Unitas Europe

#Edukacija #Prevencija #ProtivTrgovineLjudima

[unitaseurope]

Kako lažan identitet može da zarobi osobu u lancu trgovine ljudima?

Autor: Ana Krstajić, Unitas

Čuvanje ličnih podataka, obazrivost i potreba da se zaštitimo od prevara i manipulacija postaje sve važnija kako se umnožavaju taktike za njihovu zloupotrebu. U nekim delovima sveta primećeno je da je krađa identiteta eskalirala u doba pandemije. Dok je u 2019. godini uočen manji broj slučajeva krađe ličnih karata, incidenti sa lažnim identitetima tokom 2020. godine povećani su za 45 odsto, kako je nedavno objavila Savezna trgovinska komisija u SAD-u, a Evropa je naročito područje interesa. Prema najnovijim statističkim podacima, u Evropi je između sredine 2018. i početka 2019. bilo 41.502 pokušaja zloupotrebe podataka u svrhu krađe identiteta.

Jedan od razloga je trafiking. Trgovci ljudima to čine da bi zaštitili svoj stvarni identitet, ili da bi obezbedili radnu dokumentaciju za svoje žrtve. A kako korišćenje lažnog identiteta zarobljava osobu u lancu trgovine ljudima, može se uočiti na primeru delovanja poznate nigerijske mreže za organizovani kriminal i trgovinu ljudima, koja već godinama predstavlja veliki izazov za zemlje Evropske Unije.

Naime, ova organizacija ima razrađen plan vrbovanja, transfera, prikrivanja pravog identiteta, stvaranja lažnog i eksploatisanja žrtava. Na meti su nezaštićene maloletne osobe, između 15 i 17 godina, često siročad bez porodice, koja dolaze iz područja zahvaćenih oružanim sukobima. Olakšavajuća okolnost za ovaj vid organizovanog kriminala je manjak svesti o trgovini ljudima u ovim delovima sveta, kao i teška ekonomska situacija koja navodi ljude da spas traže u migraciji. Princip delovanja nigerijske mreže je falsifikovanje i upotreba lažnih dokumenata, kako bi se sakrile godine starosti i identitet maloletnika. Ovi dokumenti se koriste da bi se maloletne žrtve transportovale u zemlje EU, često u pratnji trgovaca ljudima koji se predstavljaju kao njihovi rođaci i staratelji. Ponekad žrtve i trgovci ljudima imaju lažne turističke vize dobijene od konzulata EU u Nigeriji. Celokupna organizacija, transport, lažna dokumentacija iziskuje troškove koji se pripisuju svakoj žrtvi kao dug koji je u obavezi da vrati nigerijskoj organizaciji, radeći za nju. Dug je obično između 30 000 i 60 000 evra, pa tako ljudi bivaju lišeni slobode samostalnog odlučivanja, uvučeni u lanac trgovine ljudima i eksploatisani.

Proizvodnja i upotreba lažnih dokumenata jedna je od najvažnijih osnova organizovanog kriminala u Evropi, prema Godišnjem izveštaju Evropskog centra za krijumčarenje migranata (EMSC) za 2018. godinu. Stroža kontrola granica unutar Evrope doprinosi tome da lažni dokumenti postaju sve važnije sredstvo za ilegalne migracije. Sa lažnim pasošem ili ličnom kartom iz jedne zemlje EU, osoba se može registrovati i dobiti dozvolu za legalni boravak u drugoj.

Lažni dokumenti mogu biti ili tehnički originalni dokumenti namenjeni osobama koje su po izgledu slične stvarnim vlasnicima, zatim legalni dokumenti sa izmenjenim slikama ili podacima, ili falsifikovani, napravljeni od nule, koji su imitacija originalnih. Koliko će institucije biti uspešne u razotkrivanju ovih slučajeva, zavisi od sposobnosti i učinkovitosti sistema za otkrivanje zloupotrebe dokumenata koji moraju da poseduju same države.

Ali ono što dodatno zabrinjava kod slučajeva krađe identiteta je ko odgovara za ovaj zločin. Treba imati u vidu da trgovci ljudima često imaju strategiju da namerno izlažu žrtve riziku od inkriminacije, da manipulišu njima i eksploatišu ih radi učestvovanja u kriminalnim aktivnostima. Cilj takvog postupanja je da se žrtva trgovine ljudima učini počiniocem krivičnog dela, kako ne bi mogla da zatraži pomoć nadležnih organa. S obzirom na to da korišćenje lažnog identiteta ne može biti stavljeno na teret osobe koja je pritom eksploatisana u lancu trafikinga, kao bitno nameće se pitanje da li zakon u svim zemljama prepoznaje ove ljude kao žrtve. Imajući u vidu da su ta dela u direktnoj vezi sa položajem u kojem se osobe nalaze i nisu odraz njihove volje, princip nekažnjavanja žrtava zasnovan je na ljudskim pravima i potvrđen je u nizu međunarodnih standarda, uključujući i pravno i politički obavezujuće

instrumente. Zbog rasprostranjenosti pojave zloupotrebe identiteta, te korišćenja lažnih koji zarobe ljude u mreži trafikera, ostaje apel da se ove preporuke primenjuju svuda u svetu, jer žrtva je samo žrtva kojoj sistem treba da pomogne. Ne može biti ujedno i žrtva, i izvršilac krivičnog dela.

Ovakvi kriminalni postupci u svim zemljama sveta predstavljaju prvi korak trgovaca pri uvođenju žrtava u lanac trgovine ljudima. Zbog toga je od presudne važnosti preporuka da kada deca ili mladi ljudi putuju uvek kod sebe imaju kopiju ličnih dokumenata.

Ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, pozovite neki od sledećih brojeva:

Srbija Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu 19833

Srbija SOS Telefon [phone]

Evropski broj za nestalu decu +116 000

SAD [phone]

[unitaseurope]

Novi talas migracija ka Evropi i trgovina ljudima

Autor: Ana Krstajić, Unitas

Situacija u Avganistanu nakon preuzimanja vlasti od strane talibana podstakla je veliki deo stanovništva na emigraciju i traženje azila. Posebno zabrinjava položaj žena u ovoj državi, i postavlja se pitanje da li će one moći da nastave da se školuju, rade i izlaze iz kuće bez pratnje muškaraca. Sve ovo nije bilo moguće za vreme vladavine talibana između 1996. i 2001. godine. Iz tog razloga vlada veliki strah kako će ovo uticati na prava žena u Avganistanu, gde trenutno živi oko 18 miliona žena. Mnoge su već prestale da rade, obukle su burke i potpuno prekrile svoje lice. Mali deo njih uspeo je da pobegne iz Avganistana, a većina čeka evakuaciju. Sloboda izbora načina života, iako jedno od osnovnih ljudskih prava, mnogima izmiče i deluje nedostižno.

Ujedno ova događanja zabrinula su ceo svet, a od najmoćnijih država očekuje se da pronađu rešenje i podele teret nove migrantske krize, koja će se u narednom periodu odraziti kako u Evropi, tako i u drugim delovima sveta. Od toga koliko će plan biti sveobuhvatan i uspešan zavise životi miliona ljudi, a ono što posebno zabrinjava je pojava nelegalnih tokova migracije, krijumčarenja, kao i trgovine ljudima, koja obično prati svaki talas migracije.

Usled nove realnosti na ulicama Avganistana, žene u strahu da budu prodate, prisvojene kao ratni plen u zemlji porekla, beže u potrazi za boljim životom. Međunarodna zaštita podrazumeva i da one nesmetano stignu na odredište. Međutim, prethodnih godina u medije su dospele priče na osnovu kojih se može zaključiti da se mnogo žena i dece krijumčari u ovim migracionim procesima, a neposedovanje dokumenata migranata za identifikovanje je veliki problem koji može da pogoduje trgovini ljudima. Zbog toga se često pojmovi trgovine ljudima i krijumčarenja mešaju, a razlike između njih postaju sve zamagljenije. Iako se ove dve kriminalne aktivnosti razlikuju, ipak korelacija postoji, jer neretko tokom krijumčarenja migranti dolaze u kontakt sa trafikerima ili sami krijumčari postanu prodavci koji trguju ljudima.

Dosadašnja dešavanja u svetu pokazala su da trgovci ljudima koriste migrantsku krizu kako bi se bavili svojim kriminalnim delatnostima. Kao naročito lak plen oni često vrbuju žene i decu koja nisu u pratnji svojih supruga i očeva. Ovo je karakteristično i za mnoge porodice iz Avganistana i može dodatno doprineti njihovoj viktimizaciji. Naime, zbog dugotrajnog vojnog sukoba, Avganistan je 2004. godine imao najveći udeo udovica i siročad u svetu1. Među njima je i veliki broj osoba sa invaliditetom, pre svega pripadnika bivših militantnih grupa, koji su takođe laka meta trgovaca ljudima, posebno za prinudni rad i prosjačenje.

Migranti takođe mogu da postanu žrtve trgovine ljudima i nakon dolaska na odredište. Prema podacima Evropola, veliki broj dece prethodnih godina u Evropu je stigao bez pratnje roditelja. Na primer samo tokom 2017. na taj način pristiglo je 26.000 dece. Evropol navodi da 10.000 dece migranata nedostaje2. Ta deca su nestala nakon dolaska u Evropu.

Praksa je pokazala da kada žrtve stignu na željenu destinaciju, mogu da budu izložene direktnoj viktimizaciji, poput seksualne i radne eksploatacije, pretnji, zastrašivanja, prevare i oduzimanja dokumenata, ali i indirektnoj viktimizaciji, u slučajevima kada članovi njihove porodice ili prijatelji koji su ostali u matičnoj zemlji žrtava postaju predmet zastrašivanja i ucene. Još jedna taktika koju koriste trafikeri jeste eksploatacija tražilaca azila tokom njihovog prelaska u Evropsku Uniju iz zemalja van Evropske Unije. Ovu priliku trgovci ljudima koriste da prikriju pravi identitet njihovih žrtava dajući im lažne i falsifikovane dokumente, koji bi im omogućili ulazak u EU, a onda umesto boljeg života kojem su se nadali, bivaju uvučeni u lanac trgovine ljudima.

