Jedno putovanje.
Ona i ja.
Koje je počelo, eto tako.
Volim da se vratim malo
da vidim tragove
da vidim šta sam napisao
da vidim koga sam voleo da vidim šta me je slomilo
i zbog čega sam otišao.
Umem da odem i na njene početke
i da vidim kakva je bila pre
da vidim da li su joj oči drugačije nego ove sada
da joj poljubim prvi korak
Njena prva prošlost
pre sto sedamnaest nedelja. Nisam bi tu.
Nikad me nemoj pitati šta vidim u tebi
jer ja ne vidim u stvari ništa
ali ti to nećeš razumeti.
Ja sa tobom sve želim da osetim.
Njena arhitektura i moje reči to bi bilo lepo spasenje.
Tako lepo nećemo promeniti svet
ali baš me briga.
Ima ta jedna fotografija
pre šezdeset i dve nedelje
ona je na litici
gleda na more i tamo je neki čamac ne znam o čemu misli.
“Vodi me u muzeje i svoja kolena.” rekoh jednom dok je kupovala kiflu.
“Da odemo u Sremske Karlovce
da pobegnemo na dan iz kuća
čak slažemo gde idemo ako nas uhvate
a možda ipak odemo u Prag jer nikada nisi bila.” -
rekoh u jednom pismo
koje nikada nisam poslao
nisam znao adresu njenu.
Znam samo da nikada nije bila u Pragu.
Volim kad šetamo
i onda sednemo negde gde se deca igraju i voze trotinete
pa odem
po sladoled
i vratim se
a njoj jesen svuda
a ona se smeje.
Nikada nisam znao
koliko voli plafone i lustere
i ovaj jedan život
bih mogao da provedem
gledajuću je
kako je srećna zbog lepog i prostaranog plafona
blistavog lustera
i još nekih mojih reči.
Gledam je
i jesen i zima
i svako godišnje doba
svako vreme
u njoj je.
Zato mi je draga.
Lice i koža
postaju vatra.
Ali kakva je ovo vatra
nikada nisam video
ovako čistu vatru?
Zanima me kada vidim tvoj život
šta je to.
Ja samo želim neke odgovore
ne plaši se
neću ja ništa više
samo neke odgovore
da mi bude lakše da shvatim
da tvoje postojanje
i moje ruke
sada jesu jedno trenutno sada.
Treba mi odgovor
da znam da li smo se stvarno tako lepo našli.
Treba mi odgovor
da znam da ovo putovanje nije moja uzaludnost
i sreća
i bol.
O mahovini ona
kao ja o njoj.
Ako želiš da znaš
ja sam samo malo proputovao
da bih video malo lepote
tvoje oči
i kosu sa cvećem.
Pronašao sam prošle vekove
i divne ruke.
Ta jedna oluja
kada se neko pored koga nam srce beže kuca
zavrti
i vrti
i smeje.
“Ljubav” je tako slaba reč
kada pogledam način na koji živiš ovaj život.
Poslednja stanica njene stvarnosti.
Ona sada negde spava
a ja sam završio ovo putovanje.
Nikada nisam ovo želeo
samo sam želeo malo da je posmatram a da ona ne zna
a eto
ja sam se vezao.
Tako jako.
2087
tangentwithtanner
baratheonpilled
blakekathryn
gracieabrams
theartofmadeline
titsay
