#stetocine

[rasadnik-kalem-konjuh]

Kako prirodnim putem suzbiti štetočine voća?

Veb sajt: www.kalemkonjuh.rs

Kod ekološke zaštite od štetočina podstiče se harmoničan odnos među prirodnim neprijateljima u okolini. Na taj način se ograničava populacija štetnih organizama. Ljudi postavljaju stubove na koje sleću grabljivice i kućice za ptice, pa tako podstiču naseljavanje korisnih grabljivaca, ali i parazita. U blizini stabala voćaka posadi se pojas divljih cvetajućih biljaka, a prostor između stabala se kosi. Za uništavanje štetočina mogu da se upotrebe razne mehaničke metode, na primer lepljive trake oko stabla i lepljive ploče u boji. Zaražene grane se seku i spaljuju, a pomaže i prskanje odgovarajućim insekticidima.

Najčešće štetočine voća

Staklokrilac

Grane postaju krhke, a kad se slome otkrivaju šuplju, crnu unutrašnjost. Tkivo su iznutra pojele bele gusenice staklokrilca (Synanthedon tipuliformis). Odrasli insekt liči na osu. Larve riju kroz izdanke biljke. Sledeće godine obrazuju lutke, a u rano leto na stabljikama se mogu videti izlazne rupe.

Napada crvenu, belu i crnu ribizlu i jabuku. Za lečenje ne postoji efikasno sredstvo jer se gusenice nalaze u stabljikama i ne možemo dopreti do njih. U zimu zaražene grane treba odrezati do mesta gde im je unutrašnje tkivo normalne boje i sve ih spaliti.

Beli drvotočac

Svetložute gusenice belog drvotočca (Zeuzera pyrina) riju kroz deblo ili grane, oblikujući mrežu tunela u kojima ostaju dok ne obrazuju lutke. Grane postaju krhke i vetar ih lako može slomiti. Još jedan znak zaraze su kuglice zbijene piljevine, zapravo izmeta gusenica, vidljive na nekoj od ulaznih ili izlaznih rupa. Biljku ponekad napadne samo jedna gusenica, ali ako se to dogodi u stablu mladog drveta može biti kobno.

Stradaju jabuka, breza, glog, javor, hrast, zova i divlja smokva. Preventivne mere nisu moguće jer su napadi sporadični. Ako primetite gusenice, odsecite i spalite zaraženu granu. Takođe, možete u tunel gurnuti žicu i njom probosti gusenicu.

Drvenar

Grane i stablo izbušeni su sitnim rupicama. Svaka je označena s malo piljevine i okružena s crvenkastosmeđim rakom. Stablo postepeno vene i odumire. Uzročnik bolesti je mali smeđkasto-crni insekt Xyleborus dispar čije larve ulaze u drvo da bi formirale lutke. Insekt uglavnom napada stabla koja rastu u stresnim uslovima i ne bi trebali da ugroze dobro razvijena stabla.

Ugroženo drveće su trešnja, kesten, jabuka, kruška i šljiva. Guranjem žica u tunele možete da uništite larve ili da odrežete i spalite zaražene grane. Insekticidi ne pomažu jer larve štiti kora drveta.

Vunaste vaši

Kora je raspuknuta i natečena, a na stablu i granama pojavljuje se pamučasta bela "vuna". Crvenkastosmeđe vaši (Eriosoma lanigerum) duge su oko 2 mm i ponekad se mogu videti. Vaši se najpre pojavljuju u proleće i sisaju biljni sok iz pukotina u kori i iz mladih izdanaka. Njihova sposobnost da se razmnožavaju partenogenezom (bez oplodnje) znači da jedna vaš može da proizvede i do stotinu potomaka koji prezimljavaju u pukotinama kore. Ugrožena je jabuka. U vrt privucite prirodne grabljivice poput bubamara, zlatooka i ptica koji se hrane vašima. Čim se vaši u proleće pojave, snažnim mlazom vode isperite vunasti prekrivač i poprskajte odgovarajućim sredstvom.

