zdravlje i normalnu svakodnevicu, ne smemo zaboraviti da to nije jedina pošast koja svakodnevno uništava živote širom sveta. Moramo biti svesni da paralelno sa koronom, bukti još jedna epidemija. I dok njen plamen nije toliko vidljiv, ona opeče milione ljudi godišnje. Reč je o trgovini ljudima.

Prema procenama, godišnje u svetu oko 2,45 miliona ljudi postanu žrtve trgovine ljudima. Lanac trgovine ljudima, kao i okovi korona virusa, mogu zahvatiti bilo koga, bez obzira na pol, uzrast, mesto stanovanja. Ipak, za razliku od bolesti, u slučaju trafikinga deca nisu slabijeg imuniteta, već godišnje oko 1,2 miliona mališana postanu žrtve. I ovi brojevi su, nažalost, u porastu. Ujedinjene nacije upozoravaju da kriminalci koriste pandemiju kao priliku da iskoriste one koji su ekonomski nezadovoljni i da je Covid-19 uticao i na značajan porast prinudnog rada među decom.

Šta sve ovo zapravo znači? Da li vam sve ovo zvuči suvoparno? U tom slučaju, samo zamislite dete, koje umesto da se igra i uči slova i brojeve, biva prisiljeno da prosi ili krade. Ženu, koja je primorana da se prostituiše. Zamislite muškarca, koji je prinuđen da svakodnevno radi od jutra do mraka bez odmora, kako bi dobio hranu i “otplatio dug” koji nije ni uzeo. Broj ljudi koji žive takav život raste iz dana u dan. I nije sve u brojkama – koliko suza, bola, trauma, ukradenih detinjstava i ukradenih snova sa sobom nosi svaki od pojedinaca koji je bio u lancu trgovine. I koliko je snage, volje i podrške potrebno da bi nakon toga živeli normalnim životom.

Kao neko ko je posvećen borbi protiv trgovine ljudima i ko često razgovara sa žrtvama trafikinga, iznova i iznova se susrećem sa potresnim i surovim životnim obrtima. I uvek se zapitam, koliko bi taj život bio drugačiji da je neko ranije pomogao eksploatisanoj osobi? Da li bi dečak koji krade, ili žena primorana na prostituciju, imali svetliju budućnost, da ljudi oko njih nisu okretali glavu već učinili nešto konkretno? I uvek dođem do potvrdnog odgovora. Društvo ne može da napravi promenu, ako pojedinci to ne urade. Čvrsto verujem da promena počinje sa jednim glasom i da svako od nas treba da da svoj. I tek kada budemo dovoljno glasni, epidemija trgovine ljudima više neće biti ono što je danas.

Kao što je u borbi protiv virusa svako od nas štitio druge nošenjem maske, održavanjem distance, dezinfekcijom ruku i korišćenih predmeta, isto tako je solidarnost i briga za drugoga potrebna i u borbi protiv trgovine ljudima. Lekari, profesori i političari – svi su potencirali značaj koji ima ponašanje svakoga od nas u gašenju požara zvanog Covid-19. Isto je i u borbi protiv trgovine ljudima. Ukoliko imamo niz šibica poređanih jednu do druge, plamen će se brzo prenositi. Ukoliko izmaknemo samo jednu šibicu, možemo spasiti mnoge.

Ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, ohrabrujemo vas da to prijavite na kontakt telefone navedene ispod.

Srbija – SOS Telefon [phone] Evropski broj za nestalu decu +116 000 SAD [phone]

Image by Ria Sopala from Pixabay

[unitaseurope]

Umetnošću protiv trgovine ljudima

Autor: Ana Krstajić, UNITAS

Scena. Muzika. Ples. Na pozornici je žena koja i bez reči govori o svom životnom putovanju i nepredvidivim obrtima - od mučne svakodnevice i bolnog ćutanja, do želje da svojom pričom dopre do drugih žena, ohrabri ih i pomogne im. Ovako se može opisati perfomans Nevene Mitić iz Niša, koja je bila žrtva trgovine ljudima.

