MESEČAR

[lets-magic]

Alo! Ovde pokusavam nesto da stvorim A sve mi se rusi mesaju se stvarnost i snovi.

sve sto je trebalo meni je smetalo Pa mi se okrece mrak u sobi. Neki novi dani, zbog kojih sutra sam bolji.

I eto za sekund sve gori mi plesemo goli, samo da znas da neko sve motri. Cekaj me jer nismo najgore prosli.

Nemamo motiv, al vuce nas poriv Tvoji zubi u kozi Moji snovi na kocki

U nasem carstvu smo gosti oprosti mi sve i jutra smo prosli Moje najcrnje noci su Tvoja kosa i oci.

[lets-magic]

Moja ljubav nije aerodrom, aerodrom nije moje nebo. Zivot mi je autobuska stanica i peron Dzakovi cementa i napero' Zuljevi na nogama, gradovi i geto Papir, slova i pero

Moja ljubav nije aerodrom, vec prazan kavez za ptice. Jutro mi je hladna kafa i prljava kada, da sperem krv i ljagu skinem. Zime su mi prazne. Cesto prekriju njeno ime Zivot su kecevi i pune piksle Fazon cutis ili grizes Jesu li ljudi kurve ili picke?

Svet nije moje vlasnistvo, vec pogled. Umoran sam od kratkovidih, ne bi im pomog'o ni dvogled,a sve su kao videli... Moja masta je telefonski poziv, onda kada nemas koga da zoves Ako prija ti samoca, znaci svoj si covek.

Ja nisam moje delo, ko jos cita duge pesme? Znam da ja sam ja, ne moraju to da kazu zvezde. Kaze pun mesec, nestvarno cekamo zajedno Po nebu pravimo pometnje, kazu da nije pametno jer rusimo im nebeske teznje, pa kazu stariji smo... Svi starimo...

Prolazno je, tako prolazno je. Oznojis se, a ne izgradis sve Umoris se, kazi zidu, precutace. Reci zidu da puci ces. Precutaces, puci ce.

Boli su nozeve u moja ledja Niko od tih ljudi, ne moze biti vredan Ali vreme se menja Nemoj da uradis isto ako neko okrene ti ledja.

I hoces da spavas, a neko te zove Budi te zvono, pocinju nocne more Nekad je najbolje da samo odes O da, nekad je najbolje da samo odes.

[lets-magic]

Sve sto se desavalo je samo prolazilo pored mene. Vise nije bilo ni vremena ni prostora. Zapravo ih je bilo, tu medju ostalim stvarima koje su lebdile po praznoj sobi. U toj sobi sam bio sa svim svojim prljavim navikama, preplitale su se tu negde izmedju nas, u istoj sobi. Gde god da sam isao vracao sam se, donoseci samo prasinu koraka i te osakacene noge koje su mi pravile problem gde god isao. Nisam znao gde idem, samo sam hodao, osecao sam se lose. pa sam uhvatio prvu osobu koju sam sreo na ulici i samo sam promumlao ''drzi kljuc, vodi me kuci, nisam dobro''. Bilo je pola 4 ujutru, secam se da sam bio u kuci, popio sam mnogo kafe, bilo mi je bolje, pitao sam je da me zagrli i zahvalio sam se na pomoci. Bio sam go  plivao sam u sopstvenom znoju, telo mi se topilo, pobegao sam od guzve. Laknulo mi je, ona je bila cudljiva, rekla mi je da imam psihickih problema, nasmejao sam se. -Prijala bi mi jos jedna kafa - Hoces jos jednu kafu? - Da, mozes li da zagrejes vodu? - Ti si prvi covek kog sam upoznala da pije kafu u ovo doba. -Vreme nije bitno - Koga ima u onoj sobi? - Nikog - Cija je? - Nicija - Sta ima u njoj? - Nista, slusaj! Pusti sobu, gorim, mazi mi se. Prisla mi je i pocela da me grli i ljubi. Skinuo sam je. Sve je izgledalo kao da je mene cekala tamo... Istusirala se i otisla zauvek, nisam joj zapamtio ime. Ocekivao sam pomoc, zbog toga sad sedim u praznoj sobi sa svim i svacim oko sebe i pitam se zasto sam osudjen na dozivotno lutanje i prazninu. Skuvao sam jos jednu kafu, bilo je oko 8 ujutru... I lutanje i praznina su bile korisne po necemu, bile su jako dobre, mogao sam da uzivam u sopstvenoj bedi. Uglavnom sam samo putovao, vukao se po nocnim barovima, mlatio kurcem i pisao, za mene je to ipak bilo nesto.                        ...

