Discover Top Posts Tagged with #ekskurzija

Vedro znanje → Ukopčavanje 2022

U periodu od 22. do 25. aprila 2022. godine, nova generacija maturanata matematičke gimnazije u Kraljevu, izvela je uspešno izlet do Budimpešte i Sentandreje u Mađarskoj! Nakon ljubaznog poziva đaka, pridružili su im se u ovoj odvažnoj pustolovini, razredni i srdačno prihvaćena razredna. Maturanti su pokazali visok nivo organizovanosti, odgovornosti, i međusobe naklonosti, što je itekako doprinelo preovlađujućem osećaju vedrine. Put je realizovan tokom uskršnjeg prekida nastave koji se ove godine sticajem okolnosti prostirao samo od petka do ponedeljka. Ispostavilo se da ni to nije prepreka za odlične organizatore, tako da učenici nisu izostajali iz škole ni u četvrtak pre polaska, ni u utorak po povratku. Time su na najlepši način krunisali svoje četvorogodišnje druženje. Ubrzo će se priključiti klasi akademskih građana: odeljenjski starešina budućim kolegama želi uspešne studije, srećan život i bogatu karijeru! No, pre toga, kako red nalaže — zajedno smo se potrudili da ostavimo pisani i fotografski trag za neke buduće đake, sa nadom da će prateći stope prethodnika i nadolazeći naraštaji koračati smelo.

Dan I ( 22.04.2022 : Kraljevo — Beograd — Novi Sad — Budimpešta )

Polazak sa keja u ranim jutarnjim časovima (02h) ugovorenim kombijem; niko nije spavao: pevalo se i ludovalo do Beograda; u zoru smo se na glavnoj stanici ukrcali u autobus na sprat sa preostalim putnicima; u Novom Sadu su sva slobodna mesta popunjena; saznajemo da će nam se narednog dana usled velikog interesovanja pridružiti još jedan autobus turista što je dovelo do preraspodele programa putovanja; već u samom startu smo prinuđeni da se u letu prilagođavamo okolnostima — dogovorno usvajamo nov plan poseta a od grupnih fakultativnih izleta uplaćujemo samo vožnju brodom Dunavom i izlet do Sentandreje; na granici nije bilo dužeg zadržavanja — za ulazak u Mađarsku nisu potraživana lekarska uverenja niti potvrda o vakcinaciji zbog pandemije virusa korona; u Budimpeštu pristižemo u ranim popodnevnim časovima; odmah je realizovan planirani grupni panoramski obilazak pojedinih atraktivnih lokacija; posećujemo Budimski dvorac i Kraljevsku palatu u kojoj se danas nalazi predsednička rezidencija; pažnju posmatrača plene stražari na belim konjima u tradicionalnim Husarskim uniformama; Budimski dvorac nas privlači lepotom velelepne arhitekture, sa skladnim parkovima, prelepim fontanama i zadivljujućim vidicima; svuda oko nas su aktuelna kulturna dešavanja: od postavke u muzeju velikog iluzioniste Hudinija (rođen u Budimpešti), do izložbe kitnjastih postera iz perioda Secesije u samom dvorcu; vodič na nekoliko lokacija ispreda zanimljivu priču o lokalitetima poput Ribarske kule i crkve Matije Korvina — već smo se zaljubili u ovaj grad; nakon kratkog slobodnog vremena prelazimo na stranu Pešte ka modernom delu grada; prolazimo pored Vaci ulice, Parlamenta, Trga Heroja što u nama podstiče želju da Budimpeštu u narednim danima upoznamo mnogo bolje; puni utisaka odlazimo do hotela i smeštamo se;

