I see no changes! @only-racist-faces - Tumblr Blog

Posts

anjaperovic

Toliko dugo ne postojimo

Godinama nisam stopila svoje ime uz tvoje prezime,

Nisam se nadala da ću te sresti na ulici pa me čudi da već tri godine nisam

Nisam te sanjala toliko dugo da ni ne pamtim poslednji san

Zaboravila sam tvoju boju glasa i pogled

Pokleknula sam i po prvi put nastavila dalje

Imala sam bezbroj košmara iz kojih sam se budila u znoju i nisam patila što me nisi zagrlio

Sve u životu prođe, pa je i ovo između nas negde duboko ostalo zakopano

Ne mogu da verujem da si nestao posle toliko godina, pisama, suza i molitva

Tebe zaista nema, ni u jednom ćošku svemira i moje duše ne postoje više tvoji tragovi

Čovek sa dva imena, lica i srca ostao je samo među stranicama mojih knjiga, stranim licima, raskrsnicama koje uvek izbegavam

Nema te više, nakon osam godina, gotovo je

U mojim grudima je nestao onaj sulud osećaj

Kako sam te skoro jednu deceniju čuvala u sebi - ostaje mit

I ne kopkaju me više pitanja, sve sam ti oprostila i bacila sam poslednje uspomene na tebe sa terase još prošlog avgusta

Ali kada bih se pitala, samo bih htela da znam da li si me ikada voleo zbog svega što jesam ili zbog toga što si znao da nikome na celom svetu nije stalo do tebe kao što je meni

Znam da bi lagao, zato smo i trajali toliko koliko jesmo

Jedan tvoj dodir i laž sasvim su dovoljni da zaboravim sve što znam…

de-dijon

“Razgovor je jedno vođenje ljubavi sa osobom koja zna da priča, možda i nešto ljepše od toga. Ostali nam siluju mozak, jer za drugačije i ne znaju.”

jelenajt

žao mi je što je ovaj mozak moj a ne nekog mog neprijatelja

unfamiliiar-blog

Ja ne razumem i ne osećam da ti trebam. Učiniš me srećnom,ali to je samo trenutno.Trudiš se,ali ja ne cenim taj trud. Nemoj mešati sebe,mene i budućnost. Ja sam zarobljena u prošlosti i hvala ti što želiš da je obrišeš. Ožiljci se ne brišu,a isečena sam na komade. Postala sam tuđa. Postala sam odvratna. Živim od uspomena a ti bi sa mnom nove pravio..Ti bi sa mnom pesmu,ali ja reči brišem. Večeras sam ti tu,sutra sam već daleko. Večeras ti govorim da mi trebaš,sutra sam vec sama sebi dovoljna. Ne znam ni ja šta hoću. A ti to ne zaslužuješ. Ne bih da ti oči potamne kao moje. Ja vidim tvoj trud,ali ga ne cenim. I kad me pitaš šta mi je,eto to mi je. Ne ljubi me,zamrećeš me. Postala sam lutalica,ne trebaju mi lanci. Ja imam cilj,ali put do njega nisi ti. Ne sastavljaj polupano,više nikad neću biti ista. Ne zaslužuješ me ovakvu.

disao-bih-kroz-tvoje-dodire

Bio sam lutalica, a onda sam sreo neki čupavi haos i shvatio gde pripadam.

disao-bih-kroz-tvoje-dodire

Ja ne razumem da me trebaš. I ne osećam da me trebaš. Učiniš me srećnim, ali to je samo trenutno. Trudiš se, ali ja ne cenim taj trud. Nemoj mešati sebe, mene i budućnost. Ja sam zarobljen u prošlosti i hvala ti što želiš da je obrišeš. Ožiljici se ne brišu, a isečen sam na komade. Postao sam tuđ. Postao sam odvratan. Živim od uspomena, a ti bi sa mnom nove pravila… I ti bi sa mnom muziku, ali ja ne znam te note. Ti bi sa mnom pesmu, ali ja brišem reči… Večeras sam ti tu, sutradan smo već daleko. Večeras ti govorim da mi trebaš, sutradan sam već samom sebi dovoljan. Ne znam ni ja šta hoću. A ti ne zaslužuješ to. Ne bih da ti oči potamne kao moje. Ja vidim tvoj trud, ali ga ne cenim. I kad me pitaš šta mi je, eto, to mi je. Ne ljubi me, zamrzećeš me. Ostajem u lošem sećanju, jer ne umem bolje. Zapravo, umeo sam, ali je i to neko davno prošlo vreme… Postao sam lutalica, ne trebaju mi lanci. Ja imam cilj, ali put do njega ti nisi. Ne sastavljaj polupano, nikad neću više biti isti. Ne zaslužuješ ti mene ovakvog. Ne pokušavaj da ti budeš deo koji mi fali, to mi je oduvek oduzeto, okinuto i oteto.

