Skrining karcinoma pluća
Moj deda je umro od karcinoma pluća. I moj drugi deda je isto umro od karcinoma pluća. I od prvog dede sestra a od drugog dede brat. Da li je to uticalo na mene da se usmerim u pulmologiju ili astma koju imam od detinjstva? Ne znam, verovatno je sve to imalo nekog uticaja.
Prvo je pitanje sada koliko genetsko opterećenje ja imam zbog toga? Gotovo nikakvo. Naime, karcinom pluća od svih postojećih karcinoma nosi najmanju genetsku predispoziciju. Nije genetika ta koja je njima prouzrokovala karcinom pluća nego to što su svi oni konzumirali cigarete.
Pušenje nije bilo društvena pojava sve do 20. veka. A onda smo dobili ovaj grafik gde se tačno vidi kako smrtnost od karcinoma pluća kao preslikana prati učestalost konzumiranja cigareta sa nekih 20-ak godina kašnjenja. I nisu samo epidemiološki podaci dokazali ovu vezu.
Problem sa karcinomom pluća je što ga je teško otkriti rano, kada je moguće radikalno (iz)lečenje. Na žalost nemamo tumorske markere koji su dovoljno specifični kao što je to PSA kod prostate (koji je inače jedini tumorski marker koji je smisleno raditi u dijagnostici tumora).
U plućima ne postoje nervni završeci tako da tumor u plućima ne boli - bolovi se jave tek kada se raširi na okolne strukture koje su inervisane (pleura, koštane strukture itd.). Iskašljavanje krvi se javlja tek u kasnijim stadijumima, a receptora za kašalj ima malo na periferiji.
Ljudi mogu da žive godinama samo sa jednim plućnim krilom tako da i najveći tumori mogu da uopšte ne utiču na plućnu funkciju. Zbog toga ako čekamo da karcinom prouzroči neke simptome ili znake, pored navedenih tu je recimo i gubitak u težini, obično bude kasno za bilo šta.
Zbog svega toga bi skrining u određenom delu populacije bio esencijalan za rano otkrivanje karcinoma pluća ali kako? Nema markera, nema znakova, nema simptoma, sva naša dijagnostika zrači (magnetna rezonanca i ultrazvuk su neupotrebljivi zbog šuma koji ostavlja vazduh u plućima).
Na kraju su u SAD temeljnim istraživanjem došli do zaključka da iako CT (skener) zrači, ako se upotrebi niskodozni CT na tačno određenoj populaciji, snimanje pluća jednom godišnje proizvodi više koristi za tu populaciju nego eventualna šteta od akumuliranih doza zračenja.
Takav skrining pokriva sve između 44 i 77 godina, koji su aktivni pušači ili su ostavili cigarete u proteklih 15 godina i koji imaju 30 paklo/godina (to je kumulativni parametar koji se dobije kada se pomnoži broj popušenih paklica cigareta na dan sa brojem godina pušenja).
Svima koji ispunjavaju ove kriterijume bi se jednom godišnje uradio niskodozni CT grudnog koša. U našem regionu zahvaljujući našim kolegama pulmolozima, predvođenih akademikom prof. dr. Miroslavom Samardžijom, Hrvatska je prva započela sa skriningom i prvi rezultati su odlični.
Mi u Sloveniji takođe očekujemo da se u bliskoj budućnosti započne sa skriningom. Na žalost problem su već prebukirani radiolozi, pošto je broj građana Slovenije koji ispunjavaju ove kriterijume bar petocifren ako ne i šestocifren. A ni 10000 CT-a na godišnjem nivou nije malo.
Eto, raspisao sam se a još nisam stigao ni do dijagnostike tumora (slikovna, invazivna, citološka, histološka, molekularna) a kamoli do lečenja (operativno, hemoterapija, radioterapija, imunoterapija, biološka terapija). To ću dodati drugi put, za sada ovoliko, da ne preteram.