[lets-magic]

Ne morate mrzeti nekog ako ga ne volite, idete u krajnosti... Lako vam je obrisati osmehe sa lica jer je vas osmeh proizvod ega, a ne duse...  I imate obraza da me pitate kakav sam covek? Los covek, sujetan, pokvaren i istinoljubiv, nije moja krivica sto ste ispod koze i kostiju samo prazne ljusture. Namecete se, niste ocekivali da cu da otklonim svaku zabludu koju imate o sebi, dobro poznajem licemere, a vi ste slicni njima, samo sto za vasu zajednicu nema imena. Znam vam najvece strahove, zato ste kao zaledjeni kada me vidite. Necete prihvatiti moje reci, necete mi verovati ako vam kazem da vam ne zelim zlo. Necu vam reci da nisam poput vas. Pazljivo sa pogledima jer kad stanem ispred vas bicu vam ogledalo, a kad budete videli sebe ocima kojima mene gledate, vise se necete isto videti u ogledalu...   Zato sklonite te urokljive oci sa mog lica i dalje noseve od mojih poslova, zavidite mi malo tise. Nazdravljam u svoje ime, samo pijte iz svojih casa. Ziveli!

[lets-magic]

Nisam ja isti, nije svet, nisi ni ti ista. Glupa potreba da pisem o tebi, glupo mi je, osecam se slabo. Zivot nije samo o tebi, pomisao o predstavi u kojoj si deo komada zastrasuje, haluciniram tvoje ime, razumes? Kako bi? Kao da ludim, osecam se veliko jer sam te napisao tako da niko nikada ne moze da me iskopira, ali sam pocepao taj papir da sam sebe ne mogu da kopiram, a ti? Ne postojis. Moje sulude sebicne ideje, ko uopste mari za tebe? Mene? Dajes mi minute zivota, zar da prihvatim minut zivota? Ne cini li zivot neizvesnot? Zasto mi onda uskracujes, zasto mi prosto nedas?

[lets-magic]

[lets-magic]

                                                        1

-Mracna prostorija, oseca se vlaga, cuju se zvuci rastimovane gitare. U prostoriji je jos jedno ljudsko bice, ne vidi se lice ali dobro osecam ljude, ne znam ko je, ali nesto se cepa u njemu, osecam po mojoj dusi, nisam empaticam i ja sam gad. Cujem da tesko dise, ne razumem muziku koju stvara, sigurno vise zna o njoj nego ja…

 (Prestaje muzika)

 - Uh covece ( zacu se iz mraka) .

- Ja:  Ko je to? (panicno odgovaram).

-On: Nisam siguran trenutno, radim na tome, verovatno je on. Nego, imas li cigaru?

-Ja: Imam

-On: Burna noc a? (ne odgovaram mu odmah)

-Ja: Aha… (duza pauza)

-Ja: Kako sviras u mraku? Koja je to muzika?

-On: Bluz

( Jos uvek lezim u krevetu, ne mogu da ustanem, osecam se kao govno, ko zna sta sam sinoc pio, necu vise da pijem, palim odavde)

-Ja:Upali svetlo

-On: Necu

-Ja: Svejedno, upalicu ga ja!

(Palim svetlo u prostoriji su gitare, sank, razbacane flase, pojacala i sto za poker. Na stolici preko puta kreveta je “On” nosi crni sesir, tamne lenonke, crni kaput, sal i neke jebeno dobre cipele, pored njega je stap, izgleda da je slep)

-Ja: Nisam te video sinoc, odakle ti ovde? (pokusavam da caskam, ne osecam se neprijatno, ne zalim ga, zavidim mu).

-On:Ne vidim ni ja tebe sad, niti cu te ikad videti.

