Are you happy?:)

A čekanje me strašno zamara.... Pevam, skačem, vrištim, smejem se, pišem, čitam, maštaam...Ćutim o tebi. ... Život je jedna velika igra. Život je scena,velika scena. Sa pravilima, ako ih ne poštuješ, pa nemaš kud nazad. Reflektori su sada uključeni, a zatim ..mrak. Hm, e o tome ti pričam.Dođi da sanjamo zajedno <3

[blue-dreamer]

Meni je reči, kada si ti u pitanju, još davno ponestalo. Možda je to objašnjenje zašto uvek samo gledam u tebe onim pogledom punim nekog neobjašnjivog sjaja, fascinirana tobom. Neću da dužim, kad me ovako sustignu emocije bolje da “ćutim”. Bojim se kad bih krenula da “pričam”, da bi mi taj...

[zeljo-moja]

[kraljicaleda]

Ringišpil

Zavrti me...kao ringišpil. U krug, u kruuug. Ionako je u mojoj glavi haos. Odavno ga praviš, a ni sam toga nisi svestan...nisam ni ja bila, evo, baš do sada. Dok taj ludi osećaj traje, pusti. Budi tu. I sve dok taj osećaj traje, postojaćemo MI ...Ringišpil se zaustavlja, i taj osećaj nestaje. Postajemo 'stranci'?

Ne ostavljaj me samu, kada neki tamo, ulični svirač, zasvira našu pesmu.Pesmu koja budi hiljadu i jednu emociju. Ma, ne ostavljaj me tako, jer, slučajni prolaznik postaće mi drag. Taj prolaznik postaće ti smetnja...krašće moje smaragdne poglede, i ona mesta na kojima smo bili nekako..srećni. Detinjasti. Sećaš se? Ona mesta gde sam izgovarala najluđe reči, onako najglasnije...onako, pa znaš već, stranče...I smejaću se s njim najglasnije, a tebe ću vešto skrivati pod osmehom...

Prolazilo je vreme...nailazila sam na mnoge ulične svirače. Nisam  obraćala  pažnju na njih, sve do te večeri..zastala sam, i s blagom melanholijom na licu se osmehivala, uz dobro poznate reči pesme. Jeste, išla je naša pesma. Pomerila sam se jedan korak  u nazad, i sela na klupu pored. Bila je gužva, ali nisam preterano marila zbog toga. Glasno sam se nasmejala, i u tom trenutku shvatila...

Kraj pesme, vreme je da krenem dalje..Dalje. Ustajem polako, ali nečiji stisak ruke mi to ne dozvoljava. O, to je stranac...krenuli smo  sitnim koracima kroz noć. Ulična svetla su oslikavala  naše siluete...i kao deca smo se tome divili. S vremena na vreme, neko bi dobacio po koju reč. Pomalo iscrpljeni, seli smo na klupu...jedno pored drugog. Prstima je nežno dodirivao svaki pramen moje plavkaste kose. Te večeri je vladao mojim osmehom kao nekada, pre..i pogledom koji je skrivao toliko tajni. Bio je valjda to trenutak slabosti... a onda, kao da se javlja onaj očekivani osećaj praznine. Ono kao kad toliko čekaš nešto, a ni sam ne znaš više zbog čega..i onda, eto. Ležala sam u njegovom zagrljaju, već pomalo hladnom, i satima sam smišljala prave reči. One koje se valjda kažu na 'rastanku' ? Pf, pomalo otrcano zvučim...ali, noć je,  dopušteno je sve, zar ne? Polako sviće, ja i dalje ćutim i neizgovaram ništa. Osećala sam neku dozu krivice. Blago sam ga odgurnula od sebe...i rekla mu sve što sam imala. Znala sam da  me taj stranac nikada neće voleti onoliko koliko bih ja njega volela, nikada me neće pozvati u pogrešno vreme, da mi čuje samo glas. Znala sam da mu neću biti jedina, i da mi to nikada neće priznati, ali znala sam nekako, osećala sam. Hraniće me eto, povremeno, tim plavim očima, nudiće vreme koje ne postoji, a gledaće na sat, i žuriće negde. Uvek je žurio...Pokušavaće da me razume, i glumiće zrelost koju ne poseduje. Nije teško pročitati iz njegovih očiju nesigurnost i želju za nečim njemu boljim, lepšim. Oslikavaće se u njima tada i strah i tihi nemir ranijih dana. Tako izmaknuta, sedim i gledam ga, govorim u sebi. Ne treba meni neko, ko će u noćima, kada alkohol učini svoje, pozvati sasvim treću osobu i pružiti joj ruke, neko ko će me tretirati kao rezervu, i neko ko će bezuslovno tražiti moju pažnju i tražiti da ostanem, a ni sam to ne ume. Primiče mi se, kao da ne shvata, grli me, ali ne onako čvrsto, i ne onako kao kad se voli. Ne ume on to. Ume eto, samo da napravi haos u haosu, traži, a ne pruža. .. Ustajem i vrećam se onom istom ulicom. Ona ulična svetla sada oslikavaju samo jednu siluetnu, svirača nema...a neko izviruje iza ćoška. Ko li je to? ...i dalje haos.

