Zašto je bitno imati izabranog lekara?
Pre neki dan Ustavni sud je doneo odluku da (ne)izbor izabranog lekara ne može biti uslov za overu zdravstvene knjižice. Ne bih da ulazim u tu priču već bih malo o tome zašto je za svakoga važno da ima svog izabranog lekara.
Zdravstveno osiguranje u Srbiji je obavezno za sve. Iako i tu postoje oprečni stavovi o tome prosto ne želim da polemišem jer smatram da je to civilizacijsko dostignuće i da bi svako rasturanje osnova ovog sistema i ostavljanje miliona ljudi bez zdravstvene zaštite bilo apsolutno nedopustivo i neprihvatljivo. Naravno i ovakav sistem može biti dovoljno nefunkcionalan da milione praktično ostavlja bez (adekvatne) zdravstvene zaštite ali to nije pitanje suštine sistema (kako već pokušavaju da ga predstave neoliberalni ekstremisti) već disfunkcionalnosti samog sistema usled lošeg rukovođenja istim i nerazumevanja istog od strane njenih korisnika.
Ono što na prvom mestu svi treba da shvatimo je to da koliko god para bude u samom fondu to neće biti dovoljno. Naše zdravstvo generalno nije na nivou zapada ali je u mnogim aspektima vrlo blizu. A to sve košta isto koliko košta i na zapadu koji je kudi-kamo bogatiji od nas. I zato ne možemo očekivati da nam sistem izađe u susret onako kako mi kao pacijenti očekujemo i onoliko brzo koliko mi to očekujemo. Zbog toga postoje raznorazna ograničenja koja su postavljena ne da bi pacijentima bila uskraćena prava već da bi se optimizovala potrošnja para i svih ostalih resursa. Zato je sistem ustrojen tako da postoje ustanove primarnog nivoa (domovi zdravlja i zavodi hitne medicinske pomoći) i ustanove sekundarnog (opšte bolnice, specijalizovane bolnice, zdravstveni centri i kliničko-bolnički centri) i tercijarnog nivoa (klinički centri).
Poenta je da svaki pacijent u primarnim ustanovama ima dostupnost bez većih ograničenja. Ukoliko je u pitanju hitno stanje tu je hitna pomoć ili dežurna služba doma zdravlja, za sve ostalo tu je izabrani lekar kod koga bi vrata uvek morala biti otvorena bez obzira što i zakazivanje ima smisla (ako se uzimaju recepti za hroničnu terapiju i sl.).
Sekundarne i tercijarne ustanove su tu samo ako je pacijent prethodno prošao kroz primarnu ustanovu. Jasno je da bi svako od nas najviše voleo da kada mu otkriju povišeni pritisak odmah zapuca kod kardiologa u KC Srbije, da nam tamo iste sekunde urade fizikalni pregled, EKG, ultrazvuk srca i na istom mestu izvade krv sa kompletnim analizama, da nam po potrebi urade ergo stres test i da na kraju dobijemo još jednu evaluaciju kardiologa ali to je prosto nemoguće koliko god se mi pozivali na to da "plaćamo zdravstveno osiguranje i da imamo pravo za te pare da dobijemo kvalitetnu uslugu". To prosto nije moguće zato što bi se u tom slučaju sistem raspao jer bi se svaki dan par stotina ljudi nacrtalo na Klinici za kardiologiju KC Srbije. I to isto važi za sve grane medicine.
Zbog svega toga vaš najvažniji lekar nije onaj koji je najbolji u svojoj grani u celoj zemlji jer kod njega ne možete ići svako malo. Kod njega ćete otići ako vas uputi vaš izabrani lekar jednom u nekoliko meseci kako bi on dao svoje mišljenje koje ćete posle toga odneti svom izabranom lekaru jer će na osnovu tog mišljenja ON biti taj koji će vas lečiti. Ne prof. dr. mr. sci. prim. Izabrani lekar je taj koji vas najbolje poznaje, koji vas najčešće viđa, on zna od kojih sve drugih bolesti bolujete, koje sve lekove paralelno pijete, on će znati kako ti novi lekovi koje ste dobili deluju na vas, on je taj koji će podešavati doze te terapije, on je taj koji će ako treba i isključiti lek koji vam je supspecijalista napisao jer sličan već pijete i sl. I on je taj koji će znati kada ponovo treba da vas pošalje na viši nivo.
Naravno tu ima mnogo problema ponajpre jer su izabranim lekarima umnogome vezane ruke, ograničenjem dijagnostike na prvom mestu, ali u dogovoru sa njim sve se može prevazići. Odnos koji pacijent ima sa svojim izabranim lekarom je najvažniji za pacijentovo zdravlje! Takođe nije sporno i da nisu svi dobri u svom poslu ali uvek postoji mogućnost da promenite izabranog lekara. Zakon vam takođe dozvoljava da izaberete lekara na celoj teritoriji koju pokriva vaš fond što znači da ne morate da izaberete onog čija je ambulanta najbliža ako već nemate poverenje u njega. Ako živite na Voždovcu a znate dobrog lekara na Novom Beogradu to ne predstavlja administrativni problem.
Raspitajte se, moj savet je uvek da izaberete nekog mladog jer je svež, pun znanja i entuzijazma, voljan da se maksimalno zauzme za pacijenta. Stariji takođe imaju prednost u vidu svog iskustva. Izaberite nekoga dok ste kompletno zdravi, posetite ga bar jednom godišnje kako biste uradili minimum standardne dijagnostike ako ni zbog čega drugog a ono da *znate* da ste zdravi. Pa ako vam kojim slučajem nekad zatreba imaćete izabranog lekara, odmah - instant. Znaćete vi njega. I znaće on vas.
P.S. Pitanje uvođenja privatnika u sistem koje bi poboljšalo funkcionalnost i brzinu je legitimno ali sve i da ne postoje tradicionalni otpori tome ono što suštinski sprečava da toga i dođe je gore pomenuti nedostatak para. Naime, fond preglede specijalista i supspecijalista u sekundarnim i tercijarnim ustanovama plaća tri do četiri STOTINE dinara po pregledu a to je cena na koju ni jedan privatnik neće pristati jer je prosto ekonomski neisplativa.