-Ja: Treba da te zalim? (Zamahujem pesnicu ka njemu da proverim da li je stvarno slep)

-On: Trebalo bi da mi zavidis (nije se pomerio, samouvereni osmeh)

-Ja:Kako si znao da sam ovde?

-On:Pa ne moram samo da te vidim, mogu i da te osetim, osecas li ljude?

-Ja: Retko.

-On: Meni je to jedini nacin da ih upoznam.

-Ja: Ne svidja mi se tvoja muzika.

-On: Nisam svirao za tebe, zelis li?

-Ja: Svejedno

(Svira jedan ton, potom mu munjevitnom brzinom nadje slicnost i onda ga razvuce u spiralu, znoji se, grubo se smeje, namrstio je lice. Nesto ga obuzima, a obuzima i mene, obojici je u jednom trenutku bluz bio sve sto imamo, a bez njega, ja ne bih imao nista)

(Staje muzika)

-On: Imas li tu cigaru ili ne?

-Ja: Evo ti pljuga, zaboravio sam…

(U pakli je bila jos jedna pljuga, Vadim je na ivicu i pruzam mu je. Setim se.. Kakva sam budala)

-On: Mozes li da mi je das u ruku?

-Ja: Izvini… (izgovaram kao uzrecicu, neki bonton valjda..)

-On: Desava se. (vadi zipov upaljac, pali cigaru).

-Ja: Ko si ti i sta radis ovde?

-On: Pravo pitanje je sta ti radis u ovom podrumu?  

-Ja: Ne pitaj

-On: Ni ti mene, bilo bi bolje da odes dok nije dosao.

-Ja: Ko?

-On: Pa on. Ume da bude jako nezgodan prema novim ljudima.

-Ja: Ne volim nove ljude.

(Zamahuje pesnicom ka meni, promasuje me. Skida lenonke..)

-On: KO SI TI?!

-Ja: Sta koji kurac?!

-On: Jel ti on rekao da ostanes?

-Ja: Ko si sad ti?

(sipa viski u prljavu casu, eksira ga, zacudjen sam, nesto nije dobro, trese se)

-Ja: Ti nisi slep? ( hvatam ga za rame ali mi on sklanja ruku)

-On: Ne dodiruj me. Nisam slep, slep je On, ja sam sizofrenicar, ne znam ni kako se zovem. Sviraj nesto.

-Ja: Zasto ti ne sviras?

-Sizofrenicar: Svirao sam nekad.

(Uzimam gitaru, krecem da sviram neku staru rok baladu, koju vezbaju pocetnici. Prekida me stavljanjem ruku na zice)

-Sizofrenicar: Ti bas nemas nista svoje?

-Ja: Imao sam nekad.

-Sizofrenicar: Sta se desilo?

-Ja: A tebi?

-Sizofrenicar: Meni nista, ali njemu…

-Ja: Kada si ga upoznao?

-Sizofrenicar: Upoznao je On mene,

(Vraca lenonke, uzima gitaru i pocinje da svira)

(Muzika gruba, ne samo sto nije prijatna vec smeta, ustajem iz kreveta I oblacim se)

(Staje muzika)

0n: Gde ces?

-Ja: Sta te zabole?

-On: Mozes li da mi pomognes da se popnem uz stepenice?

-Ja: Mislim da me zajebavas

(Udaram ga pesnicom, pada sa stolice)

-On: (Ustaje uzima stap I zamahuje ispred mog lica). Ajde junace! Udari njega tako ako smes! (Pronalazi me stapom I oduruje me, udara u vrata, izlazi. Gasim svetlo. vracam se u krevet)

[lets-magic]

“Ja nisam posvećen dosljednosti”, rekao je, “već Istini.”

[lets-magic]

Manastir je postajao tijesan i bila je potrebna veća zgrada, pa je trgovac napisao ček na milion dolara i stavio ga pred Majstora, koji ga je podigao i rekao, “Vrlo dobro. Prihvatiću ga.” Trgovac je bio nezadovoljan. Bila je to velika svota novca a Majstor mu se nije ni zahvalio. “Tu ima milion dolara”, rekao je. “Da. Primijetio sam.” “Iako sam ja imućan čovjek, milion dolara je mnogo novca.” “Hoćete li se da vam se zahvalim za to?” “Trebali biste.” “Zašto? Davalac bi trebao biti zahvalan”, reče Majstor.