Imajući u vidu sve navedene činjenice, fenomen neregularnih migracija izaziva posebnu zabrinutost, zbog njegove česte povezanosti sa trgovinom ljudima. U svetlu novih događaja neophodno je skrenuti pažnju svetske javnosti, ali i deo međunarodne zaštite usredsrediti na ovaj problem, koji nije izolovan slučaj, već postaje praksa sa svakim narednim talasom migracije.

Ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, pozovite neki od sledećih brojeva:

Srbija Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu 19833

Srbija SOS Telefon [phone]

Evropski broj za nestalu decu +116 000

SAD [phone]

[unitaseurope]

Zbog čega su osobe sa invaliditetom i mentalnim poteškoćama na meti trgovaca  ljudima?

Autor: Ana Krstajić, Unitas

Slučaj pop zvezde Britni Spirs pokrenuo je ozbiljna pitanja koja se odnose na eksploataciju ljudi s mentalnim teškoćama. Naime, nakon što je u javnosti imala krizu mentalnog zdravlja, Britni Spirs su sudskim putem dodeljeni staratelji u sklopu sporazuma o starateljstvu i od 2008. godine ona nema nikakvu kontrolu nad svojim odlukama i finansijama. Opisujući sebe na sudu kao žrtvu trgovine ljudima, dobila je podršku velikog broja ljudi koji se sve više pridružuju inicijativi #FreeBritney. 

Njena situacija skrenula je pažnju javnosti, posebno imajući u vidu elemente eksploatacije i metode koje koriste trgovci ljudima, a to su izolacija, konstantan nadzor uz uskraćivanje privatnosti, ograničavanje kontakata s prijateljima, primoravanje na rad raznim ugovorima. Ovo je vrlo složeno, pravno i medicinsko pitanje, koje se mora svestrano analizirati, pre svega s etičkog aspekta. Međutim, vredno je pažnje medija širom sveta, kako oštrom oku javnosti ne bi promakla surova realnost, a to je da se osobe sa invaliditetom, mentalnim poremećajima i smetnjama u razvoju i te kako koriste u seksualnoj i radnoj eksploataciji, kao i u zloupotrebi, pogotovo kada su sitne krađe i kriminalne radnje manjeg stepena u pitanju. 

 Prema izveštaju Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala za 2018. godinu, trgovina ljudima se povećava na globalnom nivou i to u različitim oblicima, koji uključuju trgovinu seksualnim uslugama, prisilan rad, prosjačenje i trgovinu organima. Brojni globalni izveštaji ukazuju na činjenicu da su na meti trgovaca ljudima češće ljudi sa smetnjama u razvoju. Ljudi sa fizičkim i/ili mentalnim invaliditetom i problemima imaju potrebu za posebnom negom i pomoći u svakodnevnim aktivnostima koju dobijaju od svojih staratelja. Skoro u potpunosti se oslanjaju na osobe koje se o njima brinu i stoga uglavnom udovoljavaju svim njihovim zahtevima. Zbog društvene stigmatizacije kojoj su izloženi, povlače se u sebe, izolovaniji su i usamljeni, pa upravo to stvara veliku zavisnost od staratelja i nejednaku dinamiku moći u odnosu. Njihova društvena interakcija je često svedena na minimum. Među njima ima i onih koji ne mogu jasno da govore, da se izraze, nedostaju im informacije, a većina njih je i nepismena. Osim toga, u nepovoljnom položaju su često na tržištu rada i nezaposleni. Sve ovo čini ih vrlo podložnim viktimizaciji, a na to ukazuju dokumentovani slučajevi kada su osobe sa invaliditetom i smetnjama u razvoju radno eksploatisane od strane staratelja ili trgovaca ljudima koji su ovaj vid zloupotrebe pretvorili u isplativ biznis. 

 Slučaj koji možemo smatrati presedanom, koji je svakako uticao na šire shvatanje termina trgovina ljudima, jeste slučaj muškarca sa kognitivnim poremećajem, koji je bio primoran da radi na farmi u Mičigenu. Vrhovni sud u SAD-u ukinuo je osuđujuću presudu za ovaj zločin, što je dovelo do toga da Kongres izglasa Zakon o zaštiti žrtava trgovine ljudima 2000. godine. On je obuhvatio nove alate koji doprinose tome da trgovci ljudima, uključujući i one koji su trgovali osobama sa invaliditetom, odgovaraju za svoja dela. 

 Zadovoljavanje osnovnih potreba ove posebno osetljive društvene kategorije, staratelji mogu da iskoriste kao izgovor za sticanje ekonomske koristi od njihovog rada. Legitimitet za ovakvo postupanje pronalazi se i u činjenici da se njima lako trguje, te da obično ne traže pomoć, jer nisu svesni svoje eksploatisanosti. S druge strane, kriminalna mreža koja se bavi trgovinom ljudima, upravo njih identifikuje kao lake mete, a koje u nekim slučajevima otkupljuje od njihovih staratelja. Destinacije su obično zemlje, gde trgovci ljudima pronalaze rupe u zakonu ili legalne tokove koje zloupotrebljavaju. Kenija je prepoznata kao odredište trgovine osobama sa smetnjama u razvoju u svrhu prosjačenja. Prema izveštaju nezavisnog medija East Africa Monitor-a, velika kriminalna mreža koja ovde trguje uglavnom ljudima sa invaliditetom, koristi mere ove države za ublažavanje imigracione politike i dovodi veliki broj njih iz istočne Afrike koji u Keniji rade kao prosjaci. Takođe, prikupljanje donatorskih sredstava na račun njihovog stanja je još jedan vid zloupotrebe i metoda kojoj pribegavaju trgovci ljudima. Navedeni primeri zloupotrebe teško se sankcionišu, jer su na ulicama vidljive samo potencijalne žrtve trgovine ljudima, ne i trgovci koji prisvajaju njihovu zaradu. 

Otežano je i identifikovanje žrtava trgovine ljudima, jer oni često nisu svesni svoje pozicije. Zbog toga veoma je važna edukacija kako prepoznati žrtve i kako im pomoći, jer one su često tu oko nas na ulici, u parkovima i svakodnevno ih srećemo. 

Ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, pozovite neki od sledećih brojeva: 

Srbija Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu 19833 

Srbija SOS Telefon [phone] 

Evropski broj za nestalu decu +116 000 

SAD [phone]

[unitaseurope]

Tamna strana velikih sportskih događaja - Kako oni pogoduju trgovini ljudima?

Autor: Ana Krstajić, Unitas

Ogromna pažnja publike i masovnost koja prati globalne i nacionalne sportske događaje ukazuju na značaj sporta u savremenoj kulturi. Moć koju imaju ovakvi događaji ogleda se u podsticaju lokalne ekonomije u zemljama koje ih organizuju, mogućnostima prihodovanja, poboljšanju infrastrukture, javnog prevoza, i izgradnji novih sportskih terena i hala. Takve manifestacije povećavaju priliv posetilaca iz svih krajeva sveta u zemlje domaćina, i utiču na povećanje tražnje za hranom, smeštajem,  a između ostalih i seksualnim uslugama. Sve je veća zabrinutost da trgovci ljudima koriste ove prilike da bi ostvarili značajan profit.

Trgovina seksom i veliki sportski događaji predmet su rasprave o trgovini ljudima više od jedne decenije. Veliki je broj argumenata u korist teze da upravo takvi događaji, kao potencijalno mesto veće potražnje za seksualnim uslugama, privlače i trgovce ljudima, a  zemlje domaćina postaju destinacije i zemlje transporta žrtava trafikinga. S druge strane, ima argumenata koji negiraju ovu tezu ističući da ne postoje merljivi pokazatelji da priliv navijača povećava tražnju za seksualnim uslugama, budući da navijači nisu samo muškarci, već i žene i čitave porodice koje dolaze kako bi prisustvovali utakmicama, kao i da granična policija u tim situacijama primenjuje dodatne mere opreza kako bi identifikovala žrtve. Međutim, treba imati u vidu da u većini slučajeva kada osobe upadnu u lanac trgovine, u početku toga nisu svesne, i da se često u njihovom ponašanju tokom transporta ne može primetiti da su žrtve. Praksa je, naime, pokazala da trafikeri koriste pogodnosti izdavanja putnih viza za ove događaje, i da svoje žrtve često odvode kao gledaoce i navijače.

Prema statističkim podacima grčkog Ministarstva za javnu bezbednost tokom Olimpijskih igara u Atini 2004. i neposredno posle igara, broj žrtava trgovine ljudima porastao za 95 odsto, a potom se procenat tih žrtava smanjio za 24 odsto godinu dana nakon Olimpijade. Veliku pažnju i zabrinutost institucija na međunarodnom nivou izazvalo je Svetsko fudbalsko prvenstvo u Berlinu 2006. godine, kada je policiji prijavljeno 33 slučaja prostitucije, a za pet takvih slučajeva verovalo se da su žrtve trgovine ljudima, direktno povezane sa događajem. Osim Olimpijskih igara i Svetskih prvenstava,  jedan od događaja čiju su tamnu stranu identifikovali mediji i nazvali ga uporištem kriminalnih aktivnosti poput trgovine ljudima je Super Bowl, globalni događaj koji okuplja stotine hiljada navijača iz celog sveta. Nakon što je, uoči Super Bowl-a 2017. godine, američka policija tokom najveće akcije imala 750 hapšenja povezana sa trafikingom, on se nezvanično smatra i događajem koji najviše privlači trgovce ljudima.

Srbija je takođe prepoznata kao jedna od destinacija i zemalja tranzita žrtava trgovine ljudima koja se dešava najčešće u hotelima u vreme većih društvenih i sportskih događaja, kada u njima odseda veliki broj gostiju iz zemlje i inostranstva. Iz ovog razloga UNITAS će, u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija u narednom periodu, početi edukaciju zaposlenih u hotelijerskoj industriji kako da prepoznaju indikatore ove kriminalne industrije, koja na godišnjem nivou u svoj lanac zarobi više od milion ljudi.