Sa Nevenom Mitić, beogradska publika se upoznala u okviru festivala "Umetnost i ljudska prava", koji je održan od 23. do 28. oktobra. U Srbiju je tada kročila prvi put nakon 25 godina, kada je odlučila da napusti zemlju sa momkom u kog se zaljubila. Međutim, umesto da se po dolasku u inostranstvo obistine sva slatka obećanja koja je dobila, Nevena je bila primorana da se bavi prostitucijom. Dve godine je provela u Holandiji, a potom uspela da pobegne u Brazil. Bez dokumenata, bez pasoša i bez novca, ubrzo je ponovo završila u prostituciji, ali ovoga puta mesec dana. Po drugi put je uz pomoć muškarca uspela da se otrgne iz kandži trafikera.

"Nisam više žrtva trgovine ljudima. Ja sam borac, jednostavno sam shvatila da sve to što mi se desilo mogu da predstavim kroz umetnost", ispričala je Nevena Mitić za portal BBC i dodala da je za nju ostvarenje sna to što može u svojoj zemlji, na svom jeziku, da ohrabruje žene da sve loše stvari mogu da pretvore u nešto dobro. Da stvari koje su se njoj desile i ljudi koji su joj to sve uradili, nisu sa neke druge planete.

I dok su bile potrebne godine terapija i osnaživanja kako bi Nevena mogla da priča o svemu što je proživela, ona se danas kroz umetnost obraća brojnom auditorijumu. Nastupima i razgovorima sa publikom, doprinosi širenju svesti o postojanju modernog ropstva. Ujedno, kako je i sama rediteljka performansa rekla za BBC na srpskom, ovaj performans daje glas milionima žena širom sveta, žrtvama trgovine ljudima, koje nisu dobile priliku da ispričaju svoje priče.

Prema podacima Međunarodne organizacije rada, žene čine 99 odsto žrtava seksualnog iskorišćavanja. Baš kao što i performans Nevene Mitić poručuje, trgovina ljudima ne diskriminiše i ne poznaje granice i bilo ko može da upadne u lanac, dok su procene da se na svetskom nivou identifikuje svega 0,04 odsto osoba koje su bile žrtve.

Zbog toga i UNITAS širi svest o ovom problemu i bavi se prevencijom trafikinga edukacijom, kampanjama, stručnim treninzima sa ciljem da se priča Nevene Mitić ne ponovi.

S obzirom na to da se trgovina ljudima sa ulica preselila u digitalni prostor, naš fokus je i na bezbednom korišćenju interneta. U SAD smo počeli da radimo dirketno i sa žrtvama trafikinga, da im pružamo kontinuiranu psihološku podšku i da ih osnažujemo, a planiramo da se priključimo programima podrške žrtvama i u našoj zemlji.

Našoj borbi protiv trgovine ljudima može pomoći i svako od vas. Ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, ohrabrujemo vas da pozovete neki od sledećih brojeva:

Srbija Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu 19833

Srbija SOS Telefon [phone]

Evropski broj za nestalu decu +116 000

SAD [phone]

[unitaseurope]

Eksploatacija dece ili umetnost – gde je granica?

Autor: Ana Krstajić

Provokativan ples, neprikladna odeća i eksplicitne scene. Ovo je opis filma Cuties o jedanaestogodišnjim devojčicama za koji kritičari kažu da je pogodan samo za jednu grupu - pedofile i seksualne prestupnike.

Radnja prati devojčicu Ejmi iz Senegala, koja živi u Parizu i priključuje se plesnoj grupi u borbi protiv vrednosti koje porodica pokušava da joj usadi. Brojne uznemirujuće scene devojčica koje igraju na neprimeren način u oskudnim kompletima izazvale su bujicu komentara i na trenutak probudile svest javnosti o problematici seksualizacije mladih. Ovakvi sadržaji sve češći su u filmovima i serijama, a opravdani su umetničkim slobodama i željama producenata da skrenu pažnju na određeni socijalni fenomen. Međutim, gde je granica između umetničke slobode i eksploatacije maloletnih lica? U filmu Cuties ona je potpuno zamagljena i devojčice koje igraju glavne uloge u ovom ostvarenju mnogi smatraju žrtvama seksualne eksploatacije.

