.
Prosla je ponoć a ja evo i dalje razmišljam o tebi. Ne znam šta mi je, ali ovih dana nikako ne mogu da izbacim to tvoje slatko lice andjela iz glave. Uvek si tu negde,hodaš po mojim mislima. Ne znam ni sam šta je ovo, ne mogu reći da je zaljubljenost, nikako. Jednostavno mi se nešto sviđa kod tebe,i želim da te upoznam bolje. Želim da saznam šta te nervira, šta voliš, kakvu muziku slušaš. Želim da znam kako si provela dan,jednostavno želim da te znam. Da te mogu nasmejati kada si tužna,da mogu da te saslušam i da budem uz tebe kada ti je to najviše potrebno, želim to. Želim da budem neko tvoj.Hoću da ti pokažem da nismo svi isti. Da se uvek pojavi neko ko te izbavi iz tog tvog pakla, i nadam se da ću za tebe to biti ja. Možda grešim,možda od ovoga neće biti ništa jer devojke se obično ne zaljublju u momke kao što sam ja. Ne zaljubljuju se u momke koji pišu pesme za njih. Sve se prave da žele nekog romantičnog, dobrog momka koji će ih paziti,koji će biti iskren i koji će ih čuvati i voleti više od svih ,ali ustvari to je samo tako u filmovima. U stvarnom životu uglavnom kreteni dobijaju devojke. A ja bih rađe ostao sam nego bio takav momak. Ne znam, jednostavno ne znam šta da mislim. Da li da se trudim uopšte ili da odustanem odmah i skratim muke i tebi i sebi ? Ma neće od ovoga ništa biti,džabe sebe zavaravam. Ali uvek tako smislim već scenario u glavi koji se nikad ne ostvari. Ali nikad. Nisam ja za tu ljubav, to meni ne ide. Ja sam izgleda osuđen na to da imam previše ljubavi koju mogu samo da sakupljam u sebi,i čuvam dok se jednom ne pojavi neka osoba kojoj ću moći da predam svu tu ljubav, a do tad mi preostaje samo da čekam. A ti? Ti spavalice moja zaboravićeš me za 2 dana, i mene i ovu poruku moju, i naćeš nekog drugog koji će ti pružiti sve ono što ja želim da ti dam. A ja ću se već snaći, uvek se snađem. A sad laku noć moj mali anđele, lepo spavaj i zaboravi ovo sve.