Priča o čoveku po kome je dvorana u kojoj je Partizan igrao dobila ime - Fernandu Martinu.
Priča o Partizanu i Fuenlabradi je više stotina puta ispričana, kao i o svim dešavanjima u klubu i oko njega u to vreme. Malo toga je rečeno o dvorani u kojoj su crno-beli u toj famoznoj sezoni najvećeg uspeha igrali, odnosno o čoveku po kome je dobila ime, Fernandu Martinu, jednom od najboljih španskih košarkaša ikada.
Nedelja, 3. decembar 1989. godine upisana je crnim slovima u anale španske košarke. U 15 časova i 15 minuta, na autoputu Madrid-Saragosa, poginuo je centar Reala iz Madrida - Fernando Martin Espina, u to vreme najbolji košarkaš Španije svih vremena.
Lična karta: Ime i prezime: Fernando Martin Espina (25. mart 1962 – 3. decembar 1989) Visina: 206 centimetara Pozicija: centar Klubovi: Estudijantes, Real Madrid, Portland Trejlblejzers Trofeji: Real Madrid - 2 puta osvajač Kupa pobednika kupova (1984, 1989), osvajač Kupa Radivoja Koraća (1988), 4 titule prvaka Španije (1982, 1984, 1985, 1986), 3 titule Kupa Španije (1985, 1986, 1989) Reprezentacija Španije: 1984 – Srebrna medalja na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1983 – Srebrna medalja na Evropskom šampionatu u Francuskoj
Prilikom uključivanja na glavni put, Martin je, zbog prevelike brzine, izgubio kontrolu nad vozilom. Automobil se prevrnuo, probio ogradu i direktno sudario sa vozilom koje je išlo iz suprotnog smera. Košarkaš je na licu mesta preminuo. Fatalan je bio udarac koji je primio u slepoočnicu, utvrdili su veštaci.
Pored njegovog odra, postavljenog u dvorani Reala, prošlo je preko 50.000 obožavalaca, a sahrani je, uprkos nevremenu, prisustvovalo preko 10,000 poštovalaca.
Predigra poslednjem ispraćaju velikana desila se dan pre sahrane. PAOK iz Grčke se oglušio o molbu Madriđana da se utakmica tadašnjeg Kupa pobednika kupova odloži. Igrači Reala su zajedno doneli odluku da odigraju meč, a inicijator dogovora bio je mladi Antonio Martin, Fernandov rođeni brat. Pred prepunom dvoranom "pregazili" su ekipu PAOK-a, a MVP duela je upravo bio mladi Martin. U suzama je završio meč, a plakali su i svi prisutni u dvorani.
Nekoliko "sudbinskih" detalja vezano je za ovaj tragični događaj.
Na istom putu, 500 metara dalje od mesta nesreće, tri godine ranije (1986), Fernando je doživeo saobraćajnu nezgodu u kojoj je zamalo izbegao tragičan ishod.
Detalj koji je posebno izazvao pažnju javnosti vezan je za privatni događaj u životu Fernanda. Dan nakon nesreće Martin je trebalo po prvi put da vidi svoga sina, nakon četiri godine. Toliko je trajao spor oko očinstva. Martin je priznao dete i poželeo je da ga vidi. Susret je zakazan, ali do njega nikada nije došlo.
Fernando Martin je bio jedan od razloga zbog kojih je Dražen Petrović odlučio da napusti Real iz Madrida. Njihovi česti sukobi punili su redove novina u to vreme, a Dražen je nakon tragičnog događaja izjavio da je veoma potrešen zbog smrti bivšeg saigrača i da između njih nije bilo većih sukoba.
Samo četiri godine kasnije ista sudbina je zadesila "košarkaškog Mocarta", poginuo je u saobraćajnoj nesreći na putu kroz Nemačku. Zajedničko za dva košarkaška asa je i sličan put kroz karijeru. Nakon igara u Realu iz Madrida obojica su se uputila u NBA ligu, u isti klub - Portland Trejlblejzerse.
Fernando Martin je u mladosti bio svestran sportista. U plivanju se okitio titulom omladinskog prvaka Španije, uspešno je igrao rukomet i stoni tenis. Konačni izbor je, ipak, pao na košarku.
Debitovao je 1978. godine u dresu Estudijantesa, u Real iz Madrida je stigao tri godine kasnije. Na prvom meču u "kraljevskom" klubu postigao je neverovatnih 50 poena. U NBA ligi se obreo 1986. godine, iako je draftovan sezonu ranije. Bio je drugi draftovani igrač iz Evrope u istoriji (prvi je Bugarin Georgi Glučkov). Kao 38. pik odabran je od strane Nju Džersi Netsa (danas Bruklin Netsi), ali za njih nije igrao, već je u narednoj sezoni potpisao ugovor sa Portlandom. Nije ostavio dublji trag u NBA, jer je poverenje u igrače iz Evrope bilo na danas nezamislivom nivou. Bio je jedan od pionira u profesionalnoj košarci na Starom kontinentu. U igru je ulazio na 24 meča i postigao 22 poena za 146 minuta na parketu. U reprezentaciji Španije je igrao od 1980. godine, odigrao je 72 utakmice (50 pobeda) i postigao 998 poena (13.9 po meču). Učestvovao je na Šampionatima Evrope u Čehoslovačkoj, Francuskoj i Nemačkoj, Svetskim prvenstvima u Kolumbiji i Španiji, a na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu se okitio srebrnom medaljom.
Igrao je na poziciji centra, posedovao je sjajan šut i izuzetan osećaj za skok. Specifičnost njegovog temperamenta je privlačila pažnju javnosti, voleo je žestoke duele pod obručem, često je inicirao situacije na ivici incidenta. Zbog srčanosti je postao ljubimac navijača.
Fernando Martin je 1991. godine izabran za jednog od 50 najboljih igrača u istoriji FIBA. Član je i Kuće slavnih najveće svetske košarkaške organizacije (klasa 2007). U Martinovu čast Real iz Madrida je nakon njegove smrti povukao iz upotrebe broj 10.
Autor: Dragan Panajotović