[vrtoglavicazanosa]

[kraljicaleda]

—EKV, Bledo

[blue-dreamer]

Mi smo samo dva deteta zarobljena u telu odraslih osoba...

Ali kada mi, kao dve osobe od 20 i kusur godina (tvoj kusur je malo veći od mog) krenemo da razgovaramo o čemu smo maštali kad smo bili mali i da li i dalje maštamo, pa nema dalje! Da li će ikada išta moći da zameni ove naše (bez)smislene pospane noćne razgovore…

[stihovizatebe]

Jesi lijep si..Ali trebat ce ti više od izgleda da osvojis mene…i nisam arogantna samo nisam kao druge. Necu se glupavo smjeskati, vrtjeti pramen kose i pustiti da se odnosis prema meni kao da sam lutka..

(via stihovizatebe)

[kraljicaleda]

OSMEH NACRTAJ, TO TI BAR IDE....

[kraljicaleda]

haos

I svi se mi ponekad osecamo sjebano, da. Takvi smo mi ljudi, unistavamo svesno ili nesvesno tudja srca. Srca? Glumimo snagu.Led. Nedodirljivost ili ravnodusnost. A onda..prc. Ostaneš sam...sediš. Bleiš u prazno i misliš na...tu osobu! Osobu koja je ostavila poneku uspomenu, ili možda zapravo i ništa nije ostavila. Jebeš li ga. Svakako, sjeban si. I možda je taj neko sjeban. I oboje glumite ponos. Budni dočekujete zore. Sami. Slušate patetična sraja ili čitate knjige...Gušite se. Ljudi su stvarno sranje ponekad. Postali su plašljivi, gej...I sediš. I misliš. I piješ. I pušiš. Slušaš neko malo stvorenje u sebi, ali ne čuješ.... Ma, šta višee...Zar je stvarno došlo vreme kada žene imaju tu ČAST da prilaze momcima, i da oni to dozvole? Pf.. Sve one bre priželjkuju njega s čvrstom rukom, grubim glasom, šarmom, najlepšim osmehom i očima hehe, velikim..srcem. Njega, koji će, zna se, prići, uhvatiti je oko vrata, pogledati je pravo u oči s porukom 'moja si i  ničija, tvoj sam i...NIČIJI', i poljubiti je...Sve! Priželjkuju baš njega. Njega koji će je pozvati bez nekog posebnog razloga. KOji će biti grub, ali i nežan kada to treba da je... Koji će biti tuu. One nisu neshvaćene, niti zahtevne..možda samo, ugrožene 'gej'momcima(ČAAAST IZUZECIMA RIBETINE MOJE, NAKLON).Zar je teško biti jasan?Glasan?Konkretan? Jednostvaan? Haos zar ne? O da da da. ĆĆĆ~~~

[spavamise-deactivated20160612]

[pricaj-mi-o-ljubavi-hh-deactiva]

[leqalize-murder-deactivated2014]

[molekula-komplikacija]

-

[brbljivica]

"Ovo mi je nedostajalo.“ „Šta ti je nedostajalo?“, pitao je tiho, gledajući me i nežno mi milujući razgolićeni stomak. „Ti… tvoje šale, tvoj smeh, tvoji dodiri, tvoje… sve.“

(via enaradak13)

[wondrousdandelion]

Hvalio sam se među ljudima da Te poznajem. Vide tvoj lik u svim mojim delima. Dolaze i pitaju me: “Gde je?” Ne znam šta da im odgovorim. Kažem im: “Ne mogu vam reći.” Oni me kore i odlaze sa podsmehom. Ti ostaješ, smešeći se. Sve što sam znao o Tebi stavio sam u trajne pesme. Tajna je izbila iz mog srca. Oni dolaze i pitaju me: “Kaži nam smisao?” Ne znam šta da im odgovorim. Kažem im ko će im poznavati smisao!” Oni se smeju i odlaze s podsmehom. Ti ostaješ, smešeći se.

Tagore (via wondrousdandelion)

[slobodan-razum]

[tezak-zaborav-deactivated201809]

[jaksamjaitocedameubije]

Taman odrastem, ti podetinjiš. Taman podetinjim, ti odrasteš. Uvek mi bežiš za jedno juče. Uvek si daleko za jedno sutra.