#balkanski statusi

[dobradusavjerujmi]

„Ako me voli pisat ce mi“ - mislila je ona

On je mislio isto tako.

Kraj.

[univerzumova]

Ne šutim više nikome — tako štitim svoj duševni mir.

[zivela-je-ghetto]

I posle toliko vremena, još se sećam tog prvog pogleda, njegovih crnih očiju, mog drhtaja i klecaj kolena.

[illuminousz]

и много патим

за људима који нису ту

за причама које нису испричане

за моментима које нећемо делити

често сањам

пријатеља за чијим извињењем чезнем

и момка ког у сваком стиху чујем

и ону једну што је давно остала иза мене,

што није ни свесна да парче мог детињства држи код себе у џепу

хвала вама који сте и даље код мога рамена,

хвала што ми држите руку док корачам ка новим световима

и не замерите што понекад пожелим

да поред вас стоје и они

[dobradusavjerujmi]

Ne dozvoli si nikada da ti jedan te isti covjek pokaze da te ne zeli.

[moglismoanismoznali]

bili smo jako mladi kad smo se prvi put upoznali, na trenutak se cinilo kao da cemo zauvijek ostati zajedno. mislila sam da cemo uspjeti, pa sam sve i podnosila u toj nadi, medjutim ono sto nisam ocekivala je da ce on otici prvi i slomiti mi srce kao niko prije njega. sreli smo se par godina kasnije, bili smo stariji i znali sta hocemo i sta nam treba, razmisljali smo o svadbi, o djeci, o zivotu skupa. do svadbe je i doslo, ugledala sam njegovo lice, njegov prepoznatljivi osmijeh, a ugledao je i on mene, skora pola decenije stariju, u vjencanici. sudbina je takva, zestoko okrutna, vjencali smo se na isti dan, ali ne jedno za drugo. njegova zena mi je cestitala na ulazu u opstinu, cestitala sam i ja njoj, pretvarajuci se da ne znam sve o covjeku pored nje, njegovu najdrazu pjesmu i kako izgleda kad je ljut, kao da ne znam da sam na njenom mjestu zapravo trebala biti ja.

[inspiracija]

biće nekako

[black6mirror]