#iskrenost

[lifeinbooks]

Kako bih trebala očekivati tuđu iskrenost ako nisam iskrena sama sa sobom? Ovo sam ja, trenutačno slomljena i zbunjena, ali još uvijek sam ja.

[marijave]

Čak i kada sam shvatila da ti ne mogu verovati, još uvek nisam mogla da sprečim sebe da te ne volim. Čak i kada sam shvatila da me ne zaslužuješ, i dalje sam se osećala kao da te zaslužujem. Zato što sam već dala toliko od sebe, i uložila toliko vremena i energije, da jednostavno nije izgledalo pošteno da moram da odem bez ičega.

[predajsesrce]

Javno jebem mater svim poslodavcima u zatucanim varošima balkana, čiji su razgovori za posao otprilike ovakvi:

- Gospođo, ali kako vi mislite kao žensko voziti službeni automobil?

- Vozit ću i bagera ako treba, je li me to ograničava zato što sam žensko?

- Pa ne, ali znate.. Šta ako vam dođe neko ko vam može problem izazvati? Hoće vas udariti?

- Nek dođe. Rado bih ga poslala hirurgu.

- Ali znate, ne priliči žensku da se tuče..

- A priliči da bude udarena?

- Ne, ne... Hajde da mijenjamo temu. Da li razmišljate o još djece?

- Da, petnaestero. Usput i vrtić da otvorim.

- Znate, trudničko i porodiljsko bolovanje.. Mi nemamo novca za to.

- A šta , ovaj deda što se prijavio operiše prostatu pa ga nema deset mjeseci na poslu, a vi mu morate plaćati bolovanje?

- Znate, to je sve možda.. Možda mu se neće ništa desiti.

- A možda ni ja neću imati više djece. Šta znate.

- Pa da, ali žensko ste..

Danas sam upravo izgubila posao iako sam bila daleko najkvalifikovanija zbog jednog od ovakvih mišljenja. Zapravo, sedmero. Toliko ih je bilo u komisiji i jednoglasno su izabrali da zaposle muškarca.

Muškarca koji ne zna upaliti kompjuter, za posao sekretara.

Ozbiljno razmišljam da skupljam papire za zapad. Njemačku ili Austriju.

Pa vi nekom drugom citirajte 'Ostajte ovdje', možda za deset godina u staračkom domu negdje, jer sumnjam da će mladih ostati igdje. I ne treba ih ostati.

Trebaju otići.

Gdje se vrijednost gleda kroz drugačije, manje zatucane, manje šovinističke oči.

[tamonegdedaleko]

I onda sam ćutao, a nekog bih zvao, da kažem da sam loše, da sam psihicčki pao, al' ostavim telefon, opet solo na krovu.. Jer što bih zvao ljude koji mene ne zovu?

😊🥺❤️

[mojpandemonijum]

stop otrcanoj ljigavoj poeziji na tambleru

[tianalavica]

[ubila-me-ljubav]

Pricaju o iskrenosti a svaka druga rijec im je laz

[mjesecevbijeg]

Iskren zagrljaj je smiraj. Smiraj za dušu. Bijeg od stvarnosti.

@cupavihaos