odmah nakon smeštanja u dvokrevetne sobe odeljenje se odvaja od ostatka grupe i kreće sa realizacijom zacrtanog programa — uprkos kiši koja ne jenjava uveče smo se iz hotela zaputili ka centru grada u potrazi za lepim mestom za zajedničku večeru; nailazimo na prve neočekivane poteškoće koje valja prevazići: iako je Mađarska punopravna članica EU, valuta je Forinta, te u pojednim prodavnicama, restoranima, lokalima ne primaju Euro ili je kurs veoma nepovoljan; iako su blizu hotela locirane stanice za gradski prevoz tramvajem ili autobusom, menjačnica nema; dovitljivošću i zalaganjem pojedinih učenika izvesna suma Eura razmenjena je u lokalnim radnjama za Forinte (3 Forinte vrede orijentaciono 1 Dinar); za to vreme jedan odred zadužen je da se po kišovitom vremenu vrati do prve stanice na kojoj smo uočili automat za kupovinu karata za gradski prevoz; naposletku, naša dovitljivost odnela je pobedu; petak je veče — većina ugostiteljskih objekata sa lokalnim jelima već je krcata; posle malo dužeg traganja i premišljanja, odabrali smo restoran koji je pristao da nas rasporedi za dva stola i uz to je primao Eure; tamo smo probali nekoliko zanimljivih i ukusnih jela; umalo smo izgubili druga Andreja; na povratku u hotel upoznali smo još neke čari života u prestonici; čak smo isporučili nekoliko drugara kao izvidnicu u obližnji noćni klub u nameri da olakšamo hotelski kapacitet.

Dan II ( 23.04.2022 : Palata umetnosti — Centralna pijaca — Citadela — Budimski dvorac — Oktogon )

Kako gimnazijalcima i dolikuje, prvi dan u Budimpešti započeli smo kulturnim bogaćenjem: odmah nakon doručka u hotelu uputili smo se u Palatu umetnosti (Műcsarnok Kunsthalle) koja funkcioniše kao muzej savremene umetnosti na Trgu Heroja; još juče smo primetili da je u Muzeju lepih umetnosti na suprotnoj strani trga u toku gostujuća postavka veličanstvenih dela Hijeronima Boša, ali je red za čekanje na ulazak bukvalno kilometarski; u prelepoj zgradi konstruisanoj u Neoklasičnom stilu obišli smo obe postavke: razigranu postavku fotografija sa plaža širom sveta čuvenog fotoreportera Martina Para (Martin Parr) koja intimno, satirično i antropološki sagledava brojne aspekte savremenog života kroz morske scene (Parrs Seashores), kao i nagrađena dela sa Drugog nacionalnog salona primenjene umetnosti i dizajna pod nazivom Common Space, koji je privukao nepodeljenu pažnju većine đaka (staklo, keramika, tekstil, metal, grafički i industrijski dizajn, animacije...); deo učenika za to vreme bio je u potrazi za gitarom — prethodnog dana smo u autobusu uočili jedan od retkih propusta u organizaciji: nedostatak akustičnog instrumenta uprkos tome što nekoliko učenika na njemu redovno muzicira nakon nastave; posle dugog razgledanja i brojnih uzdaha (sa obe lokacije), našli smo se ponovo na Trgu i uz muziku nove gitare dočekali one najupornije uživaoce umetnosti; nakon toga, s obzirom da smo Kraljevčani, te i dobri poznavaoci pijace, morali smo proveriti kvalitet i budimpeštanske Centralne pijace; neki su uspešno pazarili privlačne suvenire, a neki su bankama plaćali svoj skroman obrok u vidu makarona i čuvenog mađarskog gulaša koji smo s nogu zalivali najpoznatijim lokalnim pićem (Unicum je biljni liker ili biter, koji se proizvodi po tajnoj formuli od preko 40 biljaka); zatim smo se zaputili ka prelepom “Zelenom mostu” („Szabadság híd“ u prevodu Most Slobode, povezuje Fovam trg sa hotelom „Gellert“ kao i najvećom pijacom Budimpešte istog naziva); prešli smo ga lagano peške i napravili jako lepe fotografije;