[lets-magic]

“Slavim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, jer si ovo sakrio od mudrih+ i umnih, a otkrio maloj djeci. Da, Oče, jer ti si htio da tako bude

[lets-magic]

Ustao sam ranije, izdrkao ga, potom se istusirao. Doruckovao sam iako nemam tu naviku. Skuvao sam kafu, nisam je popio. Otisao sam da pisam, wc solja nije dugo ociscena pa sam mlazom koji je iznenada izasao iz mene skinuo sva govna s' njene povrsine. Vratio sam se u sobu i poceo da pisem... Poceo sam sa: "Polako je padala noc, a ja sam jos bio na pocetku dana... Previse razmisljam o proslosti, pokusavam da se setim ko sam bio, kazu da ne licim na sebe. Namazao sam ruke pomadom i setio se da sam to bio ja". Nije mi islo pisanje, sve mi je nekako izmicalo iz ruku, kao da u jednom trenutku imas ceo univerzum na dlanu, a u sledecem zaboravis gde si ga ostavio. Pocepao sam papir, na brzinu se obukao i izasao napolje. Dosao sam kuci posle 2 dana ili bar mislim da sam kuci, vec uveliko planiram da se odselim negde ali nista ne radim po tom pitanju, odmah sam se bacio na pisanje. "Stvari koje su pojmovi lepote cesto ne pruzaju nikakav osecaj kada ih dodirnemo. Pogled ne puni dusu, pogled privlaci dodir, dusa puni dusu".Podsetilo me je na ljubav, na zanosnu plavusu, dodirnuo sam je i odmah joj napunio dusu, napunio sam je! Iz toga mora nesto da se rodi, rekla je... Zvucala je zabrinuto pa sam joj rekao da smanji ocekivanja, nisam je vise video.  ''Nije to velika stvar, velike stvari imaju dusu, proslost je mrtva''. Krenulo je! Konacno! Nisam mogao da stanem sa pisanjem, osecao sam se kao da sam izmislio slova, to se mnogima nije svidelo, iako me to nije interesovalo, smetalo mi je, strasno je smrdelo...  ''U zivotu treba ciljati govna dok pisas''... I eto me na samom vrhu, jedan od najvecih, svakom sledecom recenicom sam pokazivao dupe smrti... Eto me na vrhu, sedim u gacama na pocepanoj fotelji sa gomilom papira oko sebe, u isto vreme sam bio na dve strane, na drugoj me je cekala smrt i pokazivala mi dupe.

[lets-magic]

Na kraju svakog dana sam dolazio do istog I opet se budio da tragam I opet se budio da tragam Vise se ne budim isto Vise i ne spavam

Prolazilo je mnogo ljudi kroz sve te snove Neki su bili nada To su tudji zivoti Nemam sta da prastam...

Sve te slike iz glave Ja bih da pobacam Mnogo je slicnosti Izmedju zaljenja i zagrljaja

Na kraju svakog dana sam dolazio do istog i opet se budio da tragam Vise ne spavam mirno I nista ne sanjam

[lets-magic]

Dobro znam da je snaga kada stvaras to sto sanjas i ne trpis tudja sranja nije zakon sta i pravda

Bezocnosti sivog grada De je bludnost tu je nada Skupila se sva ta bagra Raspece morala

Bestidnost je njihov napad To je rekao tata zapad Ispod zlatnog pokrivaca Tece tudja krv i snaga

Frivolnosti sa svih strana Afirmisana banda krenula na samog vraga bescasnost junaka

Dobro znam da je snaga kada stvaras to sto sanjas i ne trpis tudja sranja nije zakon sta i pravda

[lets-magic]

