Coi

U haosu pronalazim smisao, u recima sebe. 🤍

[ivanaaar]

Samo nemojte da vas zbog nekoga boli srce, zeludac ili dusa. Ikada. Ne radite to sebi. Nije vredno.

[ivanaaar]

Sacuvala sam te.

U svakoj nedovrsenoj recenici.

U svakom trenutku kad me nesto podseti na tebe.

U tisini izmedju dva gutljaja vina.

U stanu kad se sve utisa.

U dugim vecerima kad misli lutaju same.

Nisi u omiljenom parfemu koji je izbledeo.

Nisi u krevetu koji je postao hladan.

Ti si u svakom uzdahu kad me iznenadi miris mora.

U svakoj pesmi koju ne preskocim.

U trenucima za koje ni sama ne znam zasto me vrate tebi.

Sakrila sam te u tisini izmedju dva smeha.

U kisnim danima, kad i zidovi znaju koga nema.

Nema te.

A ipak, sve te pamti.

Sacuvala sam te ne da bih te imala.

Ne da bi se vratio.

Vec da bih jednog dana mogla sebi da priznam da sam te iskreno volela.

Jer ljubav ne nestane onda kada neko ode.

Ostane u stvarima koje vise ne radimo.

U navikama koje nosimo sa sobom.

U onome sto postanemo posle nje.

Neke ljubavi ne prodju.

Samo prestanu da kucaju na ista vrata.

I mozda, jednog dana, tvoje ime vise nece boleti.

Ali ces zauvek ostati tamo,

u onom delu mene,

gde se cuvaju sve sitnice

koje su jednom bile dom.

[ivanaaar]

Ti dolazis kao da si siguran

da cu biti tu.

Ja odlazim kao da mi nikad

nisi ni bio potreban.

[ivanaaar]

Nisi ti kriv

ja nisam sposobna

da te volim.

[ivanaaar]

Lako se zainteresuje,

jos lakse odustane.

Brzo je ponese.

Jos brze pusti.

Ima neke savrsene muskarce u mislima,

neke svoje stroge mere i ideale,

pa se niko u njih ne uklapa do kraja.

Mozda na kratko.

Na poneki dan.

Svidi joj se neciji glas,

nacin na koji je gleda,

prvih nekoliko poruka.

A onda pridje blize i nesto u njoj samo utihne. Najvise voli ono dok jos nista nije stvarno.

Veruje u ljubav, ali u onu iz svoje glave.

Daleku od ljudi koje srece i zivota koji zivi.

Ne deluju joj kao muskarci zbog kojih vredi spustiti gard.

Ne popusta.

Ne pristaje na pola.

Ona bi sve, ali po svom.

Otvorena, komunikativna i zavodljiva, a ne zna da ostane.

Dok je sve pogled, poruka i pocetak, jos je tu.

Cim dodju obicni dani, vec se udalji.

Ona bi sve, a mozda zapravo ne bi nikog.

Kao da moze sa svakim, a ne moze ni sa kim.

Ne na duze staze.

Ne da ostane.

Ne da traje.

[ivanaaar]

Gde god da odes,

ja sam tvoj svetionik.

I kad je more mirno,

i kad te oluje slome.

Necu ugasiti svetlo.

Da znas da uvek imas gde da se vratis,

uvek tu da ti pokazem put nazad

kad ga zaboravis.

🤍

[ivanaaar]

Dobra zena ne moze biti bivsa.

To je zena koju ce muskarac opet

pozeleti, a nece imati nikad vise.

[ivanaaar]

Obicno prevare onu sa kojom bi svaki bio

Sa onom sa kojom je svaki bio.

[ivanaaar]

Draga I,

Ako ikada pronadjes ove reci, znaj da nisam prestao da mislim o nama — o svemu sto smo mogli biti, a nismo.

Ponekad zatvorim oci i zamislim…

Jednog dana, ovim istim gradom koracace jedna mala plava ti —

sa tvojim ocima u kojima se svemir oslikava,

koje se smeju i nose ceo svet,

kao sto si ti umela.

A negde, mozda bas iza ugla gde sam te prvi put sreo, naici ce jedan mali ja —

tvrdoglav, zamisljen,

ali nezan kada niko ne gleda.

I oni ce se sresti.

Nece znati zasto — ali njihova srca hoce.

