#dositej

[slovopletilja]

niko:

apsolutno niko:

dositej: knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!

[e-kultura]

Muzej Vuka & Dositeja ~ Izložba Lica Dositejevog liceja

[e-kultura]

Muzej Vuka & Dositeja ~ Izložba romo knjige Elijana Gavrilović : Dositej Obradović

[awesomepythagoras]

Ignorisanje stvarnosti

Kada sam, sada već davne, 2004. menjao kolegu u jednoj srednjoj školi zapao me prvi razred. Pubertetlije nisu znale ko je Herodot ali ni ko je osnivač hriščanstva. Kada to pitanje postaviš učeniku da bi opravdao to što mu daješ dvojku a on da odgovor ”Buda!” na šta njegov drug iz klupe poluglasno, više za sebe odreaguje ” Nije be, Muhamed!”, shvatiš da je sve nepovratno otišlo niz strminu i da je…

View On WordPress

[dotkomnecenzurisano]

 Pre par dana sam baš iz Masarikove ulice, skrenuo u ulicu Lukijana Mušickog, ne bih li skratio put do Kisačke, pa do Karađorđeve i otišao da čestitam rođendan mom dobrom prijatelju Zoranu Bančiću – Bančilu (znate ga, sigurno, on vam je jedan od viđenijih Salajčana). Gledam ja u tu tablu i zapitam se : ” Ko je bio taj Lukijan Mušicki ? Nešto se ne sećam da smo u školi učili o njemu…Ili sam ja pobegao baš sa tog časa. 🙂

                                                      ulica Lukijana Mušickog

Par minuta mi se to motalo po glavi, i setih se ja mog prijatelja Gorana, profesora istorije koji sve te istorijske ličnosti, a naročito iz ovih naših krajeva, drži u malom prstu. I nisam bio lenj te sam ga nazvao, a posle kratkog objašnjavanja razloga mog poziva on mi gotovo sa radošću u glasu reče : “Da znaš da mi je drago što si me pitao za njega. Luka je bio jako pametan čovek. Pogotovo za to doba”. Htedoh mu reći da nemam utisak da su ljudi našeg doba pametniji od onih od pre dve stotine godina, ali se ugrizoh za jezik i pustih ga da nastavi.

“Lukijan Mušicki ( Pravo ime i prezime mu je bilo Luka Emušicki) se rodio 1777. godine u Temerinu, gde je išao u osnovnu, a gimnaziju je učio u Novom Sadu i u Segedinu. Studirao je prava i filozofiju u Pešti , a kad je završio studije nastanio se u Sremskim Karlovcima. Dve godine kasnije se zakaluđerio (tada je i uzeo ime Lukijan) pa je postavljen za đakona i profesora bogoslovije. Bio je i arhimandrit manastira Šišatovac (gde ga je posećivalo “crno dete” :)) i gornjokarlovački episkop. Isticao se svojim širokim obrazovanjem i poznavanjem nekoliko svetskih jezika. Tečno je govorio grčki, latinski, francuski,ruski i nemački jezik. Bio je prijatelj Vuka Karadžića i saradnik Dositeja Obradovića. Neobično za jedno crkveno lice, pisao je poeziju koja se odlikovala rodoljubljem, humanizmom i prosvetiteljstvom. Iako je čak davao neke savete Vuku Karadžiću dok je radio na uređivanju srpske azbuke i  pravopisa, žestoko se borio da staroslovenski ostane crkveni jezik, pa čak i jezik nauke.

“Pa, dobro, Gorane, jel ostala koja knjiga od Lukijana Mušickog? Može li to negde da se nađe? ” – upitah ja.

” Jeste. Posle njegove smrti odštampane su četiri knjige pod nazivom ” Lukijana Mušickog stihotvorenija“i možeš ih naći, ako nigde drugde, u Čitaonici Matice Srpske“. Mnogi kritičari ga ne smatraju baš talentovanim pesnikom, jer je on svemu imao više naučan pristup. Ma i da ništa nije napisao , morali bismo ga pamtiti po borbi za progres našeg naroda i po opismenjavanju ljudi. Takvih poliglota i široko obrazovanih ljudi nismo imali puno. Zato ti lepo napiši par redova u tom tvom Dotkomu nek ljudi pročitaju nešto pametno“.

“Hvala ti , Gorane, sad ću bar znati šta da odgovorim ako me budu pitali ko je bio Lukijan Mušicki i zašto ova ulica nosi njegovo ime“.

                                               bista Lukijana Mušickog u Temerinu

Šišatovac Lukijana Mušickog  Pre par dana sam baš iz Masarikove ulice, skrenuo u ulicu Lukijana Mušickog, ne bih li skratio put do Kisačke, pa do Karađorđeve i otišao da čestitam rođendan mom dobrom prijatelju Zoranu Bančiću - Bančilu (znate ga, sigurno, on vam je jedan od viđenijih Salajčana).

[aleksandranm]

Put do pakla i dekonstrukcija mita, reagovanja

Ovih dana sam na internetu procitala tekst koji me je bas naljutio, kao uvek sto me ljuti prinuda bilo koje vrste: Moras da verujes, nemoj da se istices, sta se to tebe tice, ti nista ne mozes da promenis…

Tekst je stigao od grupe, medju kojima rado citam na pojedinacnim blogovima neke od njih i iskreno im se divim. Bar jedan od njih to sigurno zna. Ne pripadam im, kao sto ne pripadam nikome. Ja…

View On WordPress