#ocake

[the-coonieverse]

Honestly cake

[prirodnoutebi]

Milena Blagojević

Ćerka, sestra, unuka, majka, supruga, komšinica, drugarica, koleginica - sve sam to ja i sve je to prirodno u meni! A onda sam jednog decembarskog dana, posle 14 godina nadanja, postala TETKA i to glavna. Ma kao da sam se celog zivota spremala za tu ulogu, da mazim, gnjavim, štipam, ljubim i sve dozvoljavam. Biti majka je najveće zadovoljstvo i sreća, a biti tetka - e tada je sreća duplo veća!

[prirodnoutebi]

Jelena Radosavljević

 Prirodno u meni je da pratim svoje snove i ne dam nikom da ih sruši. Da radim ono što volim i volim ono što radim. Prirodno u meni je da ostavim trag iza sebe, da znam da sam živela, a ne samo postojala. Zato sam rešila da konačno se rešim svih strahova koje sam imala i počela da rizikujem. Fotografija je nešto što sam oduvek želela da radim, a sada sam rešila da svoj hobi usavršim. Jer ono prirodno u meni želi da ispliva na površinu.

[prirodnoutebi]

Ivana Perić Komšić

 Prirodno u meni je ljubav prema pisanju.

Od malena sam volela puno da čitam i vremenom sam počela da beležim odlomke iz knjiga, citate...

I onda sam počela da pišem, sastavi iz predmeta“Srpski jezik i knježevnost“ su mi bili među najboljima i zavolela sam pisanje mnogo. Shvatila sam da svako osećanje može da se prenese na papir. Osećanja koja ti budi miris kiše, kafe, pogled na nebo, buka, tišina. Osećanja koja budi u tebi jača polovina, deca pa i sam život. Papir sve trpi a stvaraš umetnost, umetnost koju nekada samo ti razumeš, a opet tako veliku da se osećaš opušteno.

Kada želim da izbacim iz sebe nagomilane misli, kada već počneš da se gubiš u lavirintu raznih osećanja, olovka i sveska su moj spas.

...Nije do nas... Do života je...

Tera nas da izgovorimo reči koje nikada ne bismo ni pomislili samo par godina unazad.

Postajemo stranci iako smo se nekada kleli u zauvek.

Počnje da nas guši sve ono u čemu smo nekada uživali.

Treba ti mir.

Treba mi mir.

Iako to ne želim da priznam jer se nadam.

Nadam se da će se u tvojim očima pojaviti onaj plamen zaljubljenog čoveka koji ti je krasio lice ne tako davno. Ona želja da budeš moj zaštitnik. Da me čuvaš od kiše. Od vetra. Od Sunca. Sada je samo to postala navika i nisi više moj zaštitnik jer to sve mogu sama.

Zaluta čovek u tu slepu ulicu zvanu navika.

Može se nazad... Jer seti se, rekao si da ću biti tvoja najlepša navika kojoj jedva čekaš da se vratiš...  

A muci dolaziš kao u streljanu...  Ćutim, pustim te...

Opsuj srećo par puta, nađi izduvni ventil pa se vrati ovde srećan.

Čeka te tvoja navika, čeka te tvoja kopija od 5 godina...  Jer, prošli smo mnogo toga pa ćemo i ovo. Nismo imali uputstvo za upotrebu osećanja i života, idemo na refresh pa ispočetka jer oboje znamo da imamo za šta da se borimo i da nije ovo kraj...

Ovo je život...

Nije do nas...

Do života je.