I svet ce, na tren, zaboraviti da dise.

Univerzum ce ih spojiti lako, bez buke, bez borbe.

Kao da je ceo zivot cekao samo taj trenutak.

To ce biti ona ljubav sto ne trazi dozvolu,

sto dolazi tiho, ali ostaje zauvek.

Ona koju mi nismo stigli da imamo.

I mozda… bas tada, univerzum ispravi ono sto nama nije umeo da da.

I kad ih svet pogleda, mislice da su se tek sreli.

A samo cemo se mi — u njima — ponovo pronaci.

Zauvek u tisini,

i iz daljine — neko tvoj.

[ivanaaar]

Mozda u sebi nosis ceznju

da se probudis u malom gradicu kraj reke,

tamo gde fasade nisu jednolicne,

vec u bojama koje tiho pevuse dobro jutro.

Zudis za novim gradom,

novim pocetkom i novim zivotom.

Zamisljas kako te budi sunce

dok polako otvaras oci,

znajuci da danas nema pritiska i zurbe.

Izlazis iz svog malog stana u papucama i lanenoj haljini.

Narucujes kafu u tisini skrivenog kafea.

Dok ispijas gutljaje kafe, dises lagano.

Tvoje misli vise ne jure,

samo su tu, prisutne.

Prisutna si i ti. Radis ono sto ti prija.

Dok razmisljas o tome, pitas se,

koji je to grad, koje je to mesto

gde treba da odes da dozivis sebe...

ali...

Mozda ne moras nigde da ides.

Mozda taj grad nije mesto, vec dozvola.

Mozda ne trazis novi zivot, vec sebe.

Bez grca, bez uloga koje vise ne zelis da igras,

bez ocekivanja koja vise ne zelis da ispunjavas.

Mozda taj zamisljeni grad nije poziv da odes,

vec poziv da ostanes, ali kao prava ti.

Mozda je to poziv da zivis

onako kako istinski zelis.

[nekonepostojan]

Večeras negde u tami,

Posle flaše crvenog vina,

Svlačiš bretele satanske haljine,

U nadi da će njegovi dodiri

Obrisati moje tragove.

[ivanaaar]

navikla si da budes dom.

mesto gde se ljudi vracaju

kad ih svet izbaci.

gde ih ceka topla rec,

razumevanje,

zagrljaj koji ne pita

koliko puta ces se opet pojaviti i nestati.

gradila si od sebe sigurne prostore

za one koji nisu znali sta znaci ostati.

koji su ulazili blatnjavih cipela

i nikad se nisu osvrtali

da vide koliko je tebi trebalo

da sve to ocistis kad odu.

zvala si to ljubav.

biti tu.

biti dobra.

biti zena koja razume.

koja trpi.

koja spasava.

ali onda si shvatila.

ne mozes vise da budes skloniste

onima koji dolaze samo kad pada kisa.

vise ne pretvaras rusevine u domove

samo zato sto neko nema gde.

jer ti si kuca koja zasluzuje da bude dom

nekome ko ostaje

i kad svet nije protiv njih.

nekome ko ne trazi utociste,

nego mesto

gde se zivi, dise, voli - svaki dan.

sad vise ne gradis u tudjim grudima.

ne ulazes u temelje koji te ne drze.

naucila si: nije tvoj posao da stalno gradis,

ako niko ne ostaje da zivi s tobom u toj tisini.

sad si svoj dom.

i vise ne pustas svakog da udje

samo zato sto kuca.

[ivanaaar]

Javite mi

kad ga sve moje bude stiglo

da mu kazem

da ce da prezivi.

[ivanaaar]

Neko voljen nije tu.

Ali dok nas ima

i tog nekog bice.

U srcu.

U secanjima.

U molitvama.

[ivanaaar]

Zavolela si me,

nisi mi dobra vise.

I ja cu tebe,

kad te izgubim.

[ivanaaar]

No revenge because awful people

ruin ther own lives.

[ivanaaar]

Jednog dana ces shvatiti

da ono sto trazis nije tamo negde,

vec unutar tebe.

Da tisina nije praznina,

vec prostor gde rastes.

Sve sto si izgubila,

vodilo te ka onome sto ti stvarno pripada.

I tada ces znati.

Zivot te nikada nije ostavio,

samo te je ucio kako da pronadjes sebe.