Osim problema seksualne eksploatacije, potrebno je ukazati i na jedan drugi problem sličnih razmera. Postoje podaci koji skreću pažnju na povezanost ovih događaja sa povećanjem radne eksploatacije, s obzirom na to da najveći sportski događaji u mnogim zemljama zahtevaju izgradnju novih objekata, sportskih sala i terena za veoma kratko vreme. Iako je ideja nove infrastrukture pozitivna i doprinosi stvaranju novih radnih mesta, u pozadini toga je često surova radna eksploatacija i kršenje ljudskih prava. Radnici se angažuju iz siromašnih zemalja trećeg sveta, prinuđeni su da rade u vrlo kratkim rokovima, lošim uslovima izvan ljudskog dostojanstva, a pritom njihova dokumentacija je kod poslodavaca i često nemaju mogućnost da daju otkaz. Nedavni događaji pokazali su obrazac radne eksploatacije, koji se teško može pomiriti sa idejom pozitivnih društvenih promena. Prema podacima u Brazilu, uoči Svetskog prvenstva i Olimpijskih igara zaposleni u građevinarstvu zarađivali su mnogo manje od očekivanog, a samo 17 odsto radnika tokom pripreme ovih događaja primalo je iznad minimalne mesečne zarade koja je propisana u toj zemlji. Istraživanja su pokazala i da je više od 8,3 miliona američkih dolara neisplaćenih zarada radnicima za izgradnju tokom Zimskih olimpijskih igara u Sočiju.

Imajući u vidu činjenice, strah je opravdan i racionalan. Potrebna je reakcija nadležnih institucija i celog društva, inicijative građana pre svega u vidu edukacije i širenja svesti o ovim problemima, podsticanja volontiranja u nevladinim organizacijama koje se bore protiv trafikinga, širenja znakova upozorenja kako primetiti trgovce ljudima i žrtve. Od presudnog značaja su i preventivne mere edukacije određenih struka, poput hotelijera, zaposlenih u avio kompanijama, ugostitelja, taksista koji mogu da prepoznaju žrtve. Ovo je bitan korak ka sprečavanju trgovine ljudima na sportskim događajima, kako oni ne bi bili u senci te kriminalne aktivnosti, sve u cilju vraćanja humanog karaktera koji se pripisuje sportu, a to je da on ujedinjuje i širi pozitivne društvene vrednosti.

Ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, pozovite neki od sledećih brojeva:

Srbija Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu 19833

Srbija SOS Telefon [phone]

Evropski broj za nestalu decu +116 000

SAD [phone]

[unitaseurope]

Da li znate s kim se vaše dete dopisuje na internetu?

Autor: Ana Krstajić, UNITAS

Ovo pitanje postaje sve bitnije za svakog roditelja, imajući u vidu da deca odrastaju koristeći internet, njegove moći povezivanja i socijalizacije. Ova briga sve je realnija i podstiče borbu protiv neograničenog uticaja interneta, kao i potrebu za edukacijom dece da budu mudri korisnici interneta i društvenih medija, usled eskalacije negativnih pojava u online svetu. Jedna od njih je svakako deljenje seksualnog sadržaja u virtuelnim sobama za četovanje. Povezujući nasumično ljude u virtuelnom video i tekstualnom ćaskanju, ta mesta sve više postaju uporište predatora koji vrbuju svoje žrtve u online prostoru. S druge strane, četovima pristupaju, maloletnici - tinejdžeri i deca - sasvim nesvesni opasnosti.

Globalne organizacije za zaštitu dece sve su više zabrinute zbog predatora koji koriste stranicu Omegle za prikupljanje materijala sa seksualnim sadržajima. Pritom Omegle ne poseduje adekvatnu starosnu verifikaciju, već samo izjavu za odricanje od odgovornosti, koja sadrži napomenu da korisnici treba da imaju više od 18 godina. To znači bez logovanja i provere, samo jedan klik i dete je u sobi za ćaskanje. Ova platforma nastala je 2009. godine, ali poslednjih godina postaje sve posećenija. Prema novom istraživanju alata za analizu ključnih reči SemRush, Omegle je globalno porastao sa oko 34 miliona poseta mesečno u januaru 2020. na 65 miliona u januaru 2021. godine. Posebno zabrinjava širenje popularnosti virtuelnog chat room-a Omegle na društvenoj mreži TikTok, koju u najvećem broju koriste tinejdžeri. Omegle je zapravo toliko uzeo maha da je postao tema nedavnih viralnih video snimaka popularnih influensera, a samo na TikTok-u, video snimci označeni sa „Omegle“ pregledani su više od 9,4 milijarde puta.

Virtuelne sobe za razgovor, kao potencijalna lokacija koja se koristi za eksploataciju dece, zahtevaju pažnju javnosti, s obzirom na to da se procenjuje da je čak 750 000 predatora prisutno na internetu u svakoj sekundi. Mnogo toga se dešava - od prikupljanja seksualnog sadržaja na kojima su deca, do regrutovanja i podvođenja. Zbog toga nameće se bitno pitanje da li one podležu starosnoj verifikaciji, kontroli i regulisanju od strane njihovih osnivača? Koliko je ovo bitno, usled široke dostupnosti interneta, ukazuju pristalice zakona FOSTA i SESTA, koji su 2018. godine doneti u Sjedinjenim Američkim Državama, kao vitalni alati koji služe za kontrolisanje veb stranica, a žrtvama trgovine ljudima pružaju priliku da tuže te veb stranice zbog olakšavanja njihove viktimizacije. FOSTA, Zakon o borbi protiv seksualne trgovine ljudima putem interneta i SESTA, Zakon o zaustavljanju trgovine seksualnim trgovcima, pokušaj su gašenja sajtova koji pospešuju trgovinu ljudima. Ovi zakoni prepoznaju veb lokacije kao potencijalni izvor i mesto za trgovinu ljudima, te ih smatraju pravno odgovornim što svojim sadržajem doprinose trafikingu. Njihov odjek i usvajanje i u drugim zemljama širom sveta potpuno bi promenio internet kakav danas poznajemo. Pre svega oni su korak napred ka suzbijanju slobode na internetu, a sve zarad višeg cilja, da zaštitimo maloletnike od vrbovanja i opasnosti da upadnu u lanac trgovine ljudima. Dok se to polje ne reguliše, velika je odgovornost na roditeljima, koji bi trebalo da proveravaju svaku aplikaciju, posebno one koje nude funkcije četovanja, nadgledaju sajtove koje deca koriste, blokiraju pristup u slučaju sumnjivih aplikacija, odrede vremenska organičenja za decu, a pre svega uče decu da ne veruju neznancima na društvenim mrežama.

Ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, pozovite neki od sledećih brojeva:

Srbija Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu 19833

Srbija SOS Telefon [phone]

Evropski broj za nestalu decu +116 000

SAD [phone]

[unitaseurope]

Amber alert - mobilišimo sve resurse dok nije kasno!

Autor: Ana Krstajić, UNITAS

Tokom 2019. godine u Americi Amber alert se oglasio 145 puta, a 142 puta je njegov cilj postignut, pronađena su nestala deca. Da li je Srbiji potreban Amber alert i da li će on biti uveden, u poslednje vreme se dosta polemiše. Dok se udružuje sve veći broj poznatih ličnosti, kako bi podigli svest javnosti o problemu nestanka dece i potrebe za usvajanjem ovog sistema, odgovor još čekamo. Ono što znamo je da je prvih nekoliko sati kada dete nestane presudno i zato je pravovremena i brza potraga od presudnog značaja.

Od kada je prvi put usvojen 1996. godine, kao odgovor na otmicu i ubistvo devetogodišnje devojčice u Teksasu po imenu Amber Hagerman, Amber alert je od lokalne inicijative ubrzo postao prihvaćen i u drugim američkim državama da bi vremenom prerastao u globalni mehanizam. Prema izveštaju Nacionalnog centra za nestalu i eksploatisanu decu, od početka programa 1996. godine do 31. decembra 2019. godine, 983 deteta su se bezbedno vratila kući, kao rezultat primene Amber-a u Americi.

Amber alert, odnosno uzbuna u slučaju otmice deteta, informiše građane i poziva ih da pomognu u potrazi. Oslanja se na brzinu širenja informacija o nestalom detetu i izdavanje hitnog upozorenja putem medija, društvenih mreža, svih kanala komunikacije, sms poruka, poruka na bilbordima pored puta, na aerodromima, parkiralištima. Oslanja se na tehnologiju koja itetako pomaže, ali najviše pomaže ljudska solidarnost - zajednički mali doprinos svakog aktera društvene zajednice radi velikog poduhvata, a to je spaseno dete, koje bi u suprotnom moglo da bude ubijeno, postane žrtva trafikinga ili ropstva. Efikasnost Amber alerta u svetu dokaz je empatije koja se u ovakvim situacijama širi među svima nama, jer slučaj otmice više nije izolovan slučaj porodice koja traga za detetom, već postaje problem čitavog društva. O efikasnosti ovog mehanizma govori podatak da se oko 95 odsto Amber alert slučajeva reši u roku od 72 sata.

Definitivno Amber alert doneo je ogromnu promenu u brzini pronalaženja dece u zemljama u kojima se primenjuje. Ovaj mehanizam zvanično funkcioniše u SAD, ali i u mnogim evropskim zemljama - Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Malti, Irskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Italiji, Holandiji, Portugalu, Rumuniji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. Na njegovu globalnu prihvaćenost ukazuje i činjenica da od 2011. godine Google podržava ovaj način pronalaska dece, omogućavajući u realnom vremenu ažuriranja AMBER Alert upozorenja korisnicima Google Map i Google Search funkcija.

Osim sagledavanja učinkovitosti tog mehanizma u brzini potrage, ne možemo prenebregnuti ni njegov preventivni značaj u pogledu demotivisanja potencijalnih slučajeva otmice. Alarmiranje javnosti u posebnim i sistemski definisanim slučajevima nestanka dece je i akt ka sprečavanju budućih zločina, kao i same pomisli na njih.

Na Međunarodni dan nestale dece 25. maja prošle godine objavljeno je da u Srbiji godišnje nestane između 1300 i 1500 dece. Zato za bezbednost dece, za njihovo bezbrižno odrstanje podržimo Amber alert, jer je i jedno nestalo dete previše.

Takođe, ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, pozovite neki od sledećih brojeva:

Srbija Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu 19833

Srbija SOS Telefon [phone]

Evropski broj za nestalu decu +116 000

SAD [phone]

[unitaseurope]

Koliko vredi ljudski život?

