Napad na Hercegovinu – Izraelci koji su kupili Aluminij iz Mostara, umjesto proizvodnje šire LGBTI propagandu
Napad na Hercegovinu – Izraelci koji su kupili Aluminij iz Mostara, umjesto proizvodnje šire LGBTI propagandu
Teško je bilo gledati kako u vrijeme najveće potražnje aluminija u svijetu, Hercegovci prodaše svoju tvornicu. Umjesto da je restrukturiraju i prodaju domaćim poduzetnicima, kojih u Hercegovini ne manjka, političari odlučiše sve rasprodati strancima tj. Izraelcima. Što drugo očekivati od bivših kadrova koji jeftino prodaju, a skupo kupuju.
Sve što je u BiH vrijedilo, to je rasprodano strancima…
Čudno, šareno, a neki je i jedu: američka „TV večera“
Čudno, šareno, a neki je i jedu: američka „TV večera“
Šta je “televizijska večera” i kako je ona nastala?
Televizijska večera, simbol američke instant-hrane
Moglo bi se reći da se iz američkog praznovanja (pre nekoliko dana okončanog) Dana zahvalnosti izrodio legendarni fenomen u svetu instant-hrane; simbol američkih gotovih obroka, takozvana „TV večera“ (TV dinner), koju je uz svesrdni osmeh i podsmeh „opevao“ i Džim Džarmuš (Jim Jarmusch)u ne…
Podrumski detektivi vs. smrdljivi čepovi (plus još ponešto)
Podrumski detektivi vs. smrdljivi čepovi (plus još ponešto)
Nazovimo ovo slučajem nalik onima u TV seriji CSI: epizoda „Dolina Napa, Kalifornija“. Jer, ono što miris, to jest vonj plutanog čepa može učiniti vinu je – zločin. Jednom kada osetite ustajao miris vlažnih pasa ili memljivog papira u vašoj čaši, to se naprosto ne može zaboraviti, piče Mišel Loke za magazin ViVino.
U slučaju trule i pokvarene plute, to je tim vinskih CSI stučnjaka iz vinograda…
Ova kuća na južnoj obali Nove Škotske u Kanadi nalazi se na nizu uskih betonskih elemenata na samo nekoliko metara od Atlantskog okeana. Kuća je projektovana sa funkcijom vikendice za jedan mladi par i delo je kanadskog arhitetkonskog biroa MacKay-Lyons Sweetapple Architects. Smeštena je u blizini malog ribarsko sela gde se livade susreću sa stenovitom obalom.
Klijenti su zatražili utočište gde mogu da posmatraju zalazak sunca nad morem, a arhitekte su odgovorile na njihov zahtev projektovanjem zgrade kao „instrumenta za posmatranje pejzaža, sa stranama otvorenim ka horizontu Atlantskog okeana, i njenim krajem kao otvorom blende koji se fokusira na zalazak sunca“.
Arhitekte su izdigle objekat sa zemlje „kako bi omogućili da bilo koji odmetnički talas koji eventualno prođe granitnu ivicu obale, produži ispod kuće“, ali su ostavile jedan ugao kuće otvorenim i na njemu stvorili terasu sa pogledom na more.
Spoljašnjost zgrade je presvučena u valovitom pocinkovanom aluminijumu kako bi se obezbedio snažan štiti protiv oštre klime, a donji deo strukture je pokriven drvetom istog kvaliteta koji se koristi lokalno u izgardnji brodova.
Niz širokih drvenih stepeništa vode do natkrivenog trema sa vratima na obe strane koje povezuju spavaću sobu sa ostatkom kuće. Velika drvena klizna vrata mogu biti zatvorena kako bi se zapečatila zgrada tokom oluje.
Glavni dnevni prostor se nalazi tik pored terase i odlikuju ga stakleni zidovi koji uokviruju poglede na okean, dok krovni prozori iznad kreveta omogućavaju stanarima da posmatraju nebo.
Opremanje enterijera je namerno ostavljeno minimalno kako se ne bi skretala pažnja sa pejzaža. „Kada sedite ispred ognjišta u kući, zemlja između kuće i ivica vode nestaju iz vidokruga, a ravan poliranog sivog betonskog poda se proteže ka stalno menjajućoj površini okeana“, pomalo idilično opisuju arhitekte.
