ostali smo goli
mala moja čudovišta,
sada vidim bezlična
nekad ste imali lica
nekad ste imali imena
boje, gradove, svetove
sada su se te ulice urušile
prazne stranice
i stanice
prazni ljudi
metamorfoza sećanja
kažu poenta je u putu
destinacija je propast
volela sam vozove
u njima si mogao
biti bilo ko
možda putuješ nekome
ko te čeka, ili
da započneš novi život
na periferiji u kafiću
sa tri redovne mušterije
i malo pripitim gazdom ali
ne zameraš mu, mlad je otišao
u vojsku i voleo Helenu
zbog koje su deset godina
lile kiše koplja
a svako je imao svoju Helenu
svi smo izgubili ratove
one životne i
voleli duhove
mala moja čudovišta,
zar i vas da izgubim?
nisu mi trebali jači sabornici
trebali su mi veštiji neprijatelji
da kad konačno padnem u ponor
bar znam
koja me je strela savladala
koja me je Helena koštala
koje čudovište sam bila
- Katarina