Štetočine listova i njihovo suzbijanje

Crne vaši

Zbog njihove tamne boje te su vaši lako uočljive na listovima biljaka. Kolonije vaši skupljaju se na krajevima grana mnogih voćaka. Hrane se biljnim sokom i usporavaju rast. Prska se kombinovanim rastvorom derisa i piretrina.

Lipin prelac

Grane brzo ogole jer gusenice lipinog prelca sasvim proždru listove. Gusenice imaju crno-žute četvorougaone oznake.

Stenica  

Listovi zaraženih stabala i grmova izgledaju kao da su probušeni sačmaricom.

Hermelinski moljac

Desetine svilenkastih mreža ispletene su oko grupa listova. Mreže je ispleo moljac kao dom za svoje sitne žućkaste gusenice koje se hrane sočnim listovima.

Napada jabuku, kajsiju, breskvu, šljivu i dunju. O grane drveća treba obesiti lepljive kartonske zamke koje će uhvatiti odrasle leptire. Orežite i spalite zaražene grane da biste uništili gusenice.

Zelene vaši  

Premda im boja omogućuje da se neprimetno stope s lišćem, njihovo prisustvo se lako uočava. Zaraženi listovi se izobličuju, kovrdžaju, žute i otpadaju. Najčešće napadaju biljke u rano projeće, pa listovi stignu ponovo da narastu.

Ugrožena je većina voćaka. Iskoristite grabljivice, na primer larve bubamare. Zadržite ih u bašti tako što ćete im podići zimsko sklonište od šupljih štapova ili gomile bodljikavih grančica. Ako vaši postanu problem, uklonite ih prskanjem derisom ili piretrinom i prihranjujte tekućim đubrivom od koprive da biste pomogli oporavak biljaka.

Šljivina brašnasta vaš

Dok svetlozelena brašnasta šljivina vaš Hyalopterus pruni grize listove kojima se hrani, istovremeno izlučuje medljikavi talog na kojem se razvija gljivica. Ta plesan ne dozvoljava listovima disanje, pa oni venu i otpadaju. Telo svake vaši prekriveno je voštanom materijom koja im daje "brašnast" izgled. Na naličjima listova ili vrhovima izdanaka mogu se naći kolonije vaši.

Strada većina koštunjavih voćanih vrsta. Ako se vaši namnože, od kasnog proleća prska se masnom kiselinom, uljem ili proizvodom na bazi derisa.

Buve sisači

Listovi se kovrdžaju nagore, izobličuju se, zakržljaju i zatim otpadaju. Zaraženi pupoljci se ne razvijaju. Simptome uzrokuje žuti insekt dug 4 mm koji sisa biljni sok. Njegove larve se pojavljuju u proleće. Najčešće su to jabukina i kruškina buha.

Ugrožene su jabuke, smokve i kruške. Da bismo sprečili štetu, početkom leta kad su štetočine aktivne, poprskajte stablo masnom kiselinom, crvenim uljem ili odgovarajućim proizvodom na bazi bifentrina.

Crveni pauk

Sitne životinjice lako je prepoznati po jarkocrvenoj boji. Tokom suvog i toplog vremena ovi pauci se nalaze na većini vrsta stabala voćaka. Zaraženi listovi postaju žuti i prekriveni su sivkastim šarama. Listovi naposletku venu i odumiru.

Štitaste vaši

Na izdancima i naličjima listova vide se brojne pege. Prate ih gomilice voštanih ili pamučnih niti i velika količina gljivica koje se razvijaju na listovima zaraženih biljaka.

Napadaju jabuku, smokvu, krušku, šljivu i vinovu lozu. Obolele biljke treba prskati masnom kiselinom ili insekticidom na bazi ulja.

Mali mrazovac

Gusenice malog mrazovca napadaju grmove mekanog šumskog voća, kao i većinu vrsta stabala voćaka, trešnju, šljivu, jabuku i krušku.

Kako suzbiti štetočine na cvetovima?

Jabukin cvetojed

Cvetni pupoljci se ne otvaraju, postaju smeđi i venu. U njima se nalaze sitne bele larve. Na malinama su peteljke (stapke plodova) presečene. Jabukin cvetojed ima smeđu i belu ljušturu s karakterističnim znakom "V" na leđima. Sitni insekti polažu jajašca u cvetnim pupoljcima, larve se hrane cvetovima koji zbog toga uginu.