Autor: Ana Krstajić, UNITAS

Jedna žrtva trafikinga u centralnoj i jugoistočnoj Evropi vredi koliko i trgovina jednim pištoljem, 80-100 grama meta ili 2 kilograma žive, staklene jegulje, odnosno oko 1.500-2.000 evra.

Ovo su samo neki od stravičnih podataka, objavljenih u novom, petom Globalnom izveštaju o trgovini ljudima, koji na dve godine objavljuje Kancelarija Ujedinjenih Nacija za drogu i kriminal (United Nations Office on Drugs and Crime).

Situacija je podjednako zabrinjavajuća i u Istočnoj Aziji, gde žena prisiljena na brak ili prostituciju može biti prodata za 10.000 dolara, što je manja vrednost nego prodaja 15 kilograma slonovače, ili 40 grama kristalnog metamfetamina. Zapanjujući su odgovori na pitanje koliko vredi jedan život...

Prema pomenutom izveštaju, u periodu od 2007. do 2017. godine, 15 država iz 6 regiona sveta prijavilo je informacije o vrednosti žrtve među trafikerima. U većini slučajeva, žrtve su bile žene, kojima se trgovalo za cifre u rasponu od samo 36 dolara do 23.600 dolara. U 22 od 30 slučajeva, posrednik je dobio manje od 2.000 dolara za svaku uspešno regrutovanu žrtvu. Slučajevi trafikinga u okviru jedne zemlje predstavljaju najniže zabeležene vrednosti, kada su žrtve prodavane prosečno za 250, a najviše za 600 dolara.

Iako se u izveštaju navodi da podaci ne oslikavaju u potpunosti trgovinu ljudima širom sveta, činjenica je da trafikeri na žrtve gledaju kao na robu, i da se broj žrtava ne smanjuje. Naprotiv, i u izveštaju se ističe da situacija sa virusom Covid-19 predstavlja plodno tle za širenje trafikinga. Potencijalne žrtve su pre svega osobe koje su marginalizovane, koje su u komplikovanoj situaciji, migranti i osobe kojima očajnički treba posao. Potraga za žrtvama se preselila i u online prostor, u kome trafikeri mnogo brže i jednostavnije mogu da stupe u kontakt sa osobom koju bi mogli da iskoriste.

Tako, dok zaljubljeni u februaru slave ljubav, drugi u želji da upoznaju nekoga, mogu biti na meti trafikera a da to i ne znaju. Nasuprot uobičajenom mišljenju da se trgovci ljudima kriju iza lažnih profila na društvenim mrežama, na sajtu američke Nacionalne linije za trgovinu ljudima (The National Human Trafficking Hotline) se navodi da oni zapravo koriste lične profile kako bi se približili potencijalnoj žrtvi, a potom je obasipali komplimentima i lažnim obećanjima. Kada bi se izradio odnos pun poverenja, dogovor o zajedničkom životu ili putovanju rezultirao bi prinudnom prostitucijom. U periodu od 2015. do 2018. godine, pomenuta američka nacionalna linija zabeležila je 969 potencijalnih žrtava seksualne eksploatacije, regrutovanih preko internet platformi. Najveći broj njih, 502, regrutovano je putem različitih internet platformi i sajtova, kao što je Craigslist. Potom, 300 potencijalnih žrtava regrutovano je preko Fejsbuka, 147 preko sajtova za upoznavanje i 113 preko Instagrama. U pojedinim slučajevima, korišćeno je više platformi za komuniciranje sa istom osobom.

Moramo biti svesni da se sve ovo ne dešava negde daleko, već žrtva trgovine ljudima može biti bilo ko, bilo gde. Sada, kada se više ljudi suočava sa ekonomskim izazovima i kada se sve više okrećemo online prostoru, je pravo vreme da širimo svest o ovoj temi. Naše pravilno informisanje i edukacija, može spasiti nečiji život. Ljudski život koji nema cenu.

Zbog toga vas ohrabrujem da ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, pozovete neki od sledećih brojeva:

Srbija Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu 19833

Srbija SOS Telefon [phone]

Evropski broj za nestalu decu +116 000

SAD [phone]

Source: United Nations Office on Drugs and Crime - Global Report on Trafficking in Persons 2020 - released February 2, 2021

[unitaseurope]

Snaga Priznanja

Autor: Ana Krstajić, UNITAS

 Da samo jedno priznanje može da razmota čitavo klupko užasnih događaja, prethodnih nedelja pokazala nam je hrabra glumica Milena Radulović. Samo ona zna koliko je snage bilo potrebno da bi ispričala kako ju je unutar zidina poznate beogradske škole glume, rasadnika mladih talenata, silovao vlasnik škole i ugledni profesor, Mika Aleksić.

Strah, sramota, poricanje...samo su neki od razloga zbog kojih žrtve seksualnog uznemiravanja nikada ne progovore o onome što im se desilo. Time, ne samo da na sebe preuzimaju ogroman teret ćutanja i odriču se pomoći i podrške institucija, već takođe lišavaju počinioca kazne i omogućavaju mu da zlostavljanje ponovi. Imali smo prilike da se uverimo kolika je snaga samo jednog priznanja i kako se iza naizgled samo jednog bolnog iskustva može kriti čitava lavina zlostavljanja. Dvanaest godina bilo je potrebno da bi prva žrtva progovorila, a na celokupnom društvu je sada da joj pomogne da zaleči rane i traume.

Koliko je važna uloga kompletnog društva kada je u pitanju zlostavljanje pojedinca, svedoči i to što se u Americi januar obeležava kao nacionalni mesec za suzbijanje ropstva i trgovine ljudima, a tim povodom Ministarstvo odbrane SAD, objavilo je stravične podatke – oko 4,5 miliona ljudi širom sveta čine žrtve seksualne eksploatacije, a 21 milion ljudi žrtve prinudnog rada. Čak petinu, odnosno 20 odsto žrtava trgovine ljudima su deca.

Upravo je prevencija u srcu aktivnosti svih nas iz UNITAS fondacije. Naša misija je da i u Evropi, i Americi i ostatku sveta, skrećemo pažnju na ovu temu i pomažemo žrtvama trgovine ljudima i decom. Važno je da svako od nas zna šta je trafiking, koji su oblici, kao i da razbijamo predrasude da se sve to dešava negde daleko, nekim drugim ljudima. Kada shvatimo da bilo koja osoba iz našeg okruženja može biti žrtva, uključujući i nas same, želećemo da znamo i više o načinima zaštite. Zbog toga je akcenat naših aktivnosti na pravilnoj edukaciji, kao i na stručnim treninzima, kampanjama i drugim aktivnostima.

Prema zvaničnim podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, prethodne godine je do kraja oktobra u Srbiji identifikovano 48 žrtava trgovine ljudima, od čega je 23 dece, 15 devojčica i 8 dečaka. To je više nego tokom 2019. godine, kada je broj zvanično identifikovanih žrtava trgovine ljudima iznosio 39. Međutim, kako je ovo problem o kome se i dalje ćuti i ne prijavljuje se svaki slučaj, strahuje se da je pravi broj žrtava mnogo veći.

Januar i početak godine su prava prilika da se ukaže na ovaj problem. Jedino uz uključivanje svakog pojedinca možemo se nadati da ćemo sledeće godine govoriti ne samo o smanjenju broja žrtava trafikinga, već i svakog drugog oblika zlostavljanja. Priznanje Milene Radulović nije samo veliki korak ka tome, već i test za celo društvo. Bavljenje pitanjima zašto su žrtve progovorile tek nakon 10 godina ne samo da nikome neće pomoći, već druge žene može navesti da se opredele za ćutanje. A te žene mogu biti bilo gde oko vas. I zato, ne zaustavljajte ovaj talas priznanja, već zapamitite da je podrška porodice, prijatelja, medija, svih organizacija i institucija najvažnija i da bi se trauma zalečila, ali i da bi se sprečilo da do nje dođe.

Zbog toga vas ohrabrujem da ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, pozovete neki od sledećih brojeva:

Srbija Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu 19833

Srbija SOS Telefon [phone]

Evropski broj za nestalu decu +116 000

SAD [phone]

[unitaseurope]

Epidemija trgovine ljudima

Autor: Ana Krstajić

Sa nestrpljenjem odbrojavamo poslednje dane 2020. godine, koju će cela planeta pamtiti po pandemiji virusa Covid-19. Sada ne samo da gotovo svi poznaju nekoga ko je oboleo od ovog virusa, već su mnogi i sami preležali. Brojke rastu iz minuta uminut i procenjuje se da je do sada zaraženo 70,8 miliona ljudi, a preminulo je oko 1,6 miliona. I dok se nadamo da će sledeća godina doneti bolje zdravlje i normalnu svakodnevicu, ne smemo zaboraviti da to nije jedina pošast koja svakodnevno uništava živote širom sveta. Moramo biti svesni da paralelno sa koronom, bukti još jedna epidemija. I dok njen plamen nije toliko vidljiv, ona opeče milione ljudi godišnje. Reč je o trgovini ljudima.

Prema procenama, godišnje u svetu oko 2,45 miliona ljudi postanu žrtve trgovine ljudima. Lanac trgovine ljudima, kao i okovi korona virusa, mogu zahvatiti bilo koga, bez obzira na pol, uzrast, mesto stanovanja. Ipak, za razliku od bolesti, u slučaju trafikinga deca nisu slabijeg imuniteta, već godišnje oko 1,2 miliona mališana postanu žrtve. I ovi brojevi su, nažalost, u porastu. Ujedinjene nacije upozoravaju da kriminalci koriste pandemiju kao priliku da iskoriste one koji su ekonomski nezadovoljni i da je Covid-19 uticao i na značajan porast prinudnog rada među decom.

Šta sve ovo zapravo znači? Da li vam sve ovo zvuči suvoparno? U tom slučaju, samo zamislite dete, koje umesto da se igra i uči slova i brojeve, biva prisiljeno da prosi ili krade. Ženu, koja je primorana da se prostituiše. Zamislite muškarca, koji je prinuđen da svakodnevno radi od jutra do mraka bez odmora, kako bi dobio hranu i “otplatio dug” koji nije ni uzeo. Broj ljudi koji žive takav život raste iz dana u dan. I nije sve u brojkama – koliko suza, bola, trauma, ukradenih detinjstava i ukradenih snova sa sobom nosi svaki od pojedinaca koji je bio u lancu trgovine. I koliko je snage, volje i podrške potrebno da bi nakon toga živeli normalnim životom.

