Misao dana: ZAŠTO SU NEGATIVNE MISLI DOBRE
U poslednje vreme ‘pozitivno’ je reč koja se često čuje. “Misli pozitivno”, “budi pozitivan”, “pozitivna psihologija”, “samo pozitivno”… Nemam ništa protiv toga. Tačnije, drago mi je što smo kao čovečanstvo odlučili da pozitivnije gledamo na život. Ipak, čini mi se da se sve otelo kontroli. Toliko, da veliki broj ljudi sebi kači osmeh i kada im do osmeha nije. I sve je divno. I sve je pozitivno. Zato se ja pozitivnih ljudi – klonim. Jer verujem da pozitivan treba biti, ali ne po cenu sopstvene sreće.
Druga krajnost su oni negativci. I veoma lako ti mogu prišljamčiti taj nadimak. Oni “pozitivni”. Čim ne misliš pozitivno i čim imaš minus dan – baš si negativan. Koliko god da težimo da mi budemo pozitivni i da budemo okruženi pozitivnim ljudima, isto toliko se klonimo negativnih ljudi. A pošto sam bila i sa jedne i sa druge strane, rekla bih da to nije poenta. Ne treba bežati od negativnih ljudi. Treba se kloniti negativnosti.
Ista stvar je i sa mislima. Nisam pristalica toga da negativne misli treba iz našeg uma u potpunosti iskoreniti i izbaciti i samo pozitivne misli misliti. Rekla bih da su negativne misli i poželjne i dobre. Cilj nije lišiti se svih negativnih misli koje imamo već uspeti da ih identifikujemo, prepoznamo i naučimo da izaberemo one misli koje su pro nas. Mišljenja sam da se protiv negativnih misli ne treba boriti. Jer sve ono protiv čega se boriš, uzvaća udarac. Probaj da ponudiš prijateljstvo i ljubav i desiće se jedna od dve stvari: ili će to nešto otići od tebe (u ovom slučaju negativna misao) ili će početi da diše ljubav. Te zato, negativnim mislima govorimo doviđenja. Do (ponovnog) viđenja. Jer, smatram da je dobro što nam se negativne misli vraćaju. Na taj način pružaju nam priliku da naučimo i shvatimo da nismo ono što mislimo. I da izaberemo da sebe volimo. O nama samima nešto naučimo. Sebi ljubav pružimo. Stavimo tačku na sabotiranje samih nas i izaberemo da sebi budemo podrška.
Zato, kada negativna misao prošeta tvojim umom, uoči je i kaži joj – hvala. Iako deluje suprotno, došla je u mirovnu misiju, da te pomiri sa sobom. Prepoznaj da ta strašna misao (“ne mogu, ne znam, neću, nisam dovoljno dobra, nikada neću uspeti, desiće se nešto loše, neću preživeti, glupa sam, ružna sam, niko me nikada neće voleti”…) – nije ono što si ti. Da je to samo misao. I da je možeš – poslati kući. Da možeš izabrati da umesto razmišljanja i upadanja u vrtlog negativnih misli – misliš. Izabereš misao koja je po tebe bolja. Koja je za tvoje dobro. Koja te smiruje. I koja ti omogućava da dišeš. Kao, na primer, da je sve dobro. I da za sve postoji rešenje. Da ćeš uspeti. Da ćeš naći način ili će te način pronaći. Da se sve dešava sa razlogom. Da sve ima svoje vreme. Da si dobra. I da si lepa na svoj način. I da je život, uprkos svemu, lep. Da nije bilo te prve početne negativne misli, da li bi postala svesna koliko lepih stvari o sebi, svetu i drugima možeš da misliš? Teško da bi. Čekala bi dok ti se neka pozitivna misao ne bi sama desila. I ko zna koliko bi se pritom načekala. Ovako znaš da možeš – sama da je izabereš. Negativna misao je samo tu da te na to podseti.
Nemoj bežati od negativnih misli. Nemoj se protiv njih boriti. Uoči ih. Posvedoči ih. I kaži im hvala i doviđenja. Do sledećeg viđenja. A onda – izaberi da misliš onako kako tebi – prija.
areudirty
baratheonpilled
pixelskylines
snowghoul
yousharknotpass
dailybridgerton
tangentwithtanner
kaledo-art
