Jul 5, 2023
Ne gledaj kroz prozor koji te boli ma koliko bio lep pogled...zatvori ga
seen from China
seen from Kazakhstan
seen from United States
seen from United States
seen from United States
seen from China
seen from United States
seen from China
seen from China
seen from United States
seen from Tunisia
seen from United Kingdom
seen from Serbia
seen from China
seen from Australia
seen from Russia
seen from United States
seen from Malaysia
seen from United States
seen from China
Ne gledaj kroz prozor koji te boli ma koliko bio lep pogled...zatvori ga
Pa krišom li načulim uši...
Stara bosanska kuća bila je tu, al' k'o da i nije. Svi prolaze pored nje, puni svojih problema, i pohitili niz ulicu. A ona... Stoji li stoji. Ne mrda. Pa zbog porodičnih svađa odzvoni i njoj i ostade sama. Obrasla je, a trava joj dopire me'ščini do visokog prozora (sa kojeg nekad izvirivaše znatiželjna lica). Preplaši te tmina i jadnost svaki put iznova. Pa se nađu hajvani, usude se da ruše tuđe uspomene, da lome prozore, lome porodične svađe, smijeh, odrastanje sad već golemih insana. I prozori ostadoše slomljeni. Ljudi ne primjećuju k'o što ih ni čitave nisu. A slomiše se uspomene, pa krišom li načulim uši...
A ono, smijeh.
21 Okt 2018 Nedelja
sedim u krevetu skoro je ponoć čujem zrikavce kroz prozor vidim zvezde i Mesec osećam se usamljeno i zgubljeno pomalo bespomoćno kao da ne znam šta će sutra doneti
Jučer
Prozor
Gledala je kroz prozor kao sto i uvek gleda.Brda,sume,livade sve ih je poznavala,sve ih je osetila gledajuci kroz taj prozor.Sta ju je privlacilo u tom pogledu koji je vec po ko zna koji put videla?Nista se nije menjalo na tom putu,nikada.Delovala je tako smireno,a opet tako zamisljeno gledajuci kroz taj prozor kao da gleda kroz prolaz u neki novi svet.Secam se koliko puta sam je samo pitao za razlog a ona bi mi se samo nasmesila.Jednom prilikom me je upitala:,,Da li si nekada toliko voleo nekoga da bi ga cekao iako znas da on nikada nece doci?"Gledao sam je zbunjeno,tada nisam razumeo.Danas,posle toliko godina, sreli smo se u istom autobusu.
"Mogu li da sednem pored prozora?",upitao sam je.
Pogledala me je,umorno,ali sa izvesnom dozom znatizelje."Zasto?"
"Konacno sam razumeo".Pomerila se i pustila me da sednem.Bojazljivo se naslonila na moje rame,kao sto je to nekada davno bezbrizno cinila.Oboje smo sedeli u tisini,gledajuci kroz isti prozor.
"Kisa je padala a ja sam plakao za njom ulica duga, k'o moja tuga ostace u gradu tom"