1. the last five years u madlenianumu review: režija 10/10, glumci 10/10, koreografija 10/10, scenografija 10/10, sve bi bilo super ALI PREVOD TEKSTOVA JE -24162417/10 ŠTO JE JEZIVO JER BUKVALNO UBIJA CEO MJUZIKL UBIĆU SE KAKO MOŽE DIRIGENT DA PREVODI TEKST PA JESTE LI NORMALNI VI
2. probudila sam se jutros i svi su i dalje spavali, izašla sam na pavlovu terasu i počela je da pada kiša i pustila sam ovo i bila sam mnogo srećna
u to ime vinjeta ovog dana:
(nikom jasno zašto ne želi da mi se ubaci link ovde!!! mnogo volim ovaj video i ovaj dan, agh) tu je link
3. noćas u 5 su nam zvonile komšije da nas opominju što smo glasni a beba spava, nakon toga usledilo je najtužnije puštanje ove pesme ikada, želim da zapamtim taj momenat, svi deprimirani a ovo ide na 10% zvuka, smešno je iz ove perspektive.
nego, da se vratimo mi na TL5Y:
the last five years (jason robert brown) je mjuzikl o razvodu džejmija i keti, gde on priča priču od prvog upoznavanja do razvoda, a ona unazad - od razvoda do prvog upoznavanja, i jedini momenat kada se sreću je na venčanju. premijeru na off-brodveju imao 2002, snimljen je i film sa džeremijem džordanom i anom kendrik u glavnim (i jedinim) ulogama.
generalno, koncept cele priče je jako dobar, i teško je izrežirati ovako vremenski kompleksan komad da valja, zato mislim da je robert bošković uradio jako dobar posao rediteljski. u većini produkcija (kao i u originalnoj) koncept je takav da njih dvoje nisu zajedno na sceni i nemaju komunikaciju, već da pričaju publici priču. reditelj filma (ričard la gravaneze) je prvi u stvari uveo njihovo zajedničko pojavljivanje tokom celog mjuzikla i toplinom svetla i bojama je prikazivao koja je vremenska linija u pitanju. u našoj scenskoj produkciji je to takođe slučaj, oboje su skoro sve vreme na sceni, i scenografijom i kostimom se razdvaja čiju priču pratimo u tom trenutku. takođe, imaju i plesni ansambl od 8 članova koji dosta doprinosi prikazu same priče u ovakvoj izvedbi.
s druge strane, čini mi se da je ključna ideja ovog mjuzikla prikazivanje njihovih osećanja u datom trenutku međusobnog odnosa, bez figurativnog prikaza dešavanja oko njih. stoga, ispada da je ovo jedan vrlo savremeno-konzervativan pristup režiji, pogotovo kada se malo dublje zađe u materiju i ideju, i zato, kad malo bolje razmisli, ne mogu da zaključim koje je moje tačno mišljenje o ovome. vizuelno je jako dobro, i veoma je savremeno, ali ne znam koliko je suštinski ispravno. mada, nije kao da mogu da kažem šta je ispravno a šta nije, to su nečije rediteljske odluke. ipak volela bih u budućnosti da vidim da neko postavi ovaj komad potpuno apstraktno, sa fokusom na unutrašnji aspekt njihovog odnosa.
sve u svemu, odgledala sam večeras prvi put originalno izvođenje, i mislim da sam prvi put shvatila da je i ketina strana priče jednako legitimna kao i džejmijeva. to što se ja ne slažem s njom to je lična stvar, ali u prvobitnoj ideji jasno je da je u pitanju samo raskol između ključnih životnih ciljeva dvoje ljudi, što se nekako izgubilo u prevodu u većini postavki, i većini pristupa glumica koje igraju keti, jer je prikazuju prepatetično, što uopšte ne mora tako.
ovo je originalna postavka, ceo mjuzikl:
jedva čekam da gledam i verziju branislava podrumac/žarko stepanov, jer me mnogo zanima kako će ona da odigra, ima potencijal da bude dobro, u ovoj postavci koju sam gledala bila sam 100% na džejmijevoj strani.
andulkaphoto
gracieabrams
areudirty
2087
germansingergirl
s-u-f-j-a-n-s-t-e-v-e-n-s