Kao neko ko je posvećen borbi protiv trgovine ljudima i ko često razgovara sa žrtvama trafikinga, iznova i iznova se susrećem sa potresnim i surovim životnim obrtima. I uvek se zapitam, koliko bi taj život bio drugačiji da je neko ranije pomogao eksploatisanoj osobi? Da li bi dečak koji krade, ili žena primorana na prostituciju, imali svetliju budućnost, da ljudi oko njih nisu okretali glavu već učinili nešto konkretno? I uvek dođem do potvrdnog odgovora. Društvo ne može da napravi promenu, ako pojedinci to ne urade. Čvrsto verujem da promena počinje sa jednim glasom i da svako od nas treba da da svoj. I tek kada budemo dovoljno glasni, epidemija trgovine ljudima više neće biti ono što je danas.

Kao što je u borbi protiv virusa svako od nas štitio druge nošenjem maske, održavanjem distance, dezinfekcijom ruku i korišćenih predmeta, isto tako je solidarnost i briga za drugoga potrebna i u borbi protiv trgovine ljudima. Lekari, profesori i političari – svi su potencirali značaj koji ima ponašanje svakoga od nas u gašenju požara zvanog Covid-19. Isto je i u borbi protiv trgovine ljudima. Ukoliko imamo niz šibica poređanih jednu do druge, plamen će se brzo prenositi. Ukoliko izmaknemo samo jednu šibicu, možemo spasiti mnoge.

Ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, ohrabrujemo vas da to prijavite na kontakt telefone navedene ispod.

Srbija – SOS Telefon [phone] Evropski broj za nestalu decu +116 000 SAD [phone]

Image by Ria Sopala from Pixabay

[unitaseurope]

Umetnošću protiv trgovine ljudima

Autor: Ana Krstajić, UNITAS

Scena. Muzika. Ples. Na pozornici je žena koja i bez reči govori o svom životnom putovanju i nepredvidivim obrtima - od mučne svakodnevice i bolnog ćutanja, do želje da svojom pričom dopre do drugih žena, ohrabri ih i pomogne im. Ovako se može opisati perfomans Nevene Mitić iz Niša, koja je bila žrtva trgovine ljudima.

Sa Nevenom Mitić, beogradska publika se upoznala u okviru festivala "Umetnost i ljudska prava", koji je održan od 23. do 28. oktobra. U Srbiju je tada kročila prvi put nakon 25 godina, kada je odlučila da napusti zemlju sa momkom u kog se zaljubila. Međutim, umesto da se po dolasku u inostranstvo obistine sva slatka obećanja koja je dobila, Nevena je bila primorana da se bavi prostitucijom. Dve godine je provela u Holandiji, a potom uspela da pobegne u Brazil. Bez dokumenata, bez pasoša i bez novca, ubrzo je ponovo završila u prostituciji, ali ovoga puta mesec dana. Po drugi put je uz pomoć muškarca uspela da se otrgne iz kandži trafikera.

"Nisam više žrtva trgovine ljudima. Ja sam borac, jednostavno sam shvatila da sve to što mi se desilo mogu da predstavim kroz umetnost", ispričala je Nevena Mitić za portal BBC i dodala da je za nju ostvarenje sna to što može u svojoj zemlji, na svom jeziku, da ohrabruje žene da sve loše stvari mogu da pretvore u nešto dobro. Da stvari koje su se njoj desile i ljudi koji su joj to sve uradili, nisu sa neke druge planete.

I dok su bile potrebne godine terapija i osnaživanja kako bi Nevena mogla da priča o svemu što je proživela, ona se danas kroz umetnost obraća brojnom auditorijumu. Nastupima i razgovorima sa publikom, doprinosi širenju svesti o postojanju modernog ropstva. Ujedno, kako je i sama rediteljka performansa rekla za BBC na srpskom, ovaj performans daje glas milionima žena širom sveta, žrtvama trgovine ljudima, koje nisu dobile priliku da ispričaju svoje priče.

Prema podacima Međunarodne organizacije rada, žene čine 99 odsto žrtava seksualnog iskorišćavanja. Baš kao što i performans Nevene Mitić poručuje, trgovina ljudima ne diskriminiše i ne poznaje granice i bilo ko može da upadne u lanac, dok su procene da se na svetskom nivou identifikuje svega 0,04 odsto osoba koje su bile žrtve.

Zbog toga i UNITAS širi svest o ovom problemu i bavi se prevencijom trafikinga edukacijom, kampanjama, stručnim treninzima sa ciljem da se priča Nevene Mitić ne ponovi.

S obzirom na to da se trgovina ljudima sa ulica preselila u digitalni prostor, naš fokus je i na bezbednom korišćenju interneta. U SAD smo počeli da radimo dirketno i sa žrtvama trafikinga, da im pružamo kontinuiranu psihološku podšku i da ih osnažujemo, a planiramo da se priključimo programima podrške žrtvama i u našoj zemlji.

Našoj borbi protiv trgovine ljudima može pomoći i svako od vas. Ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, ohrabrujemo vas da pozovete neki od sledećih brojeva:

Srbija Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu 19833

Srbija SOS Telefon [phone]

Evropski broj za nestalu decu +116 000

SAD [phone]

[unitaseurope]

18. oktobar - Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima

Autor: Ana Krstajić, UNITAS

Širom Evrope, 18. oktobar se, od 2007. godine, obeležava u znaku borbe protiv trgovine ljudima. Organizuju se konferencije, tribine i brojni drugi događaji, kako bi se pažnja javnosti usmerila na opasnosti i posledice jednog od najtežih oblika kršenja ljudskih prava. Usled pandemije virusa COVID-19, nije izvesno kako će se obeležiti ovaj datum, ali je sigurno da je ukazivanje na ovaj društveni problem važnije nego ikada.

Procenjuje se da godišnje u svetu 2,45 miliona ljudi, od čega 1,2 miliona dece, postanu žrtve trgovine ljudima. Ako uzmemo u obzir da Pariz ima oko 2,15 miliona stanovnika, a Rim oko 2,77, mogli bismo reći da svake godine broj ljudi srazmeran populaciji jedne evropske prestonice proživljava zastrašujuću patnju i iskustva.

Najviše njih čine žrtve seksualne eksploatacije, što predstavlja problem o kome se nažalost uporno ćuti. Na drugom mestu po učestalosti je radna eksploatacija, koja je u poslednje vreme u porastu, pre svega zbog aktuelne migrantske krize. Žrtve trgovine ljudima nemaju mogućnost slobodnog kretanja, izbora zanimanja, kontrolu nad svojim životom.

Sve ovo predstavlja teško kršenje ljudskih prava i kosi se sa osnovnim vrednostima za koje se Evropska unija zalaže. Zato je EU proteklih godina uspostavila sveobuhvatni pravni i politički okvir za borbu protiv trgovine ljudima. Važan segment borbe predstavlja i informisanje javnosti i širenje znanja i primera dobre prakse među različitim akterima, što je u srži obeležavanja Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima.

I dok se čini da polako, ali sigurno, ostvarujemo napredak, pojava pandemije virusa Covid-19 stvorila je okolnosti u kojima se trgovina ljudima razvija brže nego ranije.

Od pojave virusa, broj ljudi u lancu eksploatacije je u neprestanom porastu, a najugroženije grupe su sezonski radnici i migranti. Ujedinjene nacije su su upozorile da je Covid-19 uticao i na značajan porast prinudnog rada među decom i da se tokom karantina broj mališana koji prisilno rade povećao za čak nekoliko miliona.

A kakvo je stanje u Srbiji? Prošle godine zabeleženo je 39 žrtava trgovine ljudima, a samo u prva tri meseca ove godine identifikovano ih je 22. Postoji opravdan strah da je 2020. godina koja će pokazati poražavajuće podatke i još brutalniju realnost. Pogotovo kada uzmemo u obzir da su otkriveni slučajevi samo vrh ledenog brega.

Zbog toga je bitno da se za ciljeve Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima ne zalažemo samo 18. oktobra, već i svakog drugog dana. Da širimo svest o ovom problemu, da pokušamo da pomognemo žrtvama, da ih osnažujemo. Upravo je to borba koju UNITAS vodi.

U Srbiji se bavimo prevencijom trafikinga edukacijom, kampanjama, stručnim treninzima. S obzirom na to da se trgovina ljudima sa ulica preselila u digitalni prostor, naš fokus je i na bezbednom korišćenju interneta. Planiramo da se priključimo i programima podrške žrtvama u našoj zemlji. Sličnu strategiju imamo i u SAD, gde od prošle godine direktno radimo sa žrtvama trafikinga, pružanjem kontinuirane psihološke podrške, kao i kroz programe ekonomskog osnaživanja.

Svako od vas može doprineti borbi. Za početak, razgovarajmo o ovoj temi! Zajedno treba da razbijamo tabue da postoji univerzalan profil žrtve i da se trafikeri mogu prepoznati. Ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, ohrabrujemo vas da pozovete neki od sledećih brojeva:

Srbija Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu 19833

Srbija SOS Telefon [phone]

Evropski broj za nestalu decu +116 000

SAD [phone]

[unitaseurope]

Eksploatacija dece ili umetnost – gde je granica?

Autor: Ana Krstajić

Provokativan ples, neprikladna odeća i eksplicitne scene. Ovo je opis filma Cuties o jedanaestogodišnjim devojčicama za koji kritičari kažu da je pogodan samo za jednu grupu - pedofile i seksualne prestupnike.

Radnja prati devojčicu Ejmi iz Senegala, koja živi u Parizu i priključuje se plesnoj grupi u borbi protiv vrednosti koje porodica pokušava da joj usadi. Brojne uznemirujuće scene devojčica koje igraju na neprimeren način u oskudnim kompletima izazvale su bujicu komentara i na trenutak probudile svest javnosti o problematici seksualizacije mladih. Ovakvi sadržaji sve češći su u filmovima i serijama, a opravdani su umetničkim slobodama i željama producenata da skrenu pažnju na određeni socijalni fenomen. Međutim, gde je granica između umetničke slobode i eksploatacije maloletnih lica? U filmu Cuties ona je potpuno zamagljena i devojčice koje igraju glavne uloge u ovom ostvarenju mnogi smatraju žrtvama seksualne eksploatacije.

