mozda smo se tamo negde daleko zaista smirili
ti si bio manje tvrdoglav a ja manje bolesna
ti si umeo da mi obrises suze sa obraza a ja sam bila zena kakvu zasluzujes
tamo negde daleko, na mestu koje ne umem ni da zamislim, znam da smo uspeli
bili smo srecni i nisu nas pokosile teske sudbine, zli ljudi i sopstveni ego
sigurna sam da cujes moj smeh bar jednom u mesec dana jer tvoj i dalje ne jenjava u mom secanju
i posle skoro jedne decenine, pamtim
i znam da cu pamtiti zauvek
jos ko zna koliko dok skroz ne uspem da te isteram iz glave, dok ne prestanem da se svadjam sama sa sobom smisljajuci sta bi ti rekao i koji argument bi mi jeftino prodao
jednog dana mozda i uspem da te zauvek obrisem ali to nece biti lep dan
uvek sam verovala da hoce ali zasto bi bio
ti si bio moj razlog za zivotom i nekako, s godinama su se nase uloge zamenile
hvala ti sto si mi pokazao da ljubav postoji
makar i ocajnicka, jeziva, nasilna, krvava i odvratna
jer je to jedina koju sam ikada osecala
znam da si sumnjao u mene svakog trenutka ali zaista nisam umela bolje
i mozda smo negde drugde srecni ali sigurna sam da te tamo volim najvise podjednako kao ovde
imala sam prazan novcanik, 14 godina, mislila da ceo svet ceka da se ja pojavim
mnogo je tesko imati 22 i ne verovati ni u sta
nadam se da si dobro i da barem uspes da sanjas makar i u znoju
jer ja tebe nikada ne vidim ni sklopljenih ociju
cisto da ti jos jednom kazem da te v…
a onda mogu da nestanu svi svetovi u kojima smo se pronasli
