#zelenislon

[zelenislon]

Homesick

Htjela bih da idem kući napokon.

Ovo pakovanje kofera je never ending story. I muka mi je, majke mi.

Otkad znam za sebe, mi nismo imali našu kuću, naš stan. I uvijek je bilo: malo-malo, pa haj' se seli. I to je super zanimljivo kad si dijete. I super je zanimljivo i kad odrasteš.

To je malo-malo pa nova ulica, novi kraj, novi ljudi...novi prozor za isto nebo.

I strašno sam voljela to. Da nemam nešto što zovem dom. Da uvijek mogu naći novi.

Toliko sam to voljela da sam bila potajno tužna kad smo kupili naš vlasitit stan i kad sam dobila svoju vlastitu sobu. Mogla sam čak da odaberem da mi zidovi budu plavi, pa kasnije dinjasti. Pa mi je ćaća psovao kad je morao da guli stare boje sa zidova, da bi nova ispala baš onakva kakvu ja želim, a sve to dok sam ja na Uni, jer čovječe, nemoj da mi propadne ljeto, ali nemoj ni da soba ne bude dinjasta.

Eto, to je bilo malo bezveze, jer ta soba je sad zauvijek tu i nemaš drugu bez obzira na boju.

I onda sam opet našla nove sobe i prozore i mogla sam da vidim kosturnice, nebo i krošnje stabala kroz te prozore, da udahnem smog i da znam da sam kod kuće.

I uvijek sam bila presretna kad sam mogla da se pakujem, da idem.

I onda sam našla onaj prostor između tvojih ruku koji je mogao da bude baš savršen dom, baš savršena kuća.

Odatle sam mogla da vidim sve što mi srce poželi i tu mi niko nije mogao ništa.

I hoću kući. Ovaj put za stvarno i zauvijek. I nema veze koje su boje zidovi, ni kako miriše zrak.

[zelenislon]

Kako si mi malkice slomio srce

Ja sam baš kontala da je moje srce lijepo ušuškano u tuđe ruke i da ne može više ništa da mu se desi.

I nekako sam smetnula sa uma da je ostao mali dio za koji sam saponom zakačila tebe, dok nisi pogledao drugu djevojčicu i rekao mi da želiš da te otkopčam da odeš tamo.

Da se zakopčaš na drugo mjesto.

I onda sam ja mislila da li je tebi ljepše tamo i da li ti više nije lijepo tu.

I zaboravila sam da sam ja zakopčana na drugo srce, a ne na tvoje i da nemam pravo da mi bude teško, ali eto jeste.

I rekla sam ti da možeš da ideš, da budeš drug neke druge djevojčice i da ću ja da ostanem tu da se igram ako slučajno poželiš da svratiš u moje dvorište.

Eto, tako si malkice slomio moje srce onda kad sam baš očekivala da je ono sigurno i da više niko ne može ništa da mu uradi.

Mislim, na kraju, da djevojčicama neko mora da ostane da im tajno lomi srca i da ni same ne znaju kako to uspije da se desi. Kako to da jedan mangup i kad se otkači, ostane zakačen!?

[zelenislon]

zeleni slon: Kad bih da ti kažem "Volim te" - outLOUD.rs

Meni je ovo ovako bezveze. Kad smo kao veliki. I kao smo odrasli. Nešto smo odgovorni i imamo neke svoje živote na dvije strane planine. Meni je ovo ovako bezveze. Kad ne mogu da ti kažem – volim te. Nego moram nešto okolo naokolo. Da ti stavim do znanja. A da ti ne kažem. I te neke stvari odrasle. Ja…

[zelenislon]

Dječaci - Black Sheep

Kad kažem da je način na koji ti dječaci iskažu ljubav puno ljubavniji i istinskiji od onog kod djevojčica, sve djevojčice zaslužuju da im objasnim na kakve dječake mislim. Dječak je definicija bez godina koja ne obuhvata instagram trendsetere, hipstere, influensere, modne dizajnere i ove koji imaju bolju manikuru od mene. Ovo posljednje uopće nije …

[zelenislon]

zelenislon: Petkovi - outLOUD.rs

Petak je dan za sabrat’ se. I da se smiriš. I da pedeseti put sebi kažeš da nećeš više da provodiš ni minutu sa ljudima koji su usisivači pozitivne energije, jer je, eto, nisi našao na putu. I petak je dan da to fakat ispoštuješ. Ostaneš kod kuće, odlučiš da se rastežeš po podu. Da …

[zelenislon]

zelenislon: Da smo djeca - outLOUD.rs

Mogu li ponovo da budem mala djevojčica i da se naljutim na tebe, ali da se baš onako strašno naljutim, pa da ne pričamo jedno tri dana? Može li da budeš dječak, pa da dođeš i pitaš me zašto sam ljuta, pa ti ja kažem: “Nisam!” i da nastavim da se durim, jer čak i …

[zelenislon]

zelenislon: Tvoje. - outLOUD.rs

Mašta. Ne loša, ali ipak loša mašta. Loša da je bolesna. Znojne majice opet. Koljena! Zadaci, brojevi, skice, slova…bilo šta da nema prostora za razmišljanje. Eto! Tako je to. Svi ti strahovi kad sebi dozvoliš da si slab, ništavan i ovisan o tuđim pogledima, tuđim dodirima i tuđim osjećajima. Traženje sitnih razloga. Ona tmina što …

[zelenislon]

zelenislon: Iza tvojih vrata - outLOUD.rs

– Hoćeš još dugo biti ljut na mene? – Ne znam. – Pa koliko si ti to isplanirao? – Pričat ćemo sutra. – Ja sutra odoh, znaš? I bit ćeš tužan kad ja odem, a ti ostao ljut na mene. – Izađi. Nisi poželjna u prostoriji. – Pojedi govno. – Šta si rekla? – Ništa! …

Zelenislon opet na OutLoud.rs