Žene u ekipi, kralju @takenbysummer - Tumblr Blog

takenbysummer

"Naši su se putevi razišli

Davno pre nas

To što su se na trenutak ukrstili

To je

Najlepša greška univerzuma

I mi smo to znali

Od samog početka

I znali smo da idemo

U suprotnim smerovima

I samo se nakratko srećemo

I pristali smo na to

Zaleteli se jedno ka drugom

Punom brzinom

Na tom raskršću

I nismo pitali

Hoće li biti nastradalih

Naši su putevi

Sada već dugo razdvojeni

A mene sneg u Beogradu

Uvek podseti na tebe

I nadam se da je tamo gde ideš

Stalno sneg

I da ima ko da upamti

Šta jedeš za doručak

I da imaš kome da kažeš

Da ga voliš

Kad se vratiš umoran s posla

Ja nisam stigla sa tobom

Ni pola onoga što sam htela

Ni pola onoga što smo mogli

Ali ti ne brini

Neću pokušati da te vratim

Kada čujem da si našao svoj put

I neću ti reći

Da sam na milisekundu

I pomislila

Da bih mogla da pođem sa tobom

I uradim sve dijametralno suprotno

Od onoga što sam celog života pričala

I neću ti reći

Da su mi u snovima

Sinovi imali tvoje oči

I da sam prvi put

Videla sebe u kuhinji

A ne u sudnici

Ili kancelariji

I neću ti reći

Ko zna šta bi bilo da smo potrajali

Jer da je trebalo išta da bude

Bilo bi

I hoću zauvek takvu da me pamtiš –

Kao ženu koja ne pokušava

Na silu da otvori zaključana vrata

Jer da su bila namenjena njoj

Sama bi se otvorila

Pa nije pokušala ni tebe

Da prisili da joj se otvoriš

I da joj se daš

Jer da si bio njen

Ne bi se ni opirao

Kao što se ona nije opirala

I hoću zauvek takvu da me pamtiš –

Kao ženu koja te nije klela

Koja ti je želela samo sreću

I da naučiš

Da budeš nežan prema sebi

Bar upola

Koliko si nežan prema drugima

I zato se nadam

Da tamo gde ideš

Ima ko da te dočeka

I da ti se raduje

Kao letu

Kao praznicima

Kao što sam ti se ja radovala

I ne brini

Ja ću te naći u nekom sledećem životu

U nekom paralelnom univerzumu

Jer srodne duše ne umiru

I ovaj put

Nemoj sve da pokvariš."

Milena Nikolic

Nails by Russian Girls

Vise se ne sjetim nas tako cesto nema nas svakako, vec osma godina, ali ne brojim vise ali ne sjetim se tebe cesto, ne sanjam te cesto imam nekog, blizu mene, stalnog u mislima, sa najsladjim osmijehom, i teskim bicem, toplim srcem ljubim ga u oko, kadgod stignem, i zovem ga ljubavicom Nas nikad nisam nikako zvala, nit si imao nadimke ime ti je zvucalo kao nadimak, i to me nerviralo sjetim te se ponekad, sanjam te ponekad uglavnom na iste nacine, ne volis me i ne zelis mi biti prijatelj ali to su duge price, stare kao i ja, za terapiju petkom od jedanest do dvanest

vise se ne sjetim tako cesto cini se kao prosli zivot, prosla ja, prosli ti

#ti

pustapoljanade

tisisvestodruganecebit

poljubila mi oko, rekla da ne zna kada će se vratiti pa dodala: ''ne zaboravi da zatvoriš prozore kada izlaziš iz stana možda će kiša i ja ne budem tu.''