Lunjajući po internetu naleteo sam na dva teksta – Bećkovićev o ”Zvezdi” i navijačima ”Partizana” i lep topao Radovićev osvrt ”Zašto navijam za Partizan”.Učenik i učitelj su navijali za različite klubove. Meni se nekako više svideo tekst Duška Radovića jer sa više ljubavi i topline govori o klubu sa koji navija.
MATIJA BEĆKOVIĆ: O BENEFICIRANOM PENZIJSKOM STAŽU ZA NAVIJAČE PARTIZANA
Kao i svaki normalan čovek, navijam za “Crvenu zvezdu”. U tome svakako ne bi bilo ništa neobično da nisam odnedavno primetio kako ima pojedinaca koji navijaju za “Partizan”. Meni je ta pojava neobjašnjiva. Da ne postoji “Crvena zvezda”, sve bi bilo shvatljivije. Ali da ima ljudi koji pored žive “Crvene zvezde” mirno navijaju za “Partizan”, mene je zaista iznenadilo. Zbog toga sam se malo više zainteresovao za ovu pojavu i utvrdio da je ona uzela prilično maha širom naše zemlje. Kao što se zna, za “Partizan” može igrati bilo ko, ali navijati mogu samo medicinski fenomeni. Moje analize pokazuju da sebi takav luksuz mogu dozvoliti samo ljudi čeličnog zdravlja – gluvi na poraze i poniženja. “Partizan” je jedinstven po tome što više zahteva od navijača nego od igrača. Zato je za “Partizan”teže navijati nego igrati i zato se ja ne čudim onima koji tamo igraju (a gde bi drugo) nego onima koji za njih navijaju. Analizirajući ovu pojavu, došao sam do zanimljivih zaključaka. Danas nema slabije ekipe koja ima otmeniju publiku. U ložama sedi elita, krem društva, a na terenu nastupaju amateri i autsajderi. Zanimljivo je to da su “Partizan” napustili mnogi igrači, ali nikad nijedan navijač. Kad bi igrači “Partizana” imali samo delić slepe vere, kondicije i upornosti svojih navijača – to bi zaista bio prvi tim sveta! Međutim, Partizan je kandidat za ispadanje, a ima najveći stadion u centru grada, nadomak Marakane! Oni naplaćuju najskuplje ulaznice za najgore utakmice! Služe za povećanje gol razlike provincijskih klubova, a ponašaju se kao zvezde i šampioni. Oni imaju i svoj list, a i druga štampa redovno izveštava o njihovim planovima … …pošto su planovi sve što oni imaju! Ako igrači ne mogu da povedu malo više računa o svojim navijačima, predlažem da se time pozabavi šira zajednica . Nehumano je prepustiti toliki broj ljudi da strada zbog svoje nerazumne ljubavi. Istraživanja su pokazala da je među srčanim bolesnicima najviše navijača “Partizana”. A ništa manje ih nema ni među razvedenima, ostavljenima, nervno rastrojenima, neprilagodljivima.To nije nikakvo čudo: teže je navijati jednu sezonu za “Partizan” nego celog života za “Crvenu zvezdu”. Partizan ne nudi ništa navijačima, nego “krv i suze”. Čovek bi pomislio da nema više tako nesebičnih ljudi koji ne traže ništa za sebe, a sve pružaju drugima, ali postojanje navijača “Partizana” to demantuje. Ta ljubav je očigledno jača od njih, i pre nego što ih zauvek izgubimo mogli bismo doneti neke mere. Lekarske ekipe bi pre odobravanja banjskog lečenja mogle davati prednost navijačima “Partizana”. Beneficirani radni staž koji se daje onima koji obavljaju teže fizičke poslove koji utiču na zdravlje i skraćuju život, najpre bi trebalo dati navijačima “Partizana”, jer ništa ne umanjuje radne sposobnosti i ne skraćuje ljudski vek kao navijanje za “Partizan”. Sama odluka da se navija za taj tim, pored našeg šampiona “Crvene zvezde”, pokazuje suženu moć rasuđivanja i nesposobnost čak i za gruba razlikovanja. Ne bi bilo suvišno ni da se od navijača “Partizana”, pored ulaznice, traži i zdravstveno uverenje. Rezultate koje postiže “Partizan” ne može podneti niko, pa ni navijači “Partizana! Ne treba ni od koga u našem društvu zahtevati nemoguće… Ili bi bilo najcelishodnije da prvo čujemo nekoga od njih? Voleo bih da se javi neki navijač “Partizana”, i da pokuša da objasni svoj slučaj. Ja navijam za “Zvezdu”, ali sam objektivan! (Matija Bećković, 1973.)
DUŠKO RADOVIĆ: ZAŠTO VOLIM PARTIZAN
Bez takmičenja nema sporta, bez neizvesnosti sport nema draži. Ne bismo morali ni navijati za Partizan, ako bi on u svim disciplinama samo pobeđivao. Mi volimo Partizan i pristrasni smo u toj ljubavi i želimo da ima što više uspeha.
Zato navijamo, pomažemo mu da uspe. A šta da radimo kad naš tim gubi, kad mi hoćemo više nego što Partizan može? Kad su drugi spremniji, bolji i srećniji od naših crno-belih.Da prestanemo voleti naše ili da počnemo mrzeti te druge?
Ne možemo ni jedno ni drugo, ako razumemo šta je sport i ako ga volimo.
Partizan je samo jedan od članova velike jugoslovenske i svetske sportske porodice. Postoje i druga sportska društva i klubovi, sa svojim igračima i navijačima, sa željama sličnim našim.
Oni nisu naši neprijatelji već sportski protivnici, konkurenti u sportskim nadmetanjima za visok plasman i titule. Bez njih ne bilo svih naših uzbuđenja, radosti i slavlja.
I ne može biti ni sportski, ni ljudski, ni lepo, ni zdravo, ako nas ljubav prema Partizanu odvede u mržnju prema protivničkim igračima i navijačima. Voleti Partizan to jedino može da znači – poštovati sve one sa kojima naši timovi dele sportske radosti i tuge.
Bećković (Zvezda) VS. Radović (Partizan) Lunjajući po internetu naleteo sam na dva teksta - Bećkovićev o “Zvezdi” i navijačima “Partizana” i lep topao Radovićev osvrt “
