Šta je to sa tim holesterolom?
Prateći dešavanja na internetu, po portalima ali i društvenim mrežama, često možete naleteti na tekstove upozorenja kako nam "farmaceutska mafija" radi o glavi lekovima za snižavanje holesterola, kako se namerno snižavaju poželjne vrednosti u krvi kako bi zaradili na prodaji što više lekova i sl. Vrhunac je bio jedan domaći toaletoid koji je, naravno, pod oznakom "SKANDALOZNO" doneo tekst o tome kako su naučnici otkrili da je holesterol u stvari neophodan za ljudski metabolizam. Očekujem da uskoro objave kako su naučnici otkrili da je i šećer u krvi u stvari neophodan i kako je cela ta fama sa visokim šećerom u stvari napravljena kako bi se "farmaceutska mafija" bogatila.
Priča o holesterolu počinje sa jednom od najboljih medicinskih izreka a koja kaže: "Čovek je star onoliko koliko su mu stari krvni sudovi!" Izreka je veoma jasna, ako neko ima dobre, "mlade" krvne sudove, svi organi će mu funkcionisati kako treba, čim krvni sudovi krenu da "stare" dopremanje krvi postaje otežano i organi ubrzano počinju da propadaju. Ako se pride desi i neki akutni događaj u krvnim sudovima onda dobijemo srčani udar, moždani udar, tromboemboliju pluća i sl. Nije neophodno napomenuti ali ipak - što su krvni sudovi lošije strukture raste rizik od pomenutih akutnih događaja.
Mnogo toga negativno utiče na krvne sudove, na neke kao što je genetika, starost ili pol (muškarci su ugroženiji) ne možemo uticati, ali od promenljivih faktora rizika četiri stvari se ističu: 1. povišeni arterijski pritisak, 2. konzumiranje cigareta, 3. povišene vrednosti šećera i 4. povišene vrednosti holesterola. Neki od ovih faktora više utiču na arterije u mozgu, neki više na arterije na srcu, neki više na arterije na periferiji ali generalno svi oni ako su prisutni utiču na ubrzano oštećenje krvnih sudova putem procesa koji se zove ateroskleroza.
Ovde se neću baviti pritiskom, cigaretama i šećerom, o tome neki drugi put. Činjenica da povišen holesterol negativno utiče ne samo na pojavu mnogih bolesti već i na dužinu života najbolje je pokazana studijama koje su pratile familije u kojima je prisutna genetska komponenta koja izaziva bolest pod imenom "Porodična hiperholesterolemija". Studije su registrovale da su članovi ovih familija koji su nosili pomenuti gen i posledično imali povišen holesterol češće oboljevali i ranije umirali od članova familije koji su imali većinu istih gena kao i ovi iz prve grupe ali nisu imali taj koji bi im podizao holesterol iz čega je jasno da je povišeni holesterol, a ne nešto drugo, kriv za učestalije oboljevanje i ranije umiranje. Bilo je tu naravno još mnogo različitih studija i sve su pokazale ono što se danas smatra notornom naučnom činjenicom - povišena vrednost holesterola u krvi povećava rizik za oboljevanje od mnogih bolesti, kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih na prvom mestu.
Mehanizam kojim to holesterol čini je da se u višku svoje tzv. LDL komponente taloži u zidovima krvnih sudova i tako ih čini manje elastičnim, više krutim, u njima pravi hroničnu upalu, remeti njihovu funkciju, otežava protok krvi i pravi tzv. plakove koji u slučaju pucanja mogu kompletno da začepe krvni sud (a što i jeste glavni mehanizam nastanka srčanog infarkta i moždanog šloga). Taj dugogodišnji proces se, kao što je gore pomenuto, naziva ateroskleroza.
