#ljubavna

[s-tobom-dotako-nebo-bih]

Lju*avna Pisma, Stefan Daničić

[mojaljubavnaprica]

vetar je obrisao tragove

tvojih usana

sa moga tela

i sve te uspomene se sada čine

kao neke tuđe priče

pa se ponekada zamislim,

da li si uopšte ti i bio tu?

i gledam u dlanove

i pitam sebe

da li su oni stvarno na sebi

imali dlanove tvoje,

koji se sada čine tako daleki...

Sada si tako stran

i tako tuđ,

da se često u gluvim noćima

setim tvoje blizine

i pomislim da sam te samo izmislila,

jer čini mi se da

nekada sam na tvom vratu disala,

a sada se plašim

da li si ti uopšte i postojao dok sam o tebi pisala?

- mojaljubavnaprica; A. J.

[ples-zvijezda]

Da te je volio

Da te je volio nikad te ne bi pustio iz svog zagrljaja.

Da te je volio došao bi da te vidi.

Da te je volio ne bi mu niko drugi bio na umu.

Da te je volio ne bi nestajao nakon svake sitnice.

Da te je volio objasnio bi ti sve razloge.

Da te je volio borio bi se.

Da te voli bio bi tu.

Šta tu nije jasno?

[exyu-rock-lovers]

...ima zena koje zakljucaju srce 

poput dragog kamena.

Prljavo Kazalište - Ako tražiš nekoga

[moonixa]

"Nije težak put kad si ti na kraju"

- Željko Joksimović

[rokenrol]

Ne daj se, pjevaj pjesme ljubavne. Zaplači, kad te nitko ne vidi.

Parni Valjak

[bektica]

Drugo je to, drugo, ljubav hoću Kada je imao 28 godina Borisav se oženio na jedan boemski, romantičan način, naime sasvim slučajno, mada je on kao sujeveran čovek duboko verovao da je ta slučajnost bila njegova sudbina. Svoju ženu ugledao je prvi put na jednoj fotografiji u nekom fotografskom izlogu na Terazijama. Bila je odevena kao „maska“, u mornarsko odelo – za maskembal koji se tih dana pripremao u Beogradu. Mada je u to vreme bio na vrhuncu svoje književne slave, Bora je tih dana bio neobično mrzovoljan. Izbegavao je društvo. Međutim kada je tog dana spazio lik mladog „mornara“, zainteresovao se za nepoznatu devojku, rekao je to svojim najbližim drugovima, ali na tome bi ostalo da ga istog dana, uveče, baš ti drugovi nisu pozvali na maskembal. Posle dužeg opiranja on je najzad pristao ali pod uslovom „Samo da nagvirnemo, pa odmah posle da idemo u Skadarliju na vino“. Prva ličnost koja je srela na ulazu Boru i njegovo društvo bila je devojka „mornar“. Ista onakva „kao da je izašla sad iz fotografije“, kako je to posle Bora govorio. Videvši je, zbunili su se svi, a najviše sujeverni Bora. On je skoro hteo da pobegne, toliko nije znao šta treba da radi. Devojka je, izgleda, to primetila, „osmehnula se blago na njega, ponudila mu da ga odvede do garderobe, i on se pribrao i krenuo za njom, kao omajan . . . I posle toga, cele večeri nije se odvajao od nje. . . I do smrti je ostao pokraj nje!“ Jer samo nekoliko nedelja posle te večeri, ona mu je postala žena sa kojom će posle izroditi decu i provesti ceo svoj vek. Bora se često prvo njoj obraćao za sud, kada bi nešto novo napisao. Gospa Angelina čuvala je do smrti, kao najveću amajliju, poslednju nedopušenu Borinu cigaretu, što govori o večnoj zaljubljenosti u svog muža. #lovelikeapoet

[innerstructures]

Boje

N e p r i m j e t n o Me zaboravljaš

Promijenila je boju moja haljina U tvojim mislima Ona istu koju si zapamtio prvoga dana kada smo se sreli Bila je žuta na crvene cvjetove Kao i marama Od iste tkanine sašivena

Tu maramu kada je ispala u plesu si podigao Pružio mi je Uz osmijeh

Tako smo se upoznali Kroz crvene cvjetove

Danas su boje… Izblijedile U tvojim mislima Postale gotovo sive utihnule Kao miris parfema na okrajku uspomene Prašinom zakrivene

Zaboravljaš maramu Haljinu Od iste tkanine sašivenu

Zaboravljaš mene

Sasvim

sasvim N e p r i m j e t n o Odlaziš

U nepovrat