Istraživanja pokazuju da su stid i krivica, iako su ponekad povezani, veoma različite emocije. U najboljim okolnostima, krivica ili priznanje nepravde mogu dovesti do pozitivne promene u ponašanju osobe. Stid je način da se osoba ˝iskljući˝ - istraživanja pokazuju da su stid, poniženje i emocionalno i fizičko zlostavljanje često usko povezani.
Neka istraživanja navode da većina ljudi koji osete poniženje, opisuju to kao da se osećaju izbrisano, bespomoćno, zbunjeno, bolesno, paralizovano ili ispunjeno besom. Kao da ih je neko umanjio. Obično bi pocrveneli i poželeli da nestanu. I bez obzira koliko je vremena prošlo, iskustvo ostaje živo i sveže u njihovim glavama. Osoba se dugo oseća izloženo ili stigmatizovano, umanjeno, manjkavo i degradirano. Uobičajeni odgovor na poniženje je želja da se osoba sakrije ili nestane. I zaista, kada osetimo poniženje, najčešće gubimo svaku sposobnost da preduzmemo nešto.
Kako izgleda poniženje?
Marko je pametan, pažljiv, uspešan, i generalno jedan od omiljenih studenata u svojoj generaciji. Zato je bio zapanjen kada mu je jedan od profesora, na pitanje koje je postavio, odgovorio rekavši mu da je idiot. „Ovo je bio prvi da nisam mogao da kažem ni reč. Nisam mogao da smislim adekvatan odgovor. Bilo je kao da mi se mozak potpuno isključio.”
Marijana je medicinska sestra, koja je imala sličnu reakciju kada je glavna sestra u smeni vikala na nju zbog male greške u rasporedu. „Nisam poricala da sam kriva“, rekla je Marijana, „ali tu se radilo samo o mom vremenu, ne o pacijentu. Nisam nikoga povredila. Ali zbog načina na koji se glavna sestra ponašala, izgledalo je kao da sam najgora i najgluplja osoba na svetu. I nisam mogla da odgovorim. Sve što sam mogla jeste da stojim ispred nje. I da sebi ponavljam da neću plakati. To je bilo sve o čemu sam mogla da razmišljam."
Ako vam se ovo ikada dogodilo, znate tačno o čemu pričamo. Znate šta znači poniženje. Upoznati ste sa svim osećanjima. Možda ponekad i dalje razmišljate o tome šta ste mogli da uradite tada kako biste se zaštitili.
Teško je vratiti se starim ranama. Ali je svakako dobra ideja da razmislite šta biste mogli da uradite kako biste zaštitili sebe, ako se to ikada ponovi. Jer u trenutku poniženja, najčešće nismo u stanju da razmišljamo o mnogo čemu, osim o tome kako da pobegnemo.
U nastavku navodimo sedam predloga koji vam mogu biti od pomoći, zasnovanih na psihoterapeutskom radu i aktuelnim istraživanjima na ovu temu.
1. Izdvojite vreme da odgovorite
Ovo nije tako lako kada vam je mozak zamrznut od užasa i kada samo želite da pobegnete. Ali ako uspete da naterate svoj mozak da ponovo počne da radi, verovatno ćete pronaći način da adekvatno odgovorite na poniženje.
Ne morate da se izvinjavate, preuzimate krivicu ili idete u kontranapad. Sve to može dodatno da pogorša situaciju. Neadekvatno suprotstavljanje nekome ko vas ponižava može vas iznova učiniti žrtvom poniženja, čak i kada ste u pravu.
2. Ne shvatajte to lično
Probajte da odagnate loše misli i pokušajte u tišini da razumete šta je navelo drugu osobu da vam kaže ponižavajuću stvar. Razmislite koliko god da vam je potrebno. Gledajte u osobu otvorenih usta. Možda će pokušati dodatno da vas ponizi, ali takva reakcija, više od bilo koje reči koju možete smisliti, pokazuje koliko ste zapanjeni što se neko tako ponaša.
Ponekad osoba koja vas ponižava to ne radi namerno, a kada vidi vašu reakciju, biće užasnuta, i verovatno će se u nekom trenutku izviniti.
Kada mislite da je moguće da vaš šef nije želeo da vas osramoti pred ostatkom tima, jednostavan, direktan odgovor, nasamo, mogao bi biti najbolji. Pitajte ga: „Možemo li da porazgovaramo na pet minuta?“. A zatim, na razgovoru recite nešto poput: „Znam da to niste namerno uradili, ali kada ste me kritikovali pred timom, bio sam uznemiren. Želim da čujem vaše kritike i vašu perspektivu. Ali zaista bih bio zahvalan ako bismo to mogli da uradimo nasamo.” Možda ćete dobiti iskreno izvinjenje, ali zapamtite: niko ne voli da mu se kaže da je uradio nešto pogrešno, tako da možete čuti i gunđanje ili čak dodatnu kritiku. Ne shvatajte to lično. Vaša poenta će svakako biti jasna.
I nikada nemojte zaboraviti da, bez obzira koliko ste pogrešili, ne zaslužujete poniženje. Svakako, preuzmite odgovornost za greške koje ste napravili, ali nemojte misliti da greška znači da ste nedostojna osoba koju neko drugi treba da ocrni.