Ugroženi su jabuka, kruška i malina. Dok se mladi izdanci razvijaju u proleće i rano leto, pupoljke koji su izloženi opasnosti treba zaštititi prskanjem odgovarajućim insekticidom u pravilnim razmacima.

Voćni moljac

Cvetni pupoljci su pojedeni i zapleteni svilenkastim mrežama zbog čega se suše i venu. Parazit je gusenica zelene boje i smeđe glave. Ugroženo je drveće većine voćaka, uključujući smokvu i limun. Obolela stabla je potrebno tretirati insekticidom koji sadrži piretrin ili rotenon (deris).

Najčešće štetočine plodova

Jabukina osica

Koža ploda ima dugačak ožiljak koji izlazi iz peteljke, a kuglice izmeta insekata ispadaju iz okrugle rupe. U plodu se nalaze smrdljivi tuneli s gusenicama jabukine osice. Gusenice buše kanale kožu plodova da bi se nahranile njihovim mesom. Larve u proleće izlaze iz čaura u zemljištu i riju kroz mlade plodove koji zbog toga prerano opadaju.

Stradaju jabuka i šljiva. Sve zaražene mlade plodove treba ukloniti i spaliti da gusenice ne bi izazvale još veću štetu. Ako se štetočina previše raširi, biljke prskajte proizvodom na bazi bifentrina ili piretrina.

Jabukin smotavac

Plodovi prerano sazrevaju i opadaju s grana. Meso je izbušeno tunelima koje su prorovale larve jabukinog smotavca. Otvori kroz koje gusenice ulaze u plod označeni su malom gomilom tamnosmeđih kuglica insektovog izmeta koje podsećaju na piljevinu. Bledoružičaste gusenice sa smeđim glavama riju do sredine ploda i hrane se njihovim mesom. Kad je vreme za preobražavanje u lutke, insekti napuštaju plodove i kriju se pod korom stabla.

Ugroženo drveće su: jabuka, kesten, kruška, orah, breskva i šljiva.

Na grane stabla obesite feromonske klopke da biste uhvatili smotavce i ublažili posledice. Mužjake privlači miris lepljivih traka, pa se oni zalepe za njih. Tretirajte insekticidom s bifentrinom i nekoliko puta prskajte u razmacima od 3 sedmice.

Voćna mušica

Plodovi sadrže male larve koje se hrane njihovim mesom i pretvaraju ga u kašu. Plodovi trunu bez obzira na to da li su uskladišteni ili su još na granama. Larve nekoliko vrsta mušica plodove uništavaju nakon što izađu iz jajašaca položenih u njih tokom perioda razvoja.

Ugrožena je većina voćaka. Ako problem postane vrlo neugodan, prskajte voće insekticidom na bazi derisa ili piretrina.

Žuti grožđani moljac

Vinovu lozu napadaju dve generacije crvenkastih gusenica s crnim glavama, dugih oko 1 cm, koje polaže žuti grožđani moljac. Prva generacija proždire delove cvetova, a ostatak iskorišćava za izradu svilenkastog gnezda. Druga proždire plodove koji postaju ljubičastosmeđi, venu i trule.

Napada vinovu lozu. Nju treba prskati organskim insekticidom koji sadrži piretrin ili rotenon.

Lešnikov surlaš

Svaki zaraženi lešnik probušen je malom rupom širine 1-2 mm, a ljuska je prazna. Uzročnik je lešnikov surlaš koji u mladi plod polaže jaje. Larva se hrani mesom lešnika, a ljuska postaje sve tvrđa. Izlazi iz ploda kako bi se pretvorila u lutku i to tako što probuši ljusku i padne na zemlju.

Insekticidi su neefikasni zbog tvrdih ljusaka lešnika. Ipak, budući da se larve razvijaju u lutke u zemljištu, i to na dubini od samo nekoliko centimetara, dubokim prekopavanjem oko baze zaraženog stabla zakopati ćete ih dublje i tako uništiti.

