Evo ponovo je aktivan blog. Doduse nismo ni stajali vec se objavljivalo na fejsbuku.
Kad smo krenuli sa blogom, vec daleke 2010, domace sorte su bile vrlo malo cenjene i prisutne na trzistu. Par zupskih vinarija je bilo prisutno ali su vise dozivljavane kao neki ostaci proslosti. Medjutim, porast aktivnosti vinara, komunikacija sa svetom i dozivanje pameti dovelo je do toga da shvatimo da je nas najjaci vinski adut bas ono najoriginalnije sto imamo, a to su nase autohtone sorte. Neki koji su se smejali prokupcu sada su ga posadili i to je ok, neka se samo siri i sadi dalje. Cuo sam skoro da jedan izuzetan vinar sa severa Italije zeli da napravi vino od prokupca jer misli da ima neverovatan potencijal...
Govoreci o potencijalu te sorte moramo da krenemo od stila vina koji bi mu najvise odgovarao. Ne moze od prokupca da se pravi jako i gusto vino nalik vrancu ili kaberneu, ne treba ga maltretirati sa novim barik buradima. Njegova delikatnost trazi dobro poznavanje sorte i umesnost vinara. Zupa nam pokazuje da tamosnji tradicionalni vinari prokupac cuvaju u velikim bacvama od starog drveta i ne zure. Treba da odlezi godinu, dve, tri... Neki ekperti ga porede sa pinot noir-om i siguran sam da u tom pravcu treba razmisljati.
U poslednje vreme prokupac su na trziste izbacile i vinarije koje nisu iz Zupe i sada vec imamo nekoliko stilova vina. Od mladog sa vocnim karakterom do odlezalog i kompleksnog. Da ne pominjemo zupske vinare, jer dosta njih proizvodi prokupac, imamo ga sada u mlavskom vinogorju (Virtus), smederevskom (Janko), sumadijskom (Despotika), toplickom (Toplicki vinogradi i Doja) i to nije sve jer se sada ubrzano sadi po Srbiji.
Mozda je najdalje otisla zupska vinarija Budimir, koja je i startovala sa jasnom idejom i namerom da se fokusira iskljucivo na autohtone sorte i autentican stil vina koliko god to ne islo uz dlaku tadasnjem trzistu. Njihovi prokupci su se odlicno pokazali i u svetu na razvijenim trzistima i kod iskusnih eksperata. Sta reci kad im je bazicni prokupac Triada, koji je sada 2017 na trzistu, iz berbe 2009. Mozda prenapredno vino za vecinu ovdasnjih konzumenata ali siguran sam da ce ti konzumenti brzo napredovati o otkriti sve drazi prokupca koji je odlezao i sazreo da pokaze sta sve moze.
Jos naprednije vino od prokupca iste vinarije je Prokupac boje lila.
Poceli su sa berbom 2009 koja je na trzistu vec godinu i nesto. Vino je 5 godina sazrevalo u buradima, od malih pa preko bacvi i na kraju do velikih bacvi, najvecim delom staro drvo. Grozdje potice iz stogodisnjeg vinograda koji je izuzetan. Stari, zbunasti tip sadnje, kako se oduvek u Zupi radilo, i izuzetno kvalitetnog grozda. Sitnije bobice, debela pokozica, redji grozd. Taj prokupac je u stvari rskavac, kako ga tamo oduvek zovu, a danas imamo vise novih klonova te sorte i one se sade u redovima, izdignuto od zemlje sto je lakse za obradu i odrzavanje ali daje i drugacije rezultate. Kazu stariji u Zupi da grozd rskavca prosto trazi da je sto blize zemlji jer tada daje najbolje rezultate.
Generalno, jos je rano sa potpunom samouverenoscu pricati o prokupcu kao da sve znamo. Ceka nas sigurno jos novih otkrica u vezi ove do skoro zaboravljene nacionalne sorte.
Boje lila 2009 je izuzetno elegantno vino, vrlo slojevito i kompleksno. Svilene i meke teksture, vocno, zacinsko, zemljano...svasta mozete pronaci u njemu ali odlicno ukomponovano tako da je celokupni utisak vrlo harmonican i celovit. Trazi lagano ispijanje, trazi i iskusnija nepca ali svakako je taj prokupac najdalji domet ove sorte do sada. Ni u jednom nisam vise uzivao i zeleo da ga ponovo probam.
Medjutim u vinariji Budimir idu dalje. Berbu iz 2011 (na slici sa dodatim natpisom "stari vinogradi" na francuskom) su negovali skoro dve godine krace u buradima, opet od starih barika do velikih bacvi. Zele sa ovim vinom dalje da istražuju mogućnosti sorte i u potrazi za još boljim rezultatima. A rezultat je neposrednije i nesto manje ugladjeno vino kome treba jos malo lezanja u boci. Donekle ekspresivniji stil u odnosu na 2009 cini ga i prijemcivijim na nasem mladom trzistu. Ono sto se primecuje je da je 2011 bila jos bolja berba od 2009 a vino ima izuzetnu strukturu sto obecava odlican dalji razvoj u boci. Od prednjih nepca, preko sredine pa do kraja i povratne impresije, sve je popunjeno i sve se nadovezuje. Jedva cekam da ga probam za godinu, dve a i za 5,6.
Treba napomenuti da su pomenuti prokupci cisti, 100%, sto je jos uvek retkost kod nas, bas zato sto postoji nesigurnost kod mnogih vinara da trziste nece prihvatiti elegantnije vino, lakseg tela i kompleksno. Ja mislim da i te kako hoce samo je potrebno edukovati trziste a to najbolje ide kroz probanje vina, bez suvisne price. Treba napomenuti da je i zupski podrum Cokot izbacio 100% prokupac a ima jos par vinarija za koje znam da se spremaju da napuste dodavanje kabernea i merloa prokupcu. Istina je da se te francuske sorte dodaju u malom procentu ali treba hrabro ici napred i to samostalno, sto znaci sa cistim prokupcem i otkrivati sta sve moze.
Prokupac trazi smelost i odvaznost vinara, pored znanja. Treba istrazivati i napredovati. Dobro je da, pored zupljana, danas i dosta drugih vinara po Srbiji neguje ovu sortu. Svet to trazi i sad vec mozemo biti sigurni da je samo pitanje vremena kada cemo kao zemlja zauzeti svoje cvrsto mesto na globalnoj vinskoj sceni. U stvari taj proces je vec u toku...