Kada sam prvi put odgledala film, ostavio je na mene jak utisak, loš osećaj u stomaku, zbunjenost i mnoštvo pitanja – kako su njihovi roditelji pristali na ovo, da li su one tako mlade svesne posledica koje pojedini kadrovi nose i da li ih je neko informisao i pružio im neophodnu zaštitu? Nisam mogla a da ne pomislim na to kako će seksualni predatori uživati u ovom ostvarenju na veoma pogrešan način i kako će pojedini delovi završiti na sajtovima za odrasle. Da bilo ko od nas poseduje na svom kompjuteru ili telefonu neprimerene fotografije ovih devojčica, njihovih nagih tela i snimke na kojima tverkuju i dodiruju se po intimnim delovima, bio bi iza rešetaka. Možda je i najveći kuriozitet taj što one zapravo i ne mogu na legitiman i legalan način da pogledaju film u kojem igraju glavne uloge, jer je zabranjen za mlađe od 18 godina, upravo zbog eksplicitnih scena u kojima one učestvuju.

Čini se da odgovornost pisca, režisera i producenta za kreiranje materijala koji ugrožavaju osnovna dečija prava ovoga puta izostaje. Seksualizacija dece u medijima veoma je opasna pojava koja može dovesti do otupljivanja i vremenom - potpune normalizacije takvih sadržaja. Prvi put kada ih vidimo, šokiraćemo se. Međutim, ako nam se putem kanala komunikacije koje svakodnevno koristimo servira da su naga dečija tela koja tverkuju nešto istinski normalno i trivijalno, i mi ćemo početi da verujemo u to.

Seksualna eksploatacija dece je veoma teško kriminalno delo koje često uključuje omamljivanje psihoaktivnim supstancama i nasilje. Fatia, Media, Ester, Ilana i Mirjam nisu bile omamljene ni zlostavljane tokom snimanja filma Cuties. Ipak, najpoznatiji sajt za ocenu filmova IMDb navodi da su određene scene veoma uznemirujuće za gledaoce i da krše osnovne zakone protiv pedofilije.

Svakog dana, nekoliko stotina hiljada dece na svetu doživi seksualnu eksploataciju, a njihova prosečna starost je 12 godina. Alarmantan je podatak da na internetu postoje snimci i fotografije seksualnog iskorišćavanja dece svih uzrasta – od nula do 18 godina. Proizvodnja i distribucija dečije pornografije počela je da uzima maha onog trenutka kada su mobilni telefoni i internet postali lako dostupni većini stanovništva. U poslednje vreme, sve je veći broj slučajeva uživog prenosa seksualnog iskorišćavanja maloletnika putem različitih platformi koje pojedinci skupo plaćaju. Ovu vrstu zlostavljanja neverovatno je teško identifikovati zbog nedostatka dokaza koji iščezavaju u digitalnom svetu. Anonimnost interneta pružila je seksualnim prestupnicima dodatan podsticaj, jer veruju da vrbovanje i zloupotreba maloletnih lica neće proći opaženo i kažnjeno.

„Obično kada neko bude zlostavljan ili silovan, to se desi i prođe. Snimci zlostavljanja koje sam ja preživela, završili su na internetu. U mojoj glavi, to nasilje i dalje traje, svako ga može videti i preuzeti na svoj kompjuter ili mobilni telefon. I tako iz dana u dan postoje ljudi koji uživaju u mojoj patnji.“ – trinaestogodišnja devojčica koju je spasao Centar za zaštitu dece u Kanadi.

Odrasli koji su kao deca doživeli seksualno zlostavljanje koje je zabeleženo kamerom i zatim postavljeno na internet i danas osećaju veoma teške emotivne posledice. Navode da im pomisao na činjenicu da u svakom trenutku neko može da preuzme i pogleda taj sadržaj ne dozvoljava da zaborave ono što su doživeli.

Ovim putem vas pozivamo da svaku zloupotrebu i ugrožavanje bezbednosti dece na internetu prijavite Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu, na broj 19833.

[unitaseurope]

Karantin u "službi" trgovine ljudima

Autor: Ana Krstajić 

Dok se svet suočava sa recesijom, a svetska ekonomija sa nezapamćenim padom, jedna kriminalna grupa proftira više nego ikada pre. Koronavirus odneo je živote, uspostavio globalne zabrane i blokade, usporio privredni rast zemalja, ali istovremeno stvorio okolnosti u kojima se trgovina ljudima razvija brže nego ranije.

Nikada nije bilo lakše postati žrtva trafikinga nego što je sada. Od pojave virusa COVID-19, broj ljudi u lancu eksploatacije je u neprestanom porastu, a najugroženije grupe su sezonski radnici i migranti.

Mnoge firme i kompanije su zatvorene ili se bore za opstanak, a takve okolnosti pogodile su 81 odsto svetske radne snage, koju čini gotovo 2,7 milijardi ljudi, govore podaci Međunarodne organizacije rada. Zatvaranje granica i ograničeno kretanje doprinelo je manjku zaposlenih u sektorima poput poljoprivrede, što je dovelo do iskorišćavanja i ropskog položaja sezonskih radnika u poljima. Istovremeno, trafikeri su iskoristili hitnu potrebu za brzom proizvodnjom maski, rukavica i druge medicinske opreme za dalji razvoj nemilosrdnog biznisa. Dok je veliki deo populacije bio zatvoren u svojim domovima zbog virusa, značajan deo ljudi bio je u drugačijoj vrsti karantina – manuelni radnici zarobljeni su u fabrikama, prisiljeni na težak fizički rad i zlostavljani. Početkom juna, preko 20 žena i devojaka spašeno je iz fabrike tekstila u Indiji gde su radile u nehumanim uslovima, pod prinudom i bez ikakve nadoknade. Jedna od zarobljenica po imenu Golap uspela je da pošalje zahtev za pomoć uz alarmantnu poruku: „Plašim se da ćemo da umremo ovde, a naša mrtva tela niko neće čak ni primetiti“.

Ujedinjene Nacije upozoravaju da je COVID-19 uticao i na značajan porast prinudnog rada među decom i da se tokom karantina broj mališana koji rade pod prisilom uvećao za čak nekoliko miliona. Fizičke i emotivne posledice prinudnog rada su nemerljive po razvoj dece i veliki broj njih ne doživi da primi pomoć koja im je neophodna. Stvarnost za neke postaje toliko nepodnošljiva da ih natera na samoubistvo.

Ovo nije prvi put da svetska zdravstvena kriza dovede do povećanja broja dece koja postaju žrtve trgovine ljudima. Epidemija ebole u Zapadnoj Africi 2014. godine izazvala je radnu eksploataciju velikog broja mališana koji su bili prisiljeni da kopaju u rudnicima, u potrazi za najsjajnijim kamenjem na svetu koje trafikere čini još moćnijim. Stručnjaci upozoravaju da pandemije poput ebole i koronavirusa izazivaju krize u političkom i ekonomskom sistemu, koje dovode do potpune nestabilosti poretka. Takve okolnosti služe kao dodatan podsticaj za trafikere i druge kriminalne grupe, jer veruju da će grubo kršenje zakona, ekspolatacija i oduzimanje ljudskih prava ostati nedetektovane i nekažnjene aktivnosti.

Zato je izuzetno važno da se posvećenije nego ikada bavimo problemom trafikinga i pokušamo da pomognemo žrtvama. Ovaj zadatak nikada nije bio izazovniji. Pred humanitarnim organizacijama koje se bave ovim fenomenom stoji jedan veliki i važan podvig – da za vreme svetske pandemije pokušaju da identifikuju i pruže podršku metama radne i seksualne eksploatacije. Moj tim i ja trenutno se nalazimo u Majamiju, gradu kog zbog broja obolelih upoređuju sa Vuhanom. Iako zabrinuti za zdravstvenu situaciju, gledamo napred ka onima kojima je pomoć potrebna i predano radimo kako bismo osmislili nove načine edukacije i prevencije, kao i programe psihološkog i ekonomskog osnaživanja žrtava.

Ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, ohrabrujemo vas da to prijavite na kontakt telefone navedene ispod.

Srbija – SOS Telefon [phone] Evropski broj za nestalu decu +116 000 SAD [phone]

[unitaseurope]

Holivudski sjaj seks trafikinga

Autor: Ana Krstajić

Netflix se poslednjih dana našao na globalnom udaru kritika, i to sa razlogom - ovaj striming servis besplatno emituje film „365 dana“ koji romantizuje brutalno kidnapovanje i seksualnu eksploataciju. Ovo ostvarenje našlo se na meti osuda, budući da glorifikuje čin otmice i zatočeništva, istovremeno stvarajući distorziju slike onog što trafiking istinski jeste. Predstavljanje otmičara kao šarmantnog Italijana koji svoju žrtvu drži zarobljenu u privatnom avionu, a zatim u sicilijanskoj vili doprinelo je trivijalizaciji svetskog problema seksualne eksploatacije.

Možda je najbolje svedočanstvo relativizacije fenomena seks trafikinga to što brojne devojke širom sveta već danima ostavljaju glavnom glumcu poruke na društvenim mrežama koje glase „Otmi i mene!“. Istovremeno, prema poslednjim podacima Međunarodne organizacije rada, upravo žene čine 99 odsto žrtava seksualnog iskorišćavanja i ono nije nimalo romantično i glamurozno. Baš suprotno, ono je realno, okrutno i surovo, a svakodnevno ga doživljava 4,8 miliona žrtava. Ne, ono se ne odvija uz flašu šampanjca na luksuznoj jahti usred Mediterana, kako je to prikazao film koji  Netflix svrstava u kategorije romantika i drama. Filmsko ostvarenje koje bi na realističan način opisalo ono što žene u lancu seks trafikinga zaista proživljavalju moglo bi da se podvede pod samo  jedan žanr – horor.

