#ultravioletna

[ultravioletna]

Šta vi mislite o tome?

[ultravioletna]

Nastavljam ovaj serijal objavica jer i meni bude lakše kad sve ovo napišem - jer meni neko nije rekao sve ovo na vreme!!💫

Držite se legendice, sve ćete vi to rešiti 🌞

[ultravioletna]

❤️

[ultravioletna]

Koliko puta vam se desilo da prođete pored nekoga i osetite taj miris - pa vam se vrate svi trenuci sa osobama koje su tako mirisale? Recimo, miris je ono što najviše pamtim. Parfeme koje je moja baka koristila danas više niko ne koristi i nakon nje, nikada više to nisam ni osetila. A volela bih, makar i na tren da mi zamiriše na nju. Isto je i sa dekom. Mirisi, parfemi.. sve to igra veoma važnu ulogu kada su uspomene u pitanju. Setite li se starih ljubavi, bivših prijatelja, setite li se svega onoga čega više nema? Ili, pak, lepih trenutaka sa vama dragim osobama koje su još uvek tu? Znam da o tome ljudi često ni ne misle, ali ja redovno osetim to u vazduhu i setim se tog nekog trenutka.. neke sreće za koju sam tada mislila da je prolazna. Ali pamti se.. Sve se pamti. A uz miris - sve to jače ostavlja tragove na našoj koži. O svemu tome sam pisala u Ultravioletnoj 2, a ako te interesuje da pročitaš više, zbirke možeš da poručiš porukom. 💜🍬

[ultravioletna]

Ponekad pročitam svoje delo ponovo i zapitam se - kako sam preživela sve ovo što sam osećala?

[ultravioletna]

Ultravioletna 2 - Teodora Vuković

[ultravioletna]

💃

[ultravioletna]

Uspomene - sreća ili dželat?

Odrastanje je vrlo čudna stvar. U jednom momentu uživaš u trenucima za koje ne znaš da će postati samo uspomene. Godine i godine školovanje završe se jednim ispitom, diplomskim radom.. Nema više školskih klupa, nećeš se smejati sa drugaricama i slatko se smejati tom jednom dečku iz odeljenja. Sa tim nekim novim klincima nemaš ništa zajedničko, sem možda toga da sede u istim klupama u kojim si ti sedela. Pa postaneš "bumer" jer ti klinci imaju fore koje ne razumeš. A nekad si ti bila među njima. Jedno detinjstvo se završi slikama na zidu. Porodica počinje da bledi, i dok si rekao "keks", porodica od četvoro svede se na dvoje. Detinjstvo ti se gasi gubicima. Kad baka i deka napuste ovaj svet, nisi više ničija unuka. Nema više dedinog pevanja iz podruma, nema priča o njihovoj mladosti, nema cepanja i unošenja drva.. ne dobijaš više novac za užinu jer više ne ideš u školu. A nema ni bake ni deke. Nemaš više koga da pozoveš da tražiš da ti spremi palačinke, da te sačekaju kad dođeš iz škole. Uveče više ne sedite zajedno i ne slavite slave. Nisi više položajnik i ne dobijaš milion poklona za rođendan, Novu godinu.. Ne postavljaš više sto i ne čekaš puno gostiju. Jer gosti više nisu tu. Postoji mesto gde ćemo se svi sresti. Odrastanje je čudno jer.. sa bakama i dekama odlaze i ljubimci. Jedan, pa drugi, pa treći.. Pa kad ode onaj poslednji, a kuća postane skroz prazna, niko ne laje, niko ne grebe nameštaj, nikome više ne puniš posudice sa hranom i nikome više ne kupuješ igračke.. onda te baš udari. I pitaš se, da li ovo znači da sam odrasla?

Ne znam šta je odrastanje, ali ako je ovo to.. onda svakome od nas, po rođenju treba doći jedan vodič kroz odrastanje i vodič kroz uspomene. Jer ja sada imam toliko uspomena sa kojim ne znam šta da radim, a da se ne razbiju u sitne komade. Bojim se, ako zađem u lavirint svojih uspomena, naći ću i one koje će me podsetiti na trenutke kada sam bila najsrećnija. A onda me niko neće spasiti od odrastanja. I onda će ovo dete u meni shvatiti da se detinjstvo završilo.

A onda nijedno godišnje doba neće mirisati na sreću, a ja ću morati da zaustavljam kazaljke na satu. Uspomene su super stvar, ali moraš da naučiš da zbog njih budeš srećan, a ne da te bole kao otvorena rana. Eto, to je valjda to.. Odrastanje.