Foto: Andi_Munich/Pixabay  Izvor: agroklub.rs

[rasadnik-kalem-konjuh]

Zaštita voćnjaka

Zadnjih godina u Srbiji je primijećen trend u porastu površina pod voćnjacima. Zasnivanje i briga oko voćnjaka zahteva značajna financijska sredstva što na kraju i osigurava dobitak.

Posebna pažnja u delu brige oko voćnjaka, pridaje se zaštiti voćnjaka od štetočina. Hemijska zaštita je vrsta zaštite koja se danas najčešće koristi od svih mera s time da se ne sme zanemariti ni integrisana vrsta zaštite čija je zastupljenost u svetu u stalnom porastu.

U hemijskoj zaštiti koriste se sredstva za zaštitu bilja. To su posebno formulisani hemijski spojevi koji služe za zaštitu biljaka od štetočina (štetnici, uzročnici bolesti, korovi), regulatori rasta, biološki pripravci te svi slični proizvodi kojima se tretiraju biljke, a koji ne služe za ishranu biljaka.

Sredstva za zaštitu bilja u pravilu deluju na određeni skup štetočina, iako većina sredstva može imati i popratno delovanje.

Treba naglasiti da svako sredstvo za zaštitu bilja može biti u većoj ili manjoj meri otrovno za ljude i životinje. Stoga je izrazito bitno da se pri izboru sredstva obrati pažnja na stepen otrovnosti i formulaciju tj. oblik u kojem se sredstvo primenjuje ili dolazi u promet. Razlikuju se formulacije koje se primenjuju u tekućem obliku (prskanjem, raspršivanjem, zalivanjem) i one u čvrstom obliku (zaprašivanjem, rasipanjem granula). U slučaju kad je mogući izbor više prikladnih sredstava za istu namenu, potrebno je uvek izabrati ono manje otrovno i u formulaciji koja je manje opasna za rukovanje.

Pri rukovanju sredstvima za zaštitu bilja potrebno je nositi odgovarajuću zaštitnu odeću i opremu kojom će se sprečiti bilo kakav dodir sa telom. Najopasnija faza u rukovanju hemijskim sredstvima je priprema rastvora za tretiranje jer se tada rukuje koncentrovanim rastvorima. Kako se sredstva često razređuju 100 i više puta, očito je kolika je opasnost od trovanja. Stoga hemijska sredstva treba pripremati na otvorenom prozračnom mestu uz korišćenje zaštitne opreme, ambalažu je potrebno oprezno otvarati kako sredstvo ne bi štrcnulo u oči, praškove treba sipati polako i oprezno kako ne bi došlo do udisanja, tretirati se ne bi trebalo po vetrovitom vremenu, za vreme rada ne sme se pušiti i sl.

Svako sredstvo za zaštitu bilja zadržava se određeno vreme na biljci pa se razlikuju sredstva kratkotrajnog i dugotrajnog odn. rezidualnog delovanja. Garanciju da se na voću nakon tretiranja određenim sredstvom neće naći nedopuštena količina tog sredstva daje KARENCA. Ona predstavlja najkraće vreme (izraženo brojem dana) koje mora proći od primene nekog sredstva do berbe. Osim karence za sva hemijska sredstva koja kod nas imaju dozvolu, određena je i maksimalna dopuštena količina koja se sme nalaziti u pojedinoj vrsti hrane. TOLERANCA je maksimalna dopuštena količina prisutnosti nekog pesticida u namirnici ili na njoj u trenutku njenog stavljanja u promet. Dužina karence je određena tako da se za to vreme količina sredstva razgradi ispod tolerance. Ako se pridržava karence, sigurno je da u voću neće biti prekoračena toleranca.

Neke štetočine, naročito štetnici, ali i uzročnici bolesti te korovi mogu postati rezistentni (otporni) na pojedina sredstva za zaštitu bilja ili ceo skup tih sredstava što rezultuje gubitkom učinka jednog isprva delotvornog sredstva. No pojava rezistentnosti se može usporiti, a kat kad i sprečiti izbegavanjem svake preterane primene hemijskih sredstava. Vrlo je važno menjati skup upotrebljavanih sredstava i uvek imati na umu da je svako suvišno tretiranje voćnjaka ne samo otrovno i opasno kako za organizam tako i za okolinu, već i nepotreban finansijski trošak.