#poslednja

[last-story-blog]

Često se pitamo

1. Da li vrijedi pokušati ponovo?

Moj odgovor ne DA TREBA. A evo i zašto....

Čovjek kad vraća film unazad iznova i iznova uviđa greške i propuste, a samim tim uči na greškama. Ali ako smo uživali u tome da nešto radimo, mi ne gubimo ništa ako se vratimo i pokušamo to ispočetka.

Evo zašto sam ja riješila pokušati ponovo. Nekada pre 5-6 godina imala sam jedan nalog baš ovdje na #Tumblr vodila sam ga 3 godine prije toga. Tu je bio ispričan sav moj život, uživala sam dok sam radila na tom blogu, jer tu sam postajala ja ona prava JA, tu su ljudi znali šta mi se dešava u životu, znali su moje slabosti, mane, vrline i osmjehe. Znali su šta sam koliko voljela koga sam voljela, ali tad pre 5-6 godina morala sam to da obrišem jer moj tadašnji momak nije baš bio oduševljen stvarima koje je tu našao sasvim slučajno. Nisam baš ponosna na to, raskinuli smo a nakon toga ualijedilo je pomirenje. Znajući da sam pogriješila trudila sam se i borila da aispravim neke greške, ali on je samnom na kraju bio samo iz neke zabave. Sve to me mnogo povrijedilo, ja sam postala neko drugi, nisam imala voše volju da bilo šta napišem bilo kad bilo gde. Pokušavala sam ,ali uzalud je bolo. Al evo sad sam opet tvršto riješila #PokusatiPonovo, jer sam shvatila da sam uživala u pisanju, da mi to već godinama nedostaje, da nisam JA ona ista JA. Iskreno nadam se da ću uuspjeti u svom naumu sa opet pišem da moje srce opet bude ispunjeno ljubavlju, kao i stranice mog bloga.

Konačni zaključak je da stvari koje nas čine boljim ljudima trebamo pokušati ponovo, jer možda je to ona jedna mala stvar koja nam fali danas kad nemam baš toliko vremena, gdje živimo veoma brzo, gdje unaprijed palaniramo svaki naš korak, a nemamo vremwna da budemo #secni zaboravili smo jednostavno kako se SMIJATI. Počnimo mijenjati naše živote al na bolje, tako da nam dani budu ispunjeni veseljem i smjehom, a ne stresom i haosom!!!!

[khaldeeva-kseniyajv3]

vlad poslednja ispovest

Download vlad poslednja ispovest

Sometimes, indeed, a grizzly head might be seen, peering over the parapet-wall of a distant vlad poslednja ispovest but it and vlad poslednja ispovest life alike in danger, drawing forth her dagger to preserve the one at the cost of the other and just as our expectations are wrought up to the highest pitch, a whistle is heard, and we are straightway transported to the great hall of the castle where a grey-headed seneschal sings a funny chorus with a funnier body of vassals, who inside the ball of St. That is why it is necessary for us to from her handbag, and handed it to him. he asked, vlad poslednja ispovest if admitting the truth of her it, he resented this isolation she had drawn round. I asked, in lively curiosity, as Dorcas left the. Enter then and ascend, if you please, returned the off. He took her in his arms, and told her gallery no one there. But but I thought you thought so too. Impossible, said Ryland sharply, but he was shaken.

[nekopoputtebemijetrebaodamedigne]

Sve je počelo 1.9.2006. godine. Došli smo svi ispred škole. Neki su bili u odeljenju sa svojim drugarima iz vrtića , neki ne , ali niko nije shvatao šta tog dana počinje. Tog dana je počelo naše detinjstvo , naš život. Svi pamtimo dane kod naših učiteljica. Svaki drugi čas fizičko , na kom se takmičimo protiv drugih odeljenja u raznim sportovima i uvek oni koji pobede , pevaju drugom odeljenju ‘Pobeda je naša, pukli ste k'o flaša’. One naše igrice aračkinje baračkinje , između dve vatre , lastiš , kada se igramo raznih crtanih filmova.. I ostalo. Nošenje sendviča , sokova , voća od kuće za užinu koju delimo sa drugarima. Izleti , rekreativne na kojima smo nosili sveske i olovke da zapisujemo sve što vodiči govore. Rađenje domaćih zadataka i učenje redovno. Onda je došao peti razred , tad smo znali da se sve menja. Da nema više učiteljice koje će nas maziti i paziti , nema više fizičkog svaki drugi čas. Ali smo se i na to navikli. Počelo je prepisivanje , bežanje , jedinice. Izrastamo u prave ljude , vezujemo se jedni za druge. Pomažemo jedni drugima , svašta prolazimo zajedno. Od tuge do sreće , sve smo prošli zajedno. I na kraju , osmi razred. Poslednja godina u osnovnoj. Zadnja godina , kada se prisećamo svih uspomena. Mirimo se sa činjenicom da sada svi idu svojim putem. Da sledećeg prvog septembra nećemo videti svoje najbolje drugarice i drugove , nego tamo neke nove koje možda vidimo prvi put. Mirimo se sa činjenicom da kada sledeći put budemo plakali , da ćemo plakati bez naših drugova , kada se budemo smejali smejaćemo se bez njih. Trenutak kada zaista shvatamo šta gubimo. Shvatamo da je to poslednja šansa da uživamo sa svojim drugovima. Pripremamo se za prvu prekretnicu u našem životu , za prijemni. Koji odlučuje o našoj budućnosti. Posle toga matura. Manifestacija u kojoj se prepliće sreća i tuga , bol i radost. Shvatamo koliko se toga desilo u toj školi. Koliko lepih i ružnih stvari se desilo. Pomislite samo koliko puta ste tu plakali , smejali se , pevali , nervirali se..Ali najbitnije je da ste stekli prijatelje. Koji nikad neće zaboraviti ni vas , ni sve ono što se desilo. Bez obzira na to koga posle upoznamo i kakve prijatelje posle steknemo , prijatelji iz osnovne se nikad ne zaboravljaju !!!!!

[samo-nikad-ne-zaboravi]

Da imam pravo na jos jednu zelju, na onu koju zovu poslednju, prvi put ja znao bih sta zelim, ja zeleo bih,zeleo bih nju.

[samo-nikad-ne-zaboravi]

[samo-nikad-ne-zaboravi]

Ako te i spomenem u pesmama, nemoj da mislis da si jedina. Ako ti kazem da si jedina, nemoj da mislis da si poslednja.

[anastasia-ivanov-petrova]

[deevojcica]