Kada sam prvi put odgledala film, ostavio je na mene jak utisak, loš osećaj u stomaku, zbunjenost i mnoštvo pitanja – kako su njihovi roditelji pristali na ovo, da li su one tako mlade svesne posledica koje pojedini kadrovi nose i da li ih je neko informisao i pružio im neophodnu zaštitu? Nisam mogla a da ne pomislim na to kako će seksualni predatori uživati u ovom ostvarenju na veoma pogrešan način i kako će pojedini delovi završiti na sajtovima za odrasle. Da bilo ko od nas poseduje na svom kompjuteru ili telefonu neprimerene fotografije ovih devojčica, njihovih nagih tela i snimke na kojima tverkuju i dodiruju se po intimnim delovima, bio bi iza rešetaka. Možda je i najveći kuriozitet taj što one zapravo i ne mogu na legitiman i legalan način da pogledaju film u kojem igraju glavne uloge, jer je zabranjen za mlađe od 18 godina, upravo zbog eksplicitnih scena u kojima one učestvuju.

Čini se da odgovornost pisca, režisera i producenta za kreiranje materijala koji ugrožavaju osnovna dečija prava ovoga puta izostaje. Seksualizacija dece u medijima veoma je opasna pojava koja može dovesti do otupljivanja i vremenom - potpune normalizacije takvih sadržaja. Prvi put kada ih vidimo, šokiraćemo se. Međutim, ako nam se putem kanala komunikacije koje svakodnevno koristimo servira da su naga dečija tela koja tverkuju nešto istinski normalno i trivijalno, i mi ćemo početi da verujemo u to.

Seksualna eksploatacija dece je veoma teško kriminalno delo koje često uključuje omamljivanje psihoaktivnim supstancama i nasilje. Fatia, Media, Ester, Ilana i Mirjam nisu bile omamljene ni zlostavljane tokom snimanja filma Cuties. Ipak, najpoznatiji sajt za ocenu filmova IMDb navodi da su određene scene veoma uznemirujuće za gledaoce i da krše osnovne zakone protiv pedofilije.

Svakog dana, nekoliko stotina hiljada dece na svetu doživi seksualnu eksploataciju, a njihova prosečna starost je 12 godina. Alarmantan je podatak da na internetu postoje snimci i fotografije seksualnog iskorišćavanja dece svih uzrasta – od nula do 18 godina. Proizvodnja i distribucija dečije pornografije počela je da uzima maha onog trenutka kada su mobilni telefoni i internet postali lako dostupni većini stanovništva. U poslednje vreme, sve je veći broj slučajeva uživog prenosa seksualnog iskorišćavanja maloletnika putem različitih platformi koje pojedinci skupo plaćaju. Ovu vrstu zlostavljanja neverovatno je teško identifikovati zbog nedostatka dokaza koji iščezavaju u digitalnom svetu. Anonimnost interneta pružila je seksualnim prestupnicima dodatan podsticaj, jer veruju da vrbovanje i zloupotreba maloletnih lica neće proći opaženo i kažnjeno.

„Obično kada neko bude zlostavljan ili silovan, to se desi i prođe. Snimci zlostavljanja koje sam ja preživela, završili su na internetu. U mojoj glavi, to nasilje i dalje traje, svako ga može videti i preuzeti na svoj kompjuter ili mobilni telefon. I tako iz dana u dan postoje ljudi koji uživaju u mojoj patnji.“ – trinaestogodišnja devojčica koju je spasao Centar za zaštitu dece u Kanadi.

Odrasli koji su kao deca doživeli seksualno zlostavljanje koje je zabeleženo kamerom i zatim postavljeno na internet i danas osećaju veoma teške emotivne posledice. Navode da im pomisao na činjenicu da u svakom trenutku neko može da preuzme i pogleda taj sadržaj ne dozvoljava da zaborave ono što su doživeli.

Ovim putem vas pozivamo da svaku zloupotrebu i ugrožavanje bezbednosti dece na internetu prijavite Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu, na broj 19833.