Karla Jacinto iz Meksika jedna je od devojaka koja je uspela da pobegne iz kandži trafikera. U nedavnom intervjuu za BBC otkrila je strahovit podatak – za četiri godine silovana je 43.200 puta. „Zatvarala sam oči da ne bih videla šta mi rade, to je bio jedini način da prebrodim - 30 puta dnevno, sedam dana nedeljno“, izjavila je ona. Žrtve trgovine ljudima su uglavnom nevidljive, one se ne pojavljuju na filmskim platnima i njihove priče su retko kada na stranicama novina. Procene su da se na svetskom nivou identifikuje svega 0,04 odsto osoba koje su nekada bile u lancu trgovine. Karla je jedna od retkih žena koja je skupila dovoljno hrabrosti da sa javnošću podeli detalje višegodišnje torture. Pitam se kakve bi reakcije njena priča izazvala kada bi Netflix, ili bilo koji drugi striming servis odlučio da je prikaže potpuno ogoljeno i realistično. Jedno je sigurno – nijedna devojka ne bi nakon emitovanja poželela da se nađe na njenom mestu.

Film „365 dana“ promoviše fenomen Stokholmskog sindroma, posebnog psihološkog stanja prilikom kog se žrtva zbližava sa otmičarem i opravdava njegove postupke. Od svih oblika trgovine ljudima, upravo žrtve seksualne eksploatacije najčešće razvijaju emocije prema trafikerima. One svakodnevno doživljavaju nasilje i plaše se za svoj život te je zaljubljivanje u otmičara jedan od podsvesnih mehanizama za preživljavanje. Budući da su izolovane od svih drugih, čak i najmanji znak pažnje poput obezbeđivanja hrane i vode počinju da shvataju kao iskazivanje ljubavi. U spornom filmu, romantično je opisano kako se žena, koja je zarobljena 365 dana, vremenom zaljubljuje u otmičara i čak želi da ima dete sa njim. Emitujući takav sadržaj, afirmiše se Stokholmski sindrom i kod publike stvara percepcija kako je takav sled događaja očekivan i poželjan.

U međuvremenu, pokrenuta je peticija kojom se zahteva da se film ukine sa repertoara, a svoj potpis za dostizanje ovog cilja do sada je dalo preko 80.000 ljudi. Produkcijske kuće poput Netflixa imaju odgovornost i obavezu prema publici, posebno prema ugroženim grupama koje su podložnije uticajima. Ovde govorimo pre svega o mladim osobama koje tokom adolescencije usvajaju veliki broj poruka putem filmova i serija i oblikuju svoje ponašanje prema karakteristikama fiktivnih likova. Sa pojavom interneta, novije generacije imaju filmska ostvarenja na dohvat ruke, a filteri u virtuelnom svetu gotovo da ne postoje. Šta bi bila poruka filma „365 dana“ za prosečnog tinejdžera? Da je poželjno tretirati ženu poput svojine? Da držati nekoga u zarobljeništvu znači iskazati mu ljubav? Da je potpuno prihvatljivo oduzeti nekome slobodu i dostojanstvo? Iako je ovo samo jedan u nizu mnogih filmova, njegov efekat na mlade može da bude toliko snažan, da se oni, vođeni porukom ovog ostvarenja mogu prepustiti veoma rizičnim situacijama. Želja da žive luksuznim životom poput glavne junakinja filma može da ih navede na put kojim je prošla Karla Jacinto.  

Srbija - SOS linija pomoć žrtvama trgovine ljudima [phone]

Srbija - SOS linija za žene žrtve nasilja  0800-222-003

Evropski broj za nestalu decu +116 000

SAD [phone]

Region www.HopeOn.Today

[unitaseurope]

U Evropi na dnevnom nivou čak 40 osoba nestane

Autor: Ana Krstajić

Da li ste znali da postoji nekoliko desetina različitih oblika trgovine ljudima? Većina ovaj lanac zamišlja na sličan način, stereotipno i filmski. Malo njih zna da određeni stručnjaci u ovom polju vredno rade na klasifikaciji ove nelegalne aktivnosti kako bi na jednostavniji i brži način mogli da identifikuju žrtve. Svaka od ovih vrsta podrazumeva i drugačije profile trafikera, taktike vrbovanja, različite efekte na žrtve i poseban uticaj na privredu.

Sigurno ste imali priliku da čujete da je ova ilegalna aktivnost veoma lukrativna. Međutim, verovatno niste znali o kojim se ciframa radi. Trgovina ljudima predstavlja najunosniju kriminalnu aktivnost na svetu, a procenjuje se da godišnja zarada trafikera iznosi oko 150 milijardi dolara. Poređenja radi, ova suma veća je od BDP-a naftom bogatog Kuvajta.

Verovatno možete da pretpostavite da je većina žrtava trgovine ljudima ženskog pola. Ali, možda niste znali tačnu brojku – procenjuje se da preko 70 odsto ljudi zarobljenih u ovom lancu čine žene i devojčice. Razlog je taj što se one koriste u svrhe seksualne eksploatacije, koja je istovremeno i najzastupljeniji oblik trgovine ljudima, a donosi i najveći profit. Na drugom mestu po prihodu je prinudni rad – Međunarodna organizacija rada procenjuje da u ovom trenutku na globalnom nivou 24,9 miliona ljudi radi pod prisilom. Ova brojka zvuči zastrašujuće, ali možda će vam informacija da u celoj Australiji ima upravo toliko stanovnika pomoći da steknete pravu sliku ovog fenomena.  

Kada govorimo o trgovini ljudima, veliki broj osoba misli o ovoj aktivnosti kao o veoma udaljenoj i nečemu što se događa u zabačenim delovima Indije, Kine ili Pakistana. Istina je da su ovo države sa najviše slučajeva trgovine ljudima, ali i da ne postoji zemlja na svetu u kojoj ova aktivnost nije zabeležena. Moderno ropstvo bliže je vama nego što to možete da zamislite. Trgovac ljudima može da bude vaš prvi komšija koji vas svako jutro srdačno pozdravi na putu do posla, dok u džepu drži ključeve tuđe slobode. Dobro je znati da profil trafikera ne postoji.

Kao što ne postoji profil trafikera, tako ne postoji ni žrtve. Većina ljudi ima predrasude o žrtvama i zamišlja lanac trgovine onako kako je prikazan u filmovima – najčešće je to žena iz siromašne četvrti koja poveruje u obećanje o svetlijoj budućnosti i odlazi sa trafikerom u stranu zemlju. Iako postoje određene osobe koje su marginalizovane, ranjive i stoga podložnije manipulaciji, žrtva može da bude bilo ko. Procenjuje se da se na svetskom nivou identifikuje svega 0,04 odsto žrtava koje su nekada bile u lancu trgovine. To znači da je ogromna većina slučajeva neopažena, što ima snažne posledice po one koji su preživeli torturu i kojima je neophodna pomoć i podrška.

Možda je jedna od najvećih zabluda o trgovini ljudima ta da ona uvek podrazumeva prevoz žrtava preko granice u stranu zemlju, oduzimanje ličnih dokumenata i život u zatočeništvu. One nisu uvek zaključane u mračnom skrovištu. Neke od njih rade u fabrikama ili u poljima, neke su prisiljene da prose na ulici. Iako su fizički na slobodi, njihov um je taj koji je zarobljen. One su uplašene, izmanipulisane i pod punom kontrolom trafikera, pa i ne pomišljaju na beg.  

Da li ste znali da su poslednjih godina deca postala glavna meta u očima kriminalnih grupa koje se bave trgovinom ljudima? Dok čitate ovaj tekst, 15 mališana izgubilo je svoje detinjstvo i postalo jedna od karika strahovitog lanca. Kada se radi o eksploataciji ili pokušajima regrutovanja dece, važno je znati da  internet  igra najznačajnu ulogu u ovim nezakonitim aktivnostima. Sada je posebno važno da obratimo dodatnu pažnju, jer su najmađi zbog zdravstvene situacije još više okrenuti ka digitalnim kanalima. U ovom trenutku, više stotina hiljada predatora vreba mlade, krijući se iza anonimnosti koju pruža internet.

Grupa stručnjaka Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) nedavno je objavila alarmantan podatak koji navodi da je broj žrtava trgovine ljudima u Evropi porastao za 44 odsto između 2015. i 2018. godine. U 2018. godini identifikovano je 15.310 žrtava, dok ih je u 2015. bilo 10.598. To znači da u Evropi na dnevnom nivou čak 40 osoba nestane i padne u ruke trafikera. Razmišljajte o  svom prosečnom danu. Ustali ste, otišli na posao, obavljali svakodnevne aktivnosti i uobičajene rutine, svratili u market ili omiljeni kafić. Isto to širom Evrope svaki dan čini i ovih 40 osoba pre nego što upadne u ruke trafikera koji im oduzimaju slobodu i dostojanstvo.

Ipak, smatram da je važno razgovarati o problemu trgovine ljudima i njegovoj prevenciji i kada nije povod novi izveštaj ili datum kojim se obeležava dan borbe protiv ovog fenomena. Ovo je problem o kom treba da se razgovara svaki dan jer je veoma rasprostranjen, a javnost malo o njemu zna. Nadam se da ste čitajući ovaj tekst razbili neke predrasude, saznali nove podatke i da vas je, makar na trenutak, naterao da razmislite o važnosti edukacije i podizanja svesti o trgovini ljudima, jer to je jedini put ka efikasnoj prevenciji. Napomenula bih još jednu značajnu informaciju: Ukoliko Vi kao roditelj ili Vaše dete primetite bilo kakvo sumnjivo obraćanje na društvenim mrežama, bilo da je u pitanju agresivnije obraćanje ili uznemiravanje bilo koje vrste, u svakom trenutku možete pozvati broj Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu - 19833. Važno je da se ponašamo odgovorno kako bismo ostali bezbedni.

[unitaseurope]

Digitalno nasilje među mladima – Klik do smrti

Autor: Ana Krstajić

Aleksa i Mahir su dva dečaka koja se nikad nisu upoznala. Jedan je odrastao u Nišu i želeo je da postane pilot, a drugi u Sarajevu i voleo je da svira gitaru. Ipak, imali su nešto zajedničko. Obojica su bili žrtve brutalnog vršnjačkog nasilja. Obojica su izlaz videli u smrti i imali 14 godina kada su izvršili samoubistvo.

