Zašto praznici mirišu na hleb?
Malo je stvari u ljudskoj istoriji prema kojoj se gaji toliko poštovanje kao prema hlebu. Ništa u svetu nije tako pozitivno kao hleb, rekao je Dostojevski. Nemaština i nerodne godine, iskonski strah čoveka od gladi, učinili su da se ljudi raduju hlebu, svetkuju mu i posvećuju ga višim nepredvidivim prirodnim i nadprirodnim silama.
Hlebom dočekujemo goste, hlebom se obraćamo prirodnim silama da nam podare berićetnu godinu, hlebom počinjemo doručak, hleb nosimo na posao, hlebom potvrđujemo svoj društveni status, hleb se lomi iznad glave mladenaca…. Svi ovi običaji u našim kulturama veoma su starog porekla i nastali su kao rituali koji su pratili sve mene u životu čoveka - sreću i nesreću, bol i radost, strah i nadu, glad i obilje ...
Kultura hleba je naročito prisutna tokom praznika, kada se porodica okuplja i kada svakodnevne poslovne obaveze ustupaju mesto pred gastronomskim ritualima. Neradni dani i praznična trpeza teško mogu da se zamisle bez mirisa hleba i peciva. Interesantno je verovanje da čovek preko hleba može da učestvuje u božanskom i to se zadržalo u svim civilizacijama, kulturama i vremenima.
Veličina, oblik i ukrašavanje hleba i kolača od hlebnog testa zavise od namene. Sadržaj testa, odnosno da li će se upotrebiti obično ili finije brašno, prva nenačeta voda (božićni hlebovi) ili obična mlaka voda, da li će se dodati mast, jaja, mleko, suvo grožđe, orasi, med ili novčić, zavisi od toga šta hleb simbolizuje. Kulturni modeli koji čuvaju tradiciju svečanosti najbolje su se održali u ruralnim sredinama, gde se još veruje da zrno žitarice - živo, mlevenjem gubi vitalnost, ali ponovo zamešano u hleb postaje život i daje život. Hlebu se uvek vraćamo jer, je on naša naša osnovna hrana (prvo jelo).
Zemljoradnja, odnosno pripremanje hleba jeste dokaz da smo u pradavnim vremenima, taložeći iskustvo tokom miliona godina, uspeli da od surovih lovaca i sakupljača, samo onoga što nam priroda pruža, postanemo aktivni učesnici u prirodnim procesima. Time smo započeli dugotrajni put kulturnog razvoja. Spravljanje ili mešenje hleba oduvek se poistovećivalo sa momentom stvaranja sveta, a hlebna peć sa matericom u kojoj se stvara novi život. Zato se hleb u većini naših obreda i praznika pojavljuje kao univerzalni model ljudskog sveta.