Teško je biti sa ženom koja je dugo bila sama
A pre toga još duže u pogrešnoj vezi
Preosetljiva je
Sve meri lošim iskustvom koje je imala
Stalno joj je pred očima ono staro
I da će proći isto, sa svima
Kakav god da si
Ona u tebi vidi moguću opasnost
Teško stiče poverenje a lako se razočara
Da čim nije kako treba, ona bi da ide i prekida
Trpela je mnogo, mnoge
I nema više snage da se vraća na isto
Kakav god da si
Ona u tebi traži one stare
Nije samo razočarana u druge nego i u ljubav
Zato se toliko teško daje jer je mnogo izgubila
Vremena, snage, volje
Ima potrebu da voli
Ali sve iz nje govori suprotno
Da ne može ni da se opusti a ni prepusti
U strahu da ne doživi ono isto
I kada se nekome povremeno preda
To je više iz strasti, potrebe da se oseti poželjnom
Nego što stvarno želi nekome da pripada
Da želi, bila bi sa njim
A ne bi odlazila pre jutra
Kada je neko ubedi da je drugačiji
Da može drugačije
Poverovaće mu
Do tada će biti na distanci
Oprezna, nepoverljiva
Sve dok ne vrati ono što je u međuvremenu izgubila
Pravu sebe
Onakvu kakva je bila
Ili onakvu kakva je oduvek želela da bude
Ili dok napokon ne sretne
Pravog njega
Dovoljno vrednog njene pažnje i vremena
Stefan Simić