Razbij ogledalo! Nisi sopstveni odraz, nisi ni sopstveno ime. Nisi ni u drugima, nisi cak ni ti. Stoji danima pored ogledala ne zaleci vreme i kada budes shvatio, udari ga pesnicom ne zaleci krv, kad ga budes razbio shvatices, neces imati vise za cim da zalis. Kad budes izasao napolje, bices na pljusku i razmisljaces o svim tim provedenim satima i nebu. Osetices kisu i ona ce biti sav teret neba, ono je podelilo taj teret, razbilo ga je na hiljadu delova, rasturilo ga je na kapi i sekunde. Kada kisa bude prestala da pada, neces razmisljati ni o cemu, vratices se pored razbijenog ogledala i rana nece predstavljati nista, bol ce postati natprirodni zanos, a ti vise neces biti odraz, neces biti ni ime, krv na podu vise nece biti tvoja. U trenutku ces biti bez svega sto znas o sebi ali vise neces bezati od sebe, stajaces dugo iza ogledala,a to ces biti ti. Vredan da izadjes sebi na crtu, suocis se sa sobom, a kada budes bio apsolutno spreman, razbij ogledalo!

[lets-magic]

Bio je dovoljan jak stisak ruke da uzburka sav potisnuti haos u meni, bez pogleda, bez jedne reci, bez osecanja, samo jak stisak izazvan tudjom patnjom i moja ruka krvava od zida... Zaklet sam da se ne secam ali oziljci me stalno podsete na iste stepenice, isti mrak, istu senku. Citav zivot je samo jedan trenutak besmisla u kom sam se nasao ali vreme brise svaki trenutak, uspomenu, ostaju samo oziljci... Cesto se spustim niz iste stepenice, nemajuci pojma kuda idem, samo lutam za senkama u mraku. Znam sta je noc, znam sta mi je trazila, ja nisam imao izbora osim da se ne secam, ne vidim, ne prepoznam, samo nisam mogao da zaboravim.

[lets-magic]

Anglosaksonski za pocetnike

 Šta znam, nekad vredi pomisliti na one dobre stvari u životu, razmišljati pozitivno, biti sa ženama, trčati, slikati, piti do iznemoglosti, sanjati, navijati za Novaka Đokovića, raditi sklekove, čitati dobre knjige, blejati, kositi travu, ići na koncert, ići u kladionicu, izaći go na ulicu, tući se, igrati basket... Tako se borim sa životom, a nekad je dovoljno da samo razmislim. Život sigurno misli da sam prepotentan. Nekad me mrzi, nekad mrzim ja njega ali uvek se osloni na mene kad mu trebam, taj koristoljubivi govnar...      Još uvek nisam izašao u šetnju, ne šetam često,gotovo nikad svesno. Mislim da treba da prošetam...Kada ne pišem onda crtam, kada ne crtam onda pijem, kad ne pijem onda mi se piše, kad mi se piše pijem, kada nemam para crtam, kad ne crtam idem u šetnju. Ljude kao da mora odrediti ono što rade, ako pevaju oni moraju da budu pevači, da imaju takav stil, da žive po tome... Pisci se ponašaju kao da su oni njihova dela, to ih određuje, nemaju ništa svoje što nema svaki pisac pojedinačno, nemaju ništa što vole da rade, a na pisanje gledaju kao na posao, većina pisaca nema ličnost... Već pada noć, od moje šetnje nema ništa, ali mi to ne smeta, nekako volim da ne radim ništa. Setiću se šetanja kad budem izlazio do najbližeg bara, prošetacu direktno do šanka i ostatak večeri provesti odmarajući od šetnje. Konobar će mi donositi tone piva i sa mnom ce sedeti plavuša sa dobrim nogama i velikim sisama, a ja cu sve redovnije ići u šetnje. Rano ujutru ću je otpratiti kući i recitovati joj Bećkovićeve stihove, ona će me pozvati unutra i za tren oka ćemo se naći na podu, skakaće po meni i traziti još jebanja, kasnije još Bećkovica i opet još jebanja. Zacarani krug…   Moraću da joj govorim volim te svaki put kad ona meni to kaže i moracu da je oženim i napravim joj gomilu dece koju cu morati da izdržavam do svoje smrti.. Mozda mi se svidi šetnja i  nastavim do nekog drugog grada, nema smisla ali je bolje od nametnutog moranja, kao pisanje, nemam ništa od njega, samo jebeno volim I ne moram.

[lets-magic]

Sad smo bezbrižni, laki i nežni. Pomislimo: kako su tihi, snežni vrhovi Urala.