JovJan92 @jovjan - Tumblr Blog

“Znaš li što je najgori dio onda kada odlučiš otići?“ upitala ga je. “Nada da će te zaustaviti. Da će te zaustaviti i reći ti da ne odeš. Da će te moliti da ostaneš. Da će ti reći da te trebaju.” rekla je. “Ali nikad to ne učine. Ti nikad nisi.”

— @unwrittenphrases (via perspektivno)

eksplozija-duse

Nekad mi se čini da sam konačno doprla do tebe I onda iznenada Potpuno neočekivano Ti spustiš zid I vratiš masku hladne osobe Praznog pogleda Koja ne ume da se nasmeje. Nekad mi se čini da sam konačno našla svoje mesto Gde mi je najtoplije I gde brige ne postoje A ti me u sledećem trenutku Samo odgurneš od sebe. Nekad pomislim da je konačno sve kako treba Da sam prošla sve barijera I da ćemo biti srećni A ti opet nekako Sve uspeš da pokvariš. Nekad poželim da odustanem Ali ti uvek dam još jednu priliku I sve mislim sutra će biti bolje Samo što to sutra nikako da dođe I izgleda mi kao da vodim neki rat Koji nikada neću dobiti Zato izvini Ali ne mogu više da trošim sebe I da se dajem cela Ne bih li te imala na momente.

perspektivno

“Volela bih da si uvek uz mene. Da si na mojoj strani. I kad sam razdražena. I kad nisam u pravu. I kad nismo sami. I kad sam nepravedna. Pređi preko moje zlobe, umiri me tihim dodirom, ne mučim te bez razloga. Ako ne znaš, sve je uzalud.”

- Meša Selimović, Tišine

plavibicikl

“Znam da me je čekala, i kad sam uzeo njenu ruku, osjetiio sam toplinu povjerenja i njenu potrebu za ljubavlju. Njenu, ne svoju, ali sam bio dirnut. Gotovo je ličilo na ljubav.”

— Tišine, Meša Selimović (via zbrkamisli)

sarajevski-john-doe-deactivated

Nijedno se nedostajanje ne može mjeriti sa onim kada čovjek samom sebi nedostaje - onakav kakav je nekad bio, onakav kakvim se pamti. Najteže je podnijeti gubitak sebe samog.

plavibicikl

““A najgore mi je, prijatelju, kad tako u sitnim satima po ko zna koji put shvatim da je još ima u meni. Da sam je iz života otjerao, ali iz srca nikada.””

— (via paintedblue0)

Da ne mogu da izbrišem tu ljubav

(via lucys-c)