Baštovanstvo je kontrolisanje prirode, ali u isto vreme prirodu treba pustiti u baštu. Bašta ne mora biti samo kolekcija biljaka, poput nekog muzeja gde je svaki primerak izložen pojedinačno, i bez konteksta.
Prirodne biljne zajednice, gde postoji miks trajnica i ornamentalnih trava, su model održivog baštovanstva i inspiracija internacionalnom pokretu u pejzažnom dizajnu ( New perennials wave ). Ili ako niste shvatili, pogledajte samo predloge iz prirode na slikama dole.
Cvetanje Stipe Pennate i Euphorbie u maju je poseban doživljaj koji svake godine sa nestrpljenjem iščekujem.
Kontrast oblika i harmonija boja, fotografisano u julu. Asclepias syriaca ili kako ga kod nas zovu divlji duvan raste i na najnepristupačnijim mestima, a u kombinaciji sa ovom travom može da parira i dizajnerskim baštama.
Još jedna zanimljiva kombinacija, kroz cvetove mlečike probijaju se klasovi trave poput vatrometa.
Na užarenom peskovitom zemljištu malo toga uspeva, ali neki kratak period i takve lokacije su prepune biljnog života i insekata.
Parče livade, pored njive, koje se nije kosilo jednog leta je bilo puno poljskog cveća, pčela i drugih insekata. Divlja žalfija me opčinila svojom bojom! Kako bi bilo divno da samo ovakvih parčića prirode ima više.
U maju na livadama Fruske Gore cveta divlja ruža u kombinaciji sa travom Holcus lanatus čiji cvetovi su sličnih tonova pa izgledaju nekako prefinjeno zajedno.
Solidago, Eupathorium i trava kojoj ne znam ime, visoki trio, cvetaju na obali Majdanskog jezera početkom avgusta i ne napuštaju pozornicu duže vreme.
Krajem oktobra Solidago još uvek ima šta da ponudi, Piet Oudolf (zvezda sveta pejzažnog dizajna) u svom radu ističe biljke koje zadržavaju strukturu i van sezone, lepotu u prolaznosti.
Do pre par godina nisam primećivala koliko je samo ova peščara raznovrsna i inspirativna, mnogo toga se može primeniti i u privatnim baštama. Postoje mnoge knjige, tekstovi na internetu na ovu temu, ali nekad je samo dovoljno otvoriti oči i prošetati.
P.S. Sve fotografije su nastale na području Subotičke peščare, sem dve sa Fruške Gore.