Istraživanja pokazuju da je važno prepoznati da, u situacijama kada neko pokušava da vas natera da se osećate loše, to je uglavnom zato što ta osoba ima problem, a ne zato što ste vi uradili nešto loše.
3. Izađite iz situacije
Neuronaučnici kažu da imamo samo 20 minuta da promenimo pravac u kome teče razgovor. Nakon toga, i vi i druga osoba ostajete zarobljeni u neurološki zasnovanom šablonu koji ima mogućnost da se promeni samo nakon perioda razdvojenosti. Zato se ne zadržavajte pokušavajući da poboljšate stvari. Odmaknite se, a zatim, ukoliko želite, nakon nekog vremena ponovo razgovarajte sa drugom osobom.
U trenutku kada je potrebno da prekinete razgovor, možete reći nešto poput: „Stvarno nisam spreman/na da sada razgovaram o tome.“
4. Probajte da razumete motivaciju druge osobe
Kada se sklonite od situacije, možete razmisliti šta je ustvari u pitanju. Razumeti ne znači oprostiti ili sažaliti se na drugu osobu. To je samo alat koji vam pomaže da izađete iz senke tuđeg ponašanja. Takođe je i način da tuđe postupke ne shvatate lično i da jasnije vidite da je tu reč o njima, a ne o vama.
Jedna od mogućnosti je da je druga osoba ljuta na vas. Možda zato što ste vi nju na neki način osramotili? Možda je to nešto čega uopšte niste svesni. Ali ako pretražite svoj um, možda ćete otkriti da ste nedavno uradili nešto što vam se činilo beznačajnim, ali je drugu osobu nekako postidelo ili posramilo. I sada vam ta osoba vraća, čak i ako to niste uradili namerno i niste uradili ništa čak ni slično onome što vam je ta osoba upravo uradila.
Druga mogućnost je da je neko ugrozio njen osećaj sopstvene moći, pa je sposobnost da povredi nekog drugog način da potvrdi svoju snagu. Ponekad je ova igra moći u direktnoj vezi sa osobom koja je povređena, ali ponekad ima više veze sa opštim osećanjem nemoći ili impotencije osobe koja povređuje. Istraživanja su pokazala da se seksualni zlostavljači često osećaju neprivlačno i/ili nemoćno, iako ne nužno svesno, pa „dokazuju“ svoju moć nad ranjivim osobama uznemiravajući ih i zlostavljajući ih.
5. Znajte da niste sami
Male su šanse da je bilo ko od nas prošao kroz život, a da se nikada nije osećao potpuno poniženo. Pronađite druge osobe koje su imale slično iskustvo i razgovarajte sa njima. Napravite sopstvenu mrežu podrške kako biste prevazišli ova izazovna osećanja.
I ne zaboravite da, ako vam osoba učini nešto loše, vrlo je verovatno da je to već radila i drugima. Važno je da znate da vi niste uzrok problema.
6. Budite oprezni sa osvetom
Prema istraživanjima, poniženje je mešavina besa i srama, tako da osveta može delovati kao dobar način da povratite svoje samopoštovanje i samopouzdanje. Međutim, velike su šanse da će neko ko ponižava druge da bi se osećao moćno postati još gori i uzvratiti udarac.
Ako ne uzvratite, ne znači da ste slabi. Snaga može proizaći i iz zalaganja za druge koji se nađu u sličnoj situaciji.
Svakako je važno i da ne kritikujete sebe ako niste spremni da zauzmete čvrst i otvoren stav protiv nečega što vas je povredilo ili ponizilo.
7. Pronađite način da nastavite dalje
Možda nećete uzvratiti direktno, ali ćete otkriti da je to što ne dozvoljavate drugoj osobi da negativno utiče na vas, moćnije i od osvete.
Marko je imao sreće. Profesor koji ga je ponizio, kada je video Markovu reakciju, odmah se izvinio pred svima. Međutim, to nije ono što se uvek dešava. Pošto osoba koja ponižava često ima moć nad osobom koju ponižava, možda nećete imati osećaj da se sve završilo kako treba. Marijanina glavna medicinska sestra bila je poznata po tome što je svoj bes izlivala na sve koji su radili za nju. Marijana je pronašla svoj mir zahvaljujući podršci kolega. „Svi znaju da joj se ne može suprotstaviti. Prihvatiš njenu gadost, spustiš glavu i nastaviš dalje“. Ponekad, najbolje što možete da učinite jeste da se međusobno podržavate i jedni drugima dajete pozitivne povratne informacije.
U situaciji kada neko pokušava da vas ponizi, vaš glavni zadatak jeste da ne dozvolite toj osobi da naruši vaše samopoštovanje i samopouzdanje. Podrška drugih, poput porodice, kolega, prijatelja i mentora je ključna. Od pomoći može biti i vođenje dnevnika o tome šta se dogodilo. Ponekad vam zapisivanje onoga što se dogodilo može pomoći da to izbacite iz glave. Međutim, ukoliko se osećate gore kada se ponovo osvrnete na iskustvo, zaboravite na dnevnik. A za sve koji vode dnevnik- jednog dana bi možda baš vaše beleške mogle biti od pomoći nekome drugom.