prelazak u Budim doveo nas je bliže našoj sledećoj destinaciji - Citadeli (ova tvrđava na platou visokom 235 metara (Gelertovo brdo), izgrađena je posle gušenja Mađarske revolucije 1848. godine i predstavlja simbol grada); jedanaest dobrih duša okrepilo se pre uspona dvema perecama čudnih razmera za ovaj svet; kako je trajalo renoviranje Citadele, popeli smo se najviše što smo mogli i još jednom načinili sjajne fotografije (na brdu je Spomenik slobode, a predstavlja ženu sa listom palme u rukama, podignut je kao znak sećanja na Sovjetske trupe poginule za vreme oslobadjanja Mađarske 1945. godine; veruje se da se upravo odavde pruža najlepši pogled na Budimpeštu); pri dugom i živopisnom silasku (navigaciju je preuzeo naš drug Vladan), izgubili smo deo energije, pa smo u podnožju brda zauzeli klupe da prikupimo snagu u živopisnom parku usred saobraćajne petlje; neki od nas ipak nisu mogli da miruju, već su se živahno dobacivali frizbijem; nastavili smo naše putešestvije prelepom obalom Dunava još jednom do Budimskog zamka, do kojeg smo stigli pomoću malih pokretnih kućica koje su nam pružile lep pogled na zalazeće sunce iznad budnog grada (još jedan od načina za dolazak do Ribarskog bastiona je žičara iz 1870. godine koja kreće sa budimske strane Lančanog mosta pokraj tunela sa trga Adam Klark; lančani most su izgradili Vilijam i Adam Klark, koji su konstruisali i Londonski most; u podnožju mosta je kilometarska nula, polazišna tačka od Budimpešte u svim pravcima); posle divno provedenog popodneva bilo je vreme da odahnemo uz piće i glasnu muziku u lancu pabova oko Oktogona (jedna od glavnih raskrsnica Pešte, na ukrštanju Velikog i Andraši bulevara); tamo smo upoznali divne ljude iz država širom sveta.

Dan III ( 24.04.2022 : Campona — Tropikarijum — noćno krstarenje Dunavom )

Uprkos tome što smo se u hotel vratili u ranim jutarnjim časovima, uspeli smo da se naspavamo i “napunimo baterije”; nakon doručka po dogovoru tramvajem krećemo ka centru grada gde ćemo presesti u autobus koji nas opet vozi u Budim ka našem narednom odredištu; nekih 45 minuta traje putovanje na periferiju grada (oko 10 km od centra) ka velikom tržnom centru Campona sa prodavnicama na dva sprata, ogromnom salom za ishranu, i bioskopom; glavna atrakcija i cilj naše posete zapravo je Tropikarijum, koji je u sklopu tog objekta; opet nismo imali dovoljno razmenjenog novca, te smo silom prilika početnu poziciju u redu za ulazak napustili; opet, imali smo dovoljno sreće da po povratku u red ispred nas zateknemo porodicu zemljaka tako da smo zajedno ušli kao studentska grupa (15 učenika + 4 profesora); tamo smo videli najlepše predstavnike tropskog živog sveta sa delovima prašume (krokodili, pitoni, tarantule, gekoni, patuljasti majmuni, armadiljo...); vrhunac obilaska svakako je ogroman akvarijum (najveći u Centralnoj Evropi) sa providnim tunelom odakle smo iz neposredne blizine posmatrali graciozno kretanje gospodara slanih voda: morskih pasa i raža; posle spektakularnih okeanskih scena obišli smo prodavnice u tržnom centru, ručali i krenuli nazad ka gradu; popodne smo iskoristili za konstruktivni predah i druženje po sobama, jer je uveče u planu bilo krstarenje Dunavom;

