#autorska

[big-dreamer10]

Mesečeve mene

Od ramenado pojasaprolazim kroz mesečeve menerukama ronimduboko u sebeokviri tvog tela razlikuju se po širinisebi smo uvek najdaljinadamo sedrugim oblicimau pesku pronalazimtragove tvojih prstijutišina je glasnija od korakaperiod od rođenja do smrtiveliko pomračenje i prasakkonačno se završilo. Mila Jojić Image source: https://www.pinterest.com/pin/55591376642104594/

View On WordPress

[pivskapena]

Uče te pravim vrednostima

A onda vidiš da sve je laž

Niko se njih ne pridržava

Nažalost bliži se kraj.

Živimo punim plućima

Ispunjenim otrovima

Ostaje nada

Kao antidot.

Predstavljamo jednog u masi

Onoj koja je razočarana

Stvarima svakodnevnim

Jer promena nema.

U takvom svetu

Nađi ljubav,

Pravo prijateljstvo,

Ono šta te pokreće,

Jer ako čekaš nadu,

Ona možda i zakasni.

Postani i ti nečiji vetar u leđa,

Rizikuj,

Život je kratak

Za neostvarene želje,

Nema mesta za gnev,

On ne za slabiće,

Za one na vlasti,

Iako misle da je to

IZVOR MOĆI.

[tebiasebi]

Mogu sama

Mogu sama, al’ da l’ želim,

sa tobom mi je lepše

Kada znam da ne brineš

ako drugi te ne teše

Zagrlio me jesi 

kad mi nisi bio moguć

Bio tu za mene

kad bila potrebna mi pomoć

Odavde mogu sama,

al’ ja bih rado s tobom

Pusti me da pomognem,

nesebično, s Bogom.

~ abassuetisnonfitpassio

[stalno-ista-greska]

Danas sam držala neko predavanje djeci u osnovnoj školi. Šesti razredi. Tema internet i neke gluposti. I tako ja spomenem simpatije i zaljubljivanje. "Sgurno ste svi bili zaljubljeni i ja sam bila u vašim godinama, a iskreno i sada sam."

Pogledom pređem po razredu i uhvatim par djevojčica u istim klupama kako se smješkaju i međusobno šapuću, a zatim se sve okrenu prema nekim dječacima iz zadnje klupe koji im uzvrate pogled. Pa se nakon pola minute šepure preponosni tapkajući nogama od pod, kao da su jedva čekali zvono samo da idu povući jednu od njih za pletenicu.

Nasmijah se i poželjeh se vratiti u te dane.. Dane kad je ljubav bila nešto tako slatko i neiskvareno. Nešto neobavezno, a opet potrebno, u onim nekim dječijim mjerama!

[lunanuraymori-blog]

Wszędzie bałagan, nie każdy uporządkuje, nie z lenistwa, z decyzji. 

Bałagan w pokoju, przeszkadza, ten w myślach, jest znośny, w charakterze, najciekawszy, najdziwniejszy, wkurzający. 

[tebiasebi]

Pesma tebi

Smejem se jer boli me

Smejem se jer teško je

Smejem se jer uživam

Smejem se, ne plašim se

Smejem se jer voliš me

Smejem se jer volim te

Smejem se, još ne vidiš 

Koliko sve to lako je

Smejem se, razumeš me,

sebi to ne priznaješ

Smejem se, ti pratiš me,

al’ navika ti vraća se

Smejem se jer boliš me

Smejem se jer bolim te

Naizgled bez razloga,

Punog srca smejem se

~ abassuetisnonfitpassio

[pivskapena]

Početak si mog kraja

Zatvorim oči.

Tražim te.

Padam u zagrljaj

nepoznatom,

a opet tako

poznatom osećaju.

(Gde si do sad?)

Pitaš se koliko će

minuta

dana

meseci

biti dovoljno

da dokaže

da volim te.

Odjednom nestaje sve.

Oblak dima

iza sunca dolazi

i budi me.

Odlazi.

Ne želim te.

Iluzija je dovoljna.

Mogu bar na kratko

stvoriti san sa tobom.

Ali, zraci su došli.

Probudila sam se.

Kiša je opet stigla,

a sa njom i

još jedan dan bez tebe.

[pivskapena]

Istina

Iskreno, Ne volim ljude, Bune se, a ne čuje im se glas, Odlaze iz zemlje, Kažu "Biće nam bolje", Nije ih briga za sitnice, Samo pune džepove, Ne vide prave vrednosti života, Lažu druge, A zapravo samo sebe, Grle se, a nabijaju nož u leđa, Vole se, a vidi se samo oblak mržnje, Smeju se drugačijima od sebe, Troše evre na splavove, Kurve, Alkohol, Automobile, Iako znaju da je sve to prolazno, Ne daju ni dinar bolesnoj deci, Prave se da su face, Teže nekoj lažnoj sreći, Kraj im se bliži, Metak je u cevi. Stara je to priča, Mafija i kurve, Jedna reč bez druge ne može, Sedim i pitam se, "Kuda ide takav život?", U pakao ili nešto gore? Takvi ljudi nekad bolje prođu, Da, da, bolje od onih koji leže u bolnici, Od onih koji zaslužuju happy end, I onda kažu Bog postoji.. Da, ali zašto ovo dopušta? Ovakve priče stalno se vrte, Znamo kraj, Posledice, Niko ih ne sprečava, Nema hrabrih, Kažu i slegnu ramenima, "Mito i korupcija". Zar je stvarno tako? Zar se ljudi lako prodaju? Gde je nestala čast, a gde poštenje? Okrećemo se promenama, A sve je gore i gore, Strah me je noću gradom da prošetam, Pijani i nezadovoljni, Povređuju druge, Samo da bi osetili emociju jake mržnje. 21. vek, Treba da se ide ka vrhu, A mi smo kao čovečanstvo, Duboko u zemlji.