Ateroskleroza je višegodišnji, čak višedecenijski proces. To znači da lečenje povišenog holesterola ni približno nije hitno. Dijagnostiku treba odraditi polako, temeljno, proveriti vrednosti više puta, ako treba u nekoliko različitih laboratorija, videti da li je to jedini poremećaj ili postoji pridružena hipertrigliceridemija, da li su prisutni ostali faktori rizika i sl. Lekovi za sniženje holesterola se ne uvode na "dobardan, holesterol vam je preko sedam, izvol'te Sortis da pijete". Ne. Onog momenta kada se pacijentu u terapiju uvedu lekovi za snižavanje holesterola on će najverovatnije morati da ih uzima doživotno, iz više razloga - prethodno je zaključeno da je nemoguće regulisati holesterol na drugi način, u slučaju prekida terapije javlja se jo-jo efekat, osim što snižavaju holesterol ti lekovi imaju još značajnih pozitivnih efekata itd. Zbog svega toga odluka o uvođenju lekova za sniženje holesterola se ne donosi tako olako kako već vlada fama.
Jasno je da je ono što paranoični Perica zamišlja da postoji neka vrednost holesterola preko koje svi lekari odmah uvode lekove za sniženje holesterola čista budalaština. Te granice naravno postoje ali kao što sam naveo gore one nisu jedina stvar koja je bitna prilikom uvođenja lekova u terapiju, niti se to radi na blic. I jasno je da ako dve osobe imaju istu vrednost holesterola da ne mora da znači da će obe dobiti lek - ako prva ima porodičnu hiperholesterolemiju ona je izložena intenzivnoj aterosklerozi bukvalno od rođenja i ukoliko ne bi dobila lek to bi za nju bila smrtna presuda, pogotovo ako ima i druge faktore rizika (pušenje, pritisak...). Ako druga osoba sa istom vrednošću holesterola kao prva nema druge faktore rizika ne mora joj se uvoditi terapija čak i ako je ta vrednost holesterola nominalno iznad preporučene. Kod nje je potrebno pratiti vrednosti sledećih meseci uz promenu načina ishrane i života (povećana aktivnost organizma snižava generalno masnoće u krvi) i sl.
Postoji više grupa lekova koji snižavaju holesterol ali najvažniji su tzv. statini. Oni su na lošem glasu i kod pojedinih lekara, na primer gastroenterohepatolozi ih ne vole jer mogu da oštete jetru a ponekad oštećuju i mišiće. No kao što nijedan lek nije bez neželjenih dejstava tako nisu ni statini ali se o tome uvek vodi računa, nakon uvođenja prate se parametri jetre i mišića u krvi i reaguje se ako dođe do skoka vrednosti tih parametara - na primer ako dođe do oštećenja jetre uvede se statin koji se luči preko bubrega i sl. Rizik od pomenutih neželjenih dejstava uvek postoji ali to ne znači da zbog toga treba izbegavati te lekove - kod svakog pacijenta se radi cost/benefit analiza i ako korist prevladava rizik i ako postoji jasna potreba za njim lek svakako treba uvesti u terapiju.
Ono što je bitno navesti je da sami statini nemaju samo ulogu u sniženju holesterola a što posledično dovodi do usporavanja daljeg procesa ateroskleroze. Oni su bitni i zato što nakon višegodišnjeg uzimanja utiču na već postojeću aterosklerozu tako što popravljaju funkciju ćelija koje oblažu krvni sud, poboljšavaju samu funkciju krvnog suda i tako pospešuju protok krvi do ciljnih organa, smanjuju hroničnu upalu i ono što je možda i najvažnije - dovode to tzv. stabilizacije plakova i tako smanjuju rizik od pucanja istih i posledičnog nastanka infarkta i šloga.
Na kraju treba reći da su statini prihvatljivi i fanaticima koji se drže toga da ne uzimaju nikakvu "hemiju" već uzimaju samo prirodne preparate. Statin pod imenom pravastatin je 100% prirodan preparat, izolovan iz bakterije iz porodice Nocardia i koji se distribuira kao lek bez ikakvih naknadnih modifikacija.
Eto, u lečenju povišenog holesterola za svakog imamo po nešto.