[prirodnoutebi]

Suzana Kostić

Prirodno u meni je moja velika i beskrajna ljubav prema svom bratu. Po meni brat i sestra su najbolji pokloni koje roditelji mogu pokloniti svojoj deci. Retko čija će nam ruka pre biti pružena kada je teško, nego bratova ili sestrina. Ja sestru nemam ali zato imam brata, jednog jedinog koga ne bih menjala ni za šta na svetu. Ja imam svoju decu, imam i unuke, brat takođe ima svoju porodicu, ali mi smo uvek i u dobru i u zlu tu jedno za drugo. Mlađi je od mene dve godine, ali mi je bio velika podrška u najtežim trenucima svog života. Uvek je bio uz mene, a i još uvek je. Kada sam plakala i njegove oči su bile pune suza, plakao je sa mnom. Kada se smejem i njegovo lice je uvek nasmejano. Ja negujem taj naš odnos, volim i širim ljubav na svakom koraku. Imam brata i zato uvek imam i najodanijeg prijatelja. I kad su svi stali ispre mene i krenuli na mene uvek je bio na mojoj strani. Od njega nikada nisam čula „ne“ i „to nije moguće“, „ne mogu“ ili „ne znam“. Uvek je uz mene i uvek na njega mogu da računam, ma šta se desilo. Imati brata kao što ga ja imam je kao imati kišobran na kiši i suncobran na Suncu.

[prirodnoutebi]

Brankica Marković

Prirodno u meni je ponos zbog dece kojima sam uciteljica bila,

za život sam im dala krila.

Učila sam ih slova da pišu prva,

objašnjavala čemu služe drva.

Moj ponos je svaki broj napisan,

i onaj isti što je bio greškom obrisan.

Moj ponos su bile reči, rečenice, brojevi,

različiti geometrijski oblici i od krpica razni krojevi.

Moja investicija je bilo znanje koje sam deci prenosila,

to je prava investicija kojom sam se ponosila.

Moj ponos je moj uspeh u radu,

nikada nisam gubila nadu.

Investirala sam u budućnost u kvalitetne ljude,

sad mogu samo da mi pozitivno sude.

Investirala sam u buduće doktore, menadžere, profesore,

o mojim investicijam sada zbore.

Moja investicija je ceo jedan radni vek duga,

to je sve bila sreća, a ne tuga.

Mojim ponosom se sada ponosim,

i uspesima svetu prkosim.

Prirodno u meni je da decu volim,

da ih obrazujem, učim i njihovim šalama ne mogu da odolim.

Prirodno u meni su bila sva ta zalaganja tada,

o njima se pripoveda i sada.

[prirodnoutebi]

Miloš Nikolić

Prirodno u meni, zapravo čini sve ono prirodno oko mene...

Inace živim na selu i život je lep dalje od gradske vreve gužve i svačega,

zavučen u svoj kutak, jer nema ničeg lepšeg od parčeta svoje zemlje,

na kojoj kako seješ tako i zanješ.

Živimo zar ne, u neko pakosno i čudno vreme gde prave stvari gube svoju vrednost,

vreme kada na značaju dobija kič i zlo kad već tako moram da kažem,

zato daj da sačuvamo parče neba.

Ljudi teže ka savršenstvu, bogatstvu i u svemu tome izgube sebe,

pa brod tone iako nije ni isplovio.

Da se vratimo na temu,

ja kao prirodno u sebi mogu navesti zaljubljenost u prirodu i životinje,

jer nema veće sreće od te gde ti daješ prirodi i ona tebi.

Lepota života na selu ne može se porediti sa onom u gradu,

na selu možeš biti sam svoj gazda.

I da prirodno u meni jeste težnja ka ostvarenju snova i to baš

onih realnih, onih koji imaju granice „jer sreću zapravo

čine male stvari“.

Zato čuvajmo nesebično jedni druge i u dobru i u zlu!

[bakalbote]

Dear J,

Inii-stalk kita sa fb. Kaya baka naman, gusto mong magpost nang bago? Bagong picture mo or kahit anong post tungkol sa jowa mo na hindi mo sinabi sa'kin. Walang hiya ka. Maypa"single talaga ako, check mo pa" ka pang nalalaman. Tangina ka. Sipain kita e. Oo nga pala, hinanap na rin kita sa IG, twitter, at tumblr kaso wala. Lol. Wala naman akong balak i-text/tawagan ka kasi tangina ka. Lol. Ge. Miss na kita. Ugh. Pakyu.