fiftyshadesofianjosephsomerhalde

Još uvek pronalazim sitnice koje me podsećaju na tebe, ne nije to loša stvar. Kazem sebi to po ko zna koji put jer treba mi taj podsetnik da sam volela, volela više od svega tebe. Tebe takvog, tebe nasmejanog, tebe tuznog, tebe pijanog, tebe treznog sa šoljom jutarnje kafe posle burne noći, tebe sa mojom glavom na ramenu, tebe koji se brinuo da li sam jela, dovoljno spavala, tebe koji bi dosao za mnom u Afriku, tebe kojem nista drugo nije bitno. I na kraju volela sam tebe lazljivog koji nikada nije dosao, nikada nisi ostavio sve po strani i uhvatio me za ruku kao sto si obećao. Dosla sam, zagrlila te, a za uzvrat sam dobila pitanje "Kada odlazis?", rekoh ti da ovoga puta ne idem, sem ako ti to ne zeliš. Tada si mi srušio svet, ali to je okej i ove sitnice sto pronalazim po skrivenim dzepovima u torbi su samo podsetnik da umem da volim. Plasilo me je da sam posle tebe zaboravila kako, ali onda je on došao. Ne znam ni odakle, ni kada, ali došao je uradio sve ono što si ti obećao. Mozda i više od toga, naučio me je da su njegova dela bitnija od tvojih praznih reči. I sada znam da ljubav nisu samo reči. Sada znam da kada spakujem kofer i krenem za svojim snovima neću putovati sama, on će me pratiti u stopu. Naučio me je da vise ne kupujem kartu u jednom pravcu, jer me on čeka da se vratim kući. Mene je neko nagovorio da kupim povratnu kartu, alo mene lutalicu, mene nemirnu, mene koja se ne uklapam u kalup, mene kojoj je zivot u koferima bio najveća sreća. On je to uspeo, zato znam da on je to pravo, sa tobom je bila ona ljubav koja te nauči lekciju o tome sta ne zelis. A ljubav sa njim je ona zbog koje je večita lutalica kupila povratnu kartu, raspakovala kofer, odlozila ga u ostavu i dozvolila prašini da padne preko jedine stvari koja joj je značila više od svega posle tebe. Konačno sam našla svoju mirnu luku. Više ne trčim na prvi avion,bus ili trajekt za bilo gde, samo dalje od odavde. Jer ovde je tvoje "Kada odlaziš?" pretočeno u "Kada stizeš?", " Za koliko si kući?", "Vozi pazljivo!", "Ostani još malo." i "Ne idi, sve tvoje je ovde!". Ostajem sa njim, jer za tebe i mene suvise je kasno. Izgubio si me. Nisi me umeo. Pustio si me drugima. Ubio je tebe u meni. Rekla sam ti kada budem nastavila dalje da će to biti sa nekim boljim od tebe, da će te jako boleti, da ćeš me zeleti nazad I da ću ti tada postaviti samo jedno pitanje, pa evo ga: Kada odlaziš?!

Postoji bol koja ne pravi buku. Ne lomi kosti, ne ostavlja modrice. Ona ne traži pažnju — ona je uzima, polako, iznutra. O njoj se ne govori. Jer kako objasniti nešto što nema jasan početak? Kako dokazati nešto što nikada nije izgovoreno pred tobom, a ipak te razara? Znam kako izgleda kad te neko povrijedi otvoreno. Znam težinu riječi koje bole u lice. Ali ovo… ovo je nešto drugo. Ovo je kada te brišu — a ti još uvijek dišeš. Kada ljudi koji su sjedili s tobom, smijali se s tobom, dijelili tvoje dane… počnu graditi verziju tebe koju ne prepoznaješ. Ne iz mržnje koja se vidi, nego iz nečega mnogo hladnijeg — potrebe da te smanje, da te preoblikuju, da te učine lakšim za odbaciti. To nisu laži koje viču. To su laži koje šapuću. I šapat je opasniji. Jer mu ljudi vjeruju bez provjere. Odjednom, postaješ priča. Ne osoba — nego verzija. Ne istina — nego interpretacija. I gledaš kako se svijet oko tebe mijenja, a niko ti ne objašnjava zašto. Ljudi te ne pitaju. Ne suočavaju se. Samo se udalje. Kao da si nešto što treba izbjeći, a ne razumjeti. I tu počinje najdublji lom. Ne u odnosima. Nego u tebi. Počneš kopati po sebi, tražiti grešku koja ne postoji. Preispitivati svaki pogled, svaku riječ, svaki trenutak. Kao da negdje mora postojati dokaz da si zaslužio to što ti se dešava. Ali nema ga. Jer nisi kažnjen zbog onoga što jesi. Nego zbog onoga što su drugi odlučili da jesi. I to je najokrutniji oblik nasilja — kada ti oduzmu pravo da budeš definicija samog sebe. Kada moraš živjeti sa posljedicama tuđih izmišljotina. Kada ljubavi pucaju zbog riječi koje nikada nisi rekao. Kada povjerenje nestaje zbog djela koja nikada nisi učinio. I ostaje ti tišina. Teška. Gusta. Neprobojna. Ali u toj tišini postoji nešto što ne mogu uzeti. Istina. Ona ne treba svjedoke. Ne treba odobrenje. Ne treba da bude glasna da bi bila stvarna. Ona samo… jeste. I ti jesi. Možda slomljen na mjestima koja niko ne vidi. Možda umoran od dokazivanja nečega što nikada nije trebalo dokazivati. Možda tih, jer si naučio koliko riječi mogu biti zloupotrijebljene. Ali još uvijek si tu. I dok god znaš ko si — nisu te pobijedili. Jer najveći poraz nije kad te drugi pogrešno vide. Nego kad počneš vjerovati u njihovu verziju. Nemoj.

lagala-je-grade

burek271

“Volim biti sama. Ali, ima jedna osoba koju toliko volim da bih tu samoću mijenjala da budem sa njom. Velika je to ljubav.”

blesava-devojka

“Sakupljala je delove svoje duse i sklapala deo po deo. Uspela je sklopiti tu slagalicu ali jedan deo je falio. I zato ne pitaj, zasto vise nije ista.”

— Blesava-devojka