Jedan od vodećih uzroka prevremene smrti kod tinejdžera i adolescenata širom sveta je samoubistvo. Na ovaj tragičan čin mladi se odlučuju jer ne vide drugi izlaz, a kao jedan od uzroka stručnjaci navode vršnjačko nasilje koje se poslednjih godina u velikoj meri preselilo u virtuelni svet. Istraživanje UNICEF-a i Ministarstva prosvete, nauke i tehlološkog razvoja sprovedeno u preko 30 osnovnih i srednjih škola naše zemlje pokazuje da je digitalno nasilje doživelo više od četvrtine ispitanih osnovaca i čak 66 odsto srednjoškolaca.

Nasilje koje se odvija putem digitalnih tehnologija koincidira sa onim koje se dešava u školi, što znači da žrtve trpe dodatan pritisak čak i kada su, barem fizički, na sigurnom mestu. Elektronsko nasilje je ponekad brutalnije nego vređanje licem u lice, jer internet nudi brojne mogućnosti kreiranja materijala koji mogu biti ponižavajući za žrtvu. Takođe, brzina širenja informacija u online svetu i veća publika dovode do podsticanja grupne mržnje. Prema UNICEF-u, digitalno nasilje podrazumeva:

·        Postavljanje uznemirujućih, uvredljivih ili pretećih poruka, fotografija ili video-snimaka na društvene mreže;

·        Snimanje i distribucija fotografija, poruka i drugih materijala seksualnog sadržaja;

·        Uznemiravanje telefonskim pozivima i SMS porukama;

·        Lažno predstavljanje, korišćenje tuđeg identiteta, kreiranje profila na društvenim mrežama korišćenjem tuđeg imena;

·        Nedozvoljeno saopštavanje tuđih privatnih informacija, objavljivanje neistina ili glasina o drugoj osobi na društvenim mrežama i blogovima;

·        Promena ili krađa lozinki;

·        Neprimereno komentarisanje i ismevanje tuđih slika ili poruka na društvenim mrežama ili blogovima;

·        Podsticanje mržnje po različitim osnovama.

Nasilnici u virtuelnom svetu ne mogu fizički nikoga da povrede ili ugroze, ali anonimnost koju pruža internet daje im utočište i osećaj sigurnosti da nikad neće odgovarati za svoje postupke. Mogućnost skrivanja iza lažnih profila napadačima služi kao dodatan podsticaj za agresivnost i ispoljavanje mnogo okrutnijih oblika nasilja, koje uživo ne bi iskazali.

Samo jedna od deset žrtava elektronskog nasilja odluči da o ovom problemu obavesti odrasle osobe, jer se plaši osuda i ne veruje da mu one mogu pomoći. Iz tog razloga, posebna odgovornost je na roditeljima, koji treba da obrate pažnju na promene u ponašanju tinejdžera kada se radi o upotrebi novih tehnologija.  Postoje određeni znaci koji mogu da ukažu na to da dete trpi nasilje i da je meta napada u virtuelnom svetu. Neki od njih su:

·        Menja svoje navike i naglo prestaje da koristi digitalne tehnologije, iako su do skoro bile sastavni deo njegovog života;

·        Nervozno je i uplašeno dok provodi vreme na internetu;

·        Pokazuje znake ljutnje, frustracije ili tuge kada primi poruku na telefon ili putem društvenih mreža;

·        Izbegava da razgovara o tome kako provodi vreme na internetu;

·        Postaje depresivno i anksiozno, često deluje odsutno.

Specifičnost nasilja na internetu i njegovog uticaja na žrtve ogleda se u snazi napisane reči i činjenici da je maltretirano dete konstantno dostupno i izloženo sadržajima punim mržnje. Činjenica da su uvredljivi materijali zauvek prisutni na mrežama, čak i ukoliko žrtva blokira osobu koja ga uznemirava, ostavlja značajne posledice po psihu adolescenata. Mladi koji trpe elektronsko nasilje osećaju se nemoćno, nezaštićeno i nebezbedno, čak i u sopstvenom domu. Svetska istraživanja ovog problema pokazala su da čak 93 odsto tinejdžera koji su pretrpeli neki oblik digitalnog nasilja oseća beznađe, anksioznost i upada u depresiju.

Poslednji dostupni podaci Republičkog zavoda za statistiku navode da je u 2018. godini 29 mladih u Srbiji izvršilo saumoubistvo. Nismo u mogućnosti da utvrdimo njihove motive i saznamo da li su neki od njih trpeli vršnjačko zlostavljanje. Ipak, ono što znamo je da je sajber nasilje veoma rasprostranjeno i da postoji veliki broj dece koja su svakodnevno izložena ovoj vrsti torture. Zato je dodatna edukacija mladih o pametnom i bezbednom korišćenju interneta jedan od naših prioriteta. Unitas Fond je u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija pokrenuo kampanju #SurfujBezbedno, kako bi se skrenula pažnja na opasnosti sa kojima se deca svakodnevno  suočavaju u online svetu. Verujemo da borba protiv nasilja može da spasi živote. Aleksa bi danas imao 23, a Mahir 19 godina. Aleksa bi se možda bavio vazduhoplovstvom, a Mahir muzikom. Možda.

Ako sumnjate da je vaše dete žrtva digitalnog nasilja, savetujemo da se obratite za pomoć Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu, na broj telefona 19833.

[unitaseurope]

Kako da zaštitite decu od opasnosti na internetu

Autor: Ana Krstajić

Svako četvrto dete u Srbiji imalo je fizički susret sa osobom koju je upoznalo putem interneta, a skoro polovina njih prihvata poziv za prijateljstvo na društvenim mrežama od nepoznatih osoba, pokazalo je nedavno istraživanje sprovedeno u 60 škola u našoj zemlji. Ovi podaci su veoma zabrinjavajući i ukazaju na potrebu za aktivnijim uključivanjem roditelja u dodatnu edukaciju dece o bezbednom i odgovornom ponašanju u virtuelnom svetu.

Naša deca su usled pandemije koronavirusa usmerena na internet više nego ikada ranije – prate predavanja, rade domaći, igraju igrice, instaliraju nove aplikacije i svakodnevno postavljaju fotografije i snimke na društvene mreže. Internet nudi edukativan i zabavan sadržaj i olakšava im vreme koje moraju da provedu u karantinu. Ipak, ovo mesto ima svoju mračnu stranu i svakodnevno je izvor pokušaja vrbovanja dece i mladih  za različite kriminalne radnje, od kojih su najčešće i istovremeno najopasnije pedofilija i uvođenje u lanac trgovine ljudima.  

Trgovci ljudima koriste internet i društvene mreže da bi se približili deci i pridobili njihovo poverenje. Čak 750.000 predatora svakodnevno provodi vreme na društvenim mrežama,  online igricama i u sobama za chat, gde biraju najranjivije dečake i devojčice i obećavaju im novac, poklone i putovanja. Neki od njih održavaju kontakt sa decom mesecima, kako bi ih izmanipulisali da pristanu na sastanak, nakon čega ih zarobljavaju i uvode u lanac trgovine gde postaju žrtve prinudnog rada ili prostitucije. U Srbiji je najmlađa žrtva vrbovanja putem interneta imala samo devet godina.

Iako je nemoguće u svakom trenutku posmatrati šta to deca pretražuju i pratiti svaki klik koji naprave, postoje brojni načini da im pružite potrebnu zaštititu. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija posvećeno je temi online bezbednosti najmlađih i savetuje da deci dozvolite da kreiraju naloge na društvenim mrežama ukoliko imaju preko 13 godina. Takođe, smatraju da je pre tog koraka neophodno da razgovarate sa njima o vremenu koje će moći da provode na ovim platformama, kao i da ustanovite sledeća pravila:

·       Ne smeju da ostavljaju podatke o sebi, svojim kretanjima i aktivnostima na internetu i na društvenim mrežama;

·       Profili moraju da budu zatvoreni, odnosno privatni, bez odavanja ličnih informacija i lokacija;

·       Moraju da budu svesni da fotografije i sve drugo što postave ostaje zauvek na internetu, posebno na društvenim mrežama;

·       Ne smeju da preuzimaju fajlove iz neproverenih izvora;

·       Uvek treba da prijave štetne, uznemirujuće, uvredljive, nametljive i opasne poruke i sadržaje;

·       O dešavanjima na internetu uvek treba da razgovaraju sa porodicom i da sa vama dele pozitivne i negativne utiske iz online sveta;

·       Prijatelji na društvenim mrežama mogu da budu samo ljudi koje poznaju u privatnom životu;

·       Nikada ne smeju da pristanu na sastanak sa nekim koga su upoznali preko interneta;

Iako mislimo da su naša deca bezbedna ako ih naučimo da ne razgovaraju sa nepoznatim osobama, ponekad zaboravljamo da namere stranaca na internetu nije tako lako uočiti kao u stvarnom svetu. Deca se odlično snalaze surfujući mrežom i već od malena pravilno rukuju mobilnim telefonima i tabletima, ali ona ipak nemaju dovoljno znanja i iskustva da prepoznaju sve rizike koji se tada javljaju. Stručnjaci savetuju da zabrana upotrebe interneta nije pravo rešenje, kao ni potpuna sloboda, jer i obična Google pretraga, u potrazi za odgovorom na domaći iz fizike može mlade da odvede do sajtova sa neprimerenim sadržajem. Pustite ih da naprave prve samostalne online korake, ali i iskoristite prednosti koje vam nude upravo nove tehnologije, koje mogu da postanu vaš saveznik. SecureTeen Parental Control, Kids Place - Parental Control, Screen Time Parental Control, NetNanny i K9 Web Protection neke su od aplikacija koje vam omogućavaju potpunu kontrolu nad uređajima vaše dece. Daju vam priliku da pratite šta rade na internetu, koje aplikacije koriste, koga pozivaju i sa kim se dopisuju. Takođe, pomoću njih možete da ograničete vreme koje će da provedu na internetu, kao i sadržaj koji će da pretražuju.

U cilju skretanja pažnje na opasnosti sa kojima se deca svakodnevno suočavaju u online svetu i njihove edukacije o pametnom i bezbednom korišćenju interneta, Unitas Fond i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pokrenuli su kampanju #SurfujBezbedno. Ovim putem vas pozivamo da svaku zloupotrebu i ugrožavanje bezbednosti dece na internetu prijavite Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu, na broj 19833.