predveče smo se po prvi put nakon panoramskog obilaska priključili kompletnoj grupi u autobusu; kako se čini, niko ne želi da propusti noćnu vožnju i uživanje u pogledu na obalu koja se nalazi pod zaštitom UNESCO-a; na doku nas je dočekao prelep brod, sav u sjaju, sa klasičnom muzikom; krstarenje je bilo iskustvo koje oduzima dah — uživali smo u predivnom pogledu; istina je da Budimpešta na svakom koraku nudi vidikovce sa kojih se posmatraju lepote grada, ali je vožnja brodom ipak pravi pogodak uveče, jer pod noćnim nebom, kada su građevine pod svetlima, sve dobija drugačije ruho; brod kreće ka zgradi Parlamenta (vlada mišljenje da je to jedno od najlepših (i najvećih!) administrativnih zdanja u Evropi — inspirisan je zgradom parlamenta u Londonu a na njenoj izgradnji bilo je angažovano preko 100.000 ljudi); posmatranje Parlamenta sa Dunava ostavlja potpuno drugačiji utisak, s obzirom da celo neogotičko zdanje sa kopna možete da vidite samo iz Budima, a kada mu priđete sa peštanske strane, njegovu visinu od 96, a dužinu od 268 metara ne možete da obuhvatite pogledom; sa reke je naprotiv moguće proći celu dužinu tog simbola Budimpešte, a uočićete barem neku od 90 figura poznatih ličnosti iz mađarske istorije koje ukrašavaju spoljašnjost zgrade (jednu od najvećih atrakcija za posetioce unutrašnjosti predstavlja svakako i Sveta kruna (1000 godina stara kruna prvog mađarskog kralja), koja se nalazi i na grbu ove zemlje); brod dalje plovi do Margaret mosta, gde se okreće i vozi ka ostalim znamenitostima mađarske prestonice; na putu ispod čuvenog Lančanog mosta (prvi most koji je povezao Budim i Peštu, a ujedno i prepoznatljiv simbol Budimpešte je Sečenjijev most, „Széchenyi Lánchíd“, ili Lančani most.), Elizabetinog (Eržebetinog) mosta, Mosta slobode, sve do Mosta Petefi, imali smo priliku da pod otvorenim noćnim nebom ovog puta sa vode vidimo Budimski dvorac, a pogled nam je, naravno, privukla i lepota belog kamena Ribarskog bastiona i tornja Crkve Svetog Mateje; uživali smo i u svirci našeg druga Vanje na juče pribavljenoj akustičnoj gitari; nakon krstarenja razredni i razredna su se ovog puta samostalno uputili u peštansku noć, a pri iskrcavanju sa broda došlo je do nesporazuma i tri (m)učenika ostali su prepušteni sami sebi u veličanstvenom gradu jer je autobus otišao ka hotelu bez njih; uprkos svim nedaćama koje je Budimpešta za njih pripremila, stigli su živi i zdravi u hotel u ranim jutarnjim satima, jači nego ikada.

Dan IV ( 25.04.2022 : Budimpešta — Sentandreja — Trg Heroja — Beograd — Kraljevo )

Nakon doručka smo se odjavili iz hotela da bi se pred povratak ponovo priključili turističkoj grupi sa vodičem u autobusu; zaputili smo se zajedno ka mestu manjem od Budimpešte, ali našim srcima bližem — oko 20 km severozapadno, nalazi se srpska prestonica u Mađarskoj; vodič nam je po dolasku ukratko opisao suštinske istorijske elemente na nekoliko bitnih lokacija; novo doba za ovo staro ugarsko mesto započelo je dolaskom nekoliko hiljada Srba 1690. godine, sa patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem; iz Srbije i drugih krajeva u begu pred Turcima, na prostore tadašnje ugarske carevine, preko Dunava i Save, prešlo je oko 30.000 ljudi, ali je samo njih oko 8.000 najupornijih stiglo do Budima; oslanjajući se na privilegije koje su Srbi u Sentandreji dobili od cara Leopolda I, potvrđene kasnije i od carice Marije Terezije, oni na tom prostoru krajem 17. veka postaju većinsko stanovništvo i već u 18. veku “hvataju” kulturni, ekonomski i obrazovni korak sa Evropom; danas četiri hrama u mestu pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi; u Sentandreji je u jednom periodu živeo i radio i Vuk Karadžić, a spomen na to je Trg Vuka Karadžića i Spomen-ploča na kući u kojoj je boravio (iako su veoma obrazovani stanovnici ovog mesta kada su žive rasprave o jeziku u pitanju u to doba pretežno branili stavove Dositeja Obradovića); Jakov Jaša Ignjatović jedan je od najpoznatijih Sentandrejaca — jedini je od srpskih književnika iz Ugarske izabran za dopisnog člana Srpske akademije nauka, a na malom trgu pored njegove rodne kuće podignut je spomenik velikanu srpske romantike; kao znamenitog Srbina iz Sentandreje treba spomenuti i Joakima Vujića, oca srpskog teatra, koji je u tom gradu osnovao pozorište; Glavnim trgom (Fo ter) dominira Trgovački krst, simbol grada — podigli su ga 1763. godine članovi Srpskog privilegijalnog sentandrejskog trgovačkog društva nakon epidemije kuge; spomenik je pod zaštitom Uneska, a zašto je to tako biće Vam jasno kada ga budete videli onako lepog ukrašenog kovanim gvožđem na postolju (obelisku) od skupocenog roze mermera; na Glavnom trgu se nalazi i Blagoveštenska crkva i zdanje Preparandije (prve srpske učiteljske škole); Saborna crkva (poznata i kao Uspenjska, Bogorodičina crkva ili Beogradska katedrala) je glavni i najveći pravoslavni hram (i najlepši) u Sentandreji, izgrađena u baroknom stilu; Požarevačka crkva je još jedan od pravoslavnih hramova Srpske pravoslavne crkve u Sentandreji — naziv je dobila po Požarevcu, odakle su se doselili brojni vernici koji su u nju dolazili; ovde se nalazi „Srpski pravoslavni muzej“ koji sadrži veliki broj sačuvanih ikona i drugih crkvenih predmeta ali i biblioteku od 30.000 knjiga, od čega 100 rukopisanih;

nakon šetnje sa vodičem imali smo vremena da i sami istražimo Sentandreju; kada se umorite od duge šetnje po kaldrmisanim uličicama uđite da se okrepite u srpskoj kafani „Korner“ koja se nalazi na Trgu cara Lazara; danas je ovo jedina kafana sa menijem na srpskom jeziku u kojoj se može slušati srpska muzika uživo; sa ovog trga se može izaći na reku i šetati prelepim kejom, na kome pristaju turistički brodići za razgledanje grada sa reke, ali i brodovi koji voze do Budimpešte; probali smo čuvenu sentandrejsku doboš tortu i još neke fine deserte iz brojnih poslastičarnica; obavezno posetite Muzej marcipana "Szamos", sa predivnim skulpturama od marcipana — kod njih možete kupiti i razne dezerte od marcipana, u ponudi je čak 1.001 ukus; posle toga obilazili smo živopisne suvenirnice i nakon duge potrage naišli na majice “I love Budapest” i kupili 14 komada, po jedna uspomena za svakoga od nas; pri povratku, poslednji put smo prolazili kroz Budimpeštu; danas smo morali da se oprostimo od mađarske prestonice, ali — kao grandiozni finiš ovog putovanja odlučili smo da nakratko istrčimo iz busa, sa kupljenim majicama i (i)legalno nabavljenom zastavom (sa jednog jarbola na dokovima Dunava), fotografišemo se na Trgu Heroja, uprkos blagom nerviranju (što bi se reklo) vodiča Srđana Veselinova (bez -ić); povratak do našeg kraljevskog grada obeležili su priča, šala, i smeh, a u kombiju od Beograda odzvanjala je pesma uz odeljenjsku gitaru (sutra smo se u školi svi pojavili u novim majicama)!

Reči sročili: Milica Zubljić + Vladislav Vukosavljević + Jovan Pavlović. Fotografije: Vladan Bašić + Milica Zubljić + Pavle Đoković + Andrej Bantulić + Marina Pavlović + Jovan Pavlović.

Škola: Matematička gimnazija Kraljevo. Odeljenje: IV-8. Koordinator Ukop(č)avanja: Jovan Pavlović.

#ekskurzija

Trending Tags

Recently Viewed